Sindrom policističnih jajnika (PCOS), stanje koje pogađa jednu od osam žena, dobio je novo ime – PMOS. I nije promenjeno samo nekoliko slova. Promenjen je i način na koji se ovo stanje razume. PCOS je označavao policistični ovarijalni sindrom (Polycystic Ovary Syndrome), dok PMOS sada znači poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom (Polyendocrine Metabolic Ovarian Syndrome). „Nova terminologija govori nešto veoma važno o samom stanju“, objašnjava dr Rekha Kumar, endokrinološkinja iz NewYork-Presbyterian/Weill Cornell Medical Center. „Ovo nije stanje koje definišu ciste na jajnicima. Reč je o složenom hormonskom poremećaju koji utiče na više sistema u organizmu – reproduktivno zdravlje, metabolizam, mentalno zdravlje, kožu i još mnogo toga.“ Šta je PMOS? Dr Kumar objašnjava: „PMOS, odnosno poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom, novi je zvanični naziv za ono što je većina ljudi do sada poznavala kao PCOS. Ovo stanje predstavlja sindrom hormonske disregulacije, koji je uglavnom povezan sa insulinskom rezistencijom i povišenim nivoom muških hormona poput testosterona. Jajnici jesu uključeni u problem, ali stanje daleko prevazilazi samo njih.“ Zašto je promenjen naziv? Razlog za promenu naziva je naučna preciznost. Naziv „sindrom policističnih jajnika“ godinama je stvarao pogrešnu sliku o ovom stanju, dovodio do kasnog postavljanja dijagnoze, fragmentisanog lečenja i stigmatizacije, ali i ograničavao istraživanja. „Odavno
Dijagnostikovanje endometrioze može biti složeno i često se odlaže, pa se procenjuje da u proseku prođe između 8 i 10 godina od pojave prvih simptoma do postavljanja dijagnoze. Razlog za to je činjenica da do danas ne postoji jedan jedini test koji može sa sigurnošću potvrditi bolest. Umesto toga, dijagnoza se zasniva na kombinaciji simptoma, kliničkog pregleda i dijagnostičkih metoda snimanja.
Mart je mesec posvećen podizanju svesti o endometriozi – hroničnoj, često potcenjenoj bolesti koja pogađa oko 1 od 10 žena u reproduktivnom dobu širom sveta. Iako je česta, dijagnoza se neretko postavlja sa zakašnjenjem, jer se jaki bolovi tokom menstruacije i dalje pogrešno smatraju „normalnim“.
Ceo proces vantelesne oplodnje je nejasan i maglovit kada se prvi put susrećemo sa svim segmentima ovog naizgled komplikovanog postupka. Lakše je kada smo infomisani i kada znamo šta nas konkretno čeka. Mnogo je nejasnih termina koji nas mogu uplašiti. Da se to ne bi desilo, objašnjavamo pojam po pojam u IVF Centru. Da svima bude jednostavnije. Jedan od nejasnih pojmova je i pojam aspiracije jajnih ćelija. Aspiracija jajnih ćelija je za sve one koji prolaze IVF postupak veoma važan segment jer je to trenutak nakon koga saznajemo koliko se to jajnih ćelija dobilo i da li se trud isplatio. Smatra se da je aspiracija prilično zahtevan deo postupka vantelesne oplodnje, iako se izvodi u kratkotrajnoj anesteziji od nekoliko minuta. Aspiraciju izvodi ginekolog uz pomoć katetera, kroz vaginu. Važno je da znaš: aspiracija je u stvari prikupljanje zrelih jajnih ćelija, lekari će ponekad reći i punkcija (punktiranje folikula u kojima se nalazi jajna ćelija i prikupljanje tih ćelija u laboratoriji). Šta je pre aspiracije? Ginekolog prati rast folikula u kojima se nalaze jajne ćelije. Folikuli na jajnicima rastu uz pripomoć hormonske stimulacije ili potpuno bez stimulacije. Češća je upotreba hormonske stimulacije, naravno, ali se ne isključuje i mogućnost potpuno prirodnog
Obe faze Hašimoto tireoiditisa, dakle, i hipertireoza i hipotireoza mogu biti indikacija za spontani pobačaj. Negativni uticaji na fetus su prevremeni porođaji, abrupcije posteljice i hipertenzija. Karakteristično je da do spontanih pobačaja dolazi u prvom trimestru trudnoće.
Pacijentkinje, trudnice sa hipotireozom (blago povećan nivo TSH i normalan nivo T3) imaju povećani rizik od razvijanja ove bolesti jer u trudnoći postoji povečana potreba za funkciom štitne žlezde.
Sa druge strane i povećan nivo TSH na početku trudnoće može povečati rizik za spontani pobačaj.
Zaključak je da je normalna funkcija štitne žlezde važna i za začeće i za trudnoću u daljoj fazi.
Ishrana ima značajnu ulogu u reproduktivnom zdravlju žene. Iako sama po sebi ne može da reši sve uzroke neplodnosti, pravilno izabrana hrana može doprineti boljem hormonskom balansu, kvalitetnijim jajnim ćelijama, debljem endometrijumu i boljem odgovoru organizma tokom IVF procesa. Plodnost nije vezana samo za jedan organ ili hormon, već za ceo organizam, a ishrana je jedan od temelja tog sistema.
Suplementi, donacija mitohondrija, veštačka aktivacija jajne ćelije ili hormon rasta – šta poboljšava kvalitet jajnih ćelija?
Smanjena rezerva jajnika, endometrioza i sindrom policističnih jajnika su stanja koja mogu da utiču na kvalitet jajnih ćelija. Pušenje, konzumacija alkohola, san, režim ishrane kao i endokrini disruptori takođe mogu biti faktori u ishodu IVF-a.
Razvoj jajnih ćelija se sa godinama menja. Sa porastom godina, stopa rađanja opada, dok se stopa spontanih pobačaja povećava.
Starost majke je snažno povezana sa pojavom aneuploidije. Kod žena mlađih od 35 godina, oko 60% embriona se smatra euploidnim, dok taj procenat opada na oko 10% u 44. godini života.
U prvom delu vodiča smo objasnili šta je kvalitet jajnih ćelija i kako se razvijaju folikuli, a sada usmeravamo pažnju na to kako se razvija jajna ćelija unutar folikula.
Jajna ćelija prolazi kroz različite faze razvoja dok sazreva.
Razvoj ide sledećim redosledom:
GV → M1 → M2
M1 i M2 označavaju metafazu I i metafazu II, odnosno prvu i drugu fazu mejoze. Više o mejozi biće objašnjeno u nastavku.
Najranija faza je faza germinalnog vezikula (GV), kada se može videti jedro jajne ćelije. Nakon GV faze, jedro više nije vidljivo i oocita prelazi u M1 fazu. I GV i M1 jajne ćelije su nezrele.
Nakon M1 faze, jajna ćelija ulazi u M2 fazu i tada se pojavljuje polarno telašce. Prisustvo jednog polarnog telašca je znak da je jajna ćelija zrela i spremna za oplodnju.
Sindrom policističnih jajnika (PCOS), stanje koje pogađa jednu od osam žena, dobio je novo ime – PMOS. I nije promenjeno samo nekoliko slova. Promenjen je i način na koji se ovo stanje razume. PCOS je označavao policistični ovarijalni sindrom (Polycystic Ovary Syndrome), dok PMOS sada znači poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom (Polyendocrine Metabolic Ovarian Syndrome). „Nova terminologija govori nešto veoma važno o samom stanju“, objašnjava dr Rekha Kumar, endokrinološkinja iz NewYork-Presbyterian/Weill Cornell Medical Center. „Ovo nije stanje koje definišu ciste na jajnicima. Reč je o složenom hormonskom poremećaju koji utiče na više sistema u organizmu – reproduktivno zdravlje, metabolizam, mentalno zdravlje, kožu i još mnogo toga.“ Šta je PMOS? Dr Kumar objašnjava: „PMOS, odnosno poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom, novi je zvanični naziv za ono što je većina ljudi do sada poznavala kao PCOS. Ovo stanje predstavlja sindrom hormonske disregulacije, koji je uglavnom povezan sa insulinskom rezistencijom i povišenim nivoom muških hormona poput testosterona. Jajnici jesu uključeni u problem, ali stanje daleko prevazilazi samo njih.“ Zašto je promenjen naziv? Razlog za promenu naziva je naučna preciznost. Naziv „sindrom policističnih jajnika“ godinama je stvarao pogrešnu sliku o ovom stanju, dovodio do kasnog postavljanja dijagnoze, fragmentisanog lečenja i stigmatizacije, ali i ograničavao istraživanja. „Odavno
Dijagnostikovanje endometrioze može biti složeno i često se odlaže, pa se procenjuje da u proseku prođe između 8 i 10 godina od pojave prvih simptoma do postavljanja dijagnoze. Razlog za to je činjenica da do danas ne postoji jedan jedini test koji može sa sigurnošću potvrditi bolest. Umesto toga, dijagnoza se zasniva na kombinaciji simptoma, kliničkog pregleda i dijagnostičkih metoda snimanja.
Mart je mesec posvećen podizanju svesti o endometriozi – hroničnoj, često potcenjenoj bolesti koja pogađa oko 1 od 10 žena u reproduktivnom dobu širom sveta. Iako je česta, dijagnoza se neretko postavlja sa zakašnjenjem, jer se jaki bolovi tokom menstruacije i dalje pogrešno smatraju „normalnim“.
Ceo proces vantelesne oplodnje je nejasan i maglovit kada se prvi put susrećemo sa svim segmentima ovog naizgled komplikovanog postupka. Lakše je kada smo infomisani i kada znamo šta nas konkretno čeka. Mnogo je nejasnih termina koji nas mogu uplašiti. Da se to ne bi desilo, objašnjavamo pojam po pojam u IVF Centru. Da svima bude jednostavnije. Jedan od nejasnih pojmova je i pojam aspiracije jajnih ćelija. Aspiracija jajnih ćelija je za sve one koji prolaze IVF postupak veoma važan segment jer je to trenutak nakon koga saznajemo koliko se to jajnih ćelija dobilo i da li se trud isplatio. Smatra se da je aspiracija prilično zahtevan deo postupka vantelesne oplodnje, iako se izvodi u kratkotrajnoj anesteziji od nekoliko minuta. Aspiraciju izvodi ginekolog uz pomoć katetera, kroz vaginu. Važno je da znaš: aspiracija je u stvari prikupljanje zrelih jajnih ćelija, lekari će ponekad reći i punkcija (punktiranje folikula u kojima se nalazi jajna ćelija i prikupljanje tih ćelija u laboratoriji). Šta je pre aspiracije? Ginekolog prati rast folikula u kojima se nalaze jajne ćelije. Folikuli na jajnicima rastu uz pripomoć hormonske stimulacije ili potpuno bez stimulacije. Češća je upotreba hormonske stimulacije, naravno, ali se ne isključuje i mogućnost potpuno prirodnog
Obe faze Hašimoto tireoiditisa, dakle, i hipertireoza i hipotireoza mogu biti indikacija za spontani pobačaj. Negativni uticaji na fetus su prevremeni porođaji, abrupcije posteljice i hipertenzija. Karakteristično je da do spontanih pobačaja dolazi u prvom trimestru trudnoće.
Pacijentkinje, trudnice sa hipotireozom (blago povećan nivo TSH i normalan nivo T3) imaju povećani rizik od razvijanja ove bolesti jer u trudnoći postoji povečana potreba za funkciom štitne žlezde.
Sa druge strane i povećan nivo TSH na početku trudnoće može povečati rizik za spontani pobačaj.
Zaključak je da je normalna funkcija štitne žlezde važna i za začeće i za trudnoću u daljoj fazi.
Ishrana ima značajnu ulogu u reproduktivnom zdravlju žene. Iako sama po sebi ne može da reši sve uzroke neplodnosti, pravilno izabrana hrana može doprineti boljem hormonskom balansu, kvalitetnijim jajnim ćelijama, debljem endometrijumu i boljem odgovoru organizma tokom IVF procesa. Plodnost nije vezana samo za jedan organ ili hormon, već za ceo organizam, a ishrana je jedan od temelja tog sistema.
Suplementi, donacija mitohondrija, veštačka aktivacija jajne ćelije ili hormon rasta – šta poboljšava kvalitet jajnih ćelija?
Smanjena rezerva jajnika, endometrioza i sindrom policističnih jajnika su stanja koja mogu da utiču na kvalitet jajnih ćelija. Pušenje, konzumacija alkohola, san, režim ishrane kao i endokrini disruptori takođe mogu biti faktori u ishodu IVF-a.
Razvoj jajnih ćelija se sa godinama menja. Sa porastom godina, stopa rađanja opada, dok se stopa spontanih pobačaja povećava.
Starost majke je snažno povezana sa pojavom aneuploidije. Kod žena mlađih od 35 godina, oko 60% embriona se smatra euploidnim, dok taj procenat opada na oko 10% u 44. godini života.
U prvom delu vodiča smo objasnili šta je kvalitet jajnih ćelija i kako se razvijaju folikuli, a sada usmeravamo pažnju na to kako se razvija jajna ćelija unutar folikula.
Jajna ćelija prolazi kroz različite faze razvoja dok sazreva.
Razvoj ide sledećim redosledom:
GV → M1 → M2
M1 i M2 označavaju metafazu I i metafazu II, odnosno prvu i drugu fazu mejoze. Više o mejozi biće objašnjeno u nastavku.
Najranija faza je faza germinalnog vezikula (GV), kada se može videti jedro jajne ćelije. Nakon GV faze, jedro više nije vidljivo i oocita prelazi u M1 fazu. I GV i M1 jajne ćelije su nezrele.
Nakon M1 faze, jajna ćelija ulazi u M2 fazu i tada se pojavljuje polarno telašce. Prisustvo jednog polarnog telašca je znak da je jajna ćelija zrela i spremna za oplodnju.