Mart je mesec posvećen podizanju svesti o endometriozi – hroničnoj, često potcenjenoj bolesti koja pogađa oko 1 od 10 žena u reproduktivnom dobu širom sveta. Iako je česta, dijagnoza se neretko postavlja sa zakašnjenjem, jer se jaki bolovi tokom menstruacije i dalje pogrešno smatraju „normalnim“.
Šta je endometrioza?
Endometrioza je stanje u kojem tkivo slično sluzokoži materice (endometrijumu) raste van materične šupljine. To tkivo reaguje na hormonske promene tokom ciklusa, baš kao i sluzokoža materice – zadebljava, krvari i izaziva upalu. Međutim, pošto nema prirodnog načina da se eliminiše iz organizma, dolazi do stvaranja upale, ožiljaka i priraslica.
Najčešće se nalazi:
- iza materice
- na jajnicima
- na jajovodima
- na peritoneumu (trbušnoj maramici)
- u mišićnom sloju materice (miometrijumu)
Ređe lokalizacije uključuju:
- rektum
- bešiku
- creva
- dijafragmu
- vaginu
- pa čak i pluća
Ko oboleva i zašto?
Endometrioza se najčešće dijagnostikuje kod žena u 20-im i 30-im godinama, ali se može javiti i kod adolescentkinja. Kod mnogih žena simptomi se ublažavaju nakon menopauze, usled pada nivoa estrogena, ali bolest ne mora u potpunosti nestati – naročito kod onih koje koriste hormonsku terapiju.
Tačan uzrok nije poznat. Među mogućim mehanizmima navode se:
- retrogradna menstruacija (vraćanje menstrualne krvi kroz jajovode u karlicu)
- transformacija peritonealnih ćelija pod uticajem hormona ili imunoloških faktora
- hormonski uticaj estrogena
- širenje ćelija putem ožiljaka nakon operacija (npr. carskog reza)
- poremećaji imunog sistema
Postoji i genetska predispozicija – ako majka, sestra ili baka imaju endometriozu, rizik je povećan.
Faktori rizika uključuju:
- kratke cikluse (kraće od 27 dana)
- duge i obilne menstruacije (duže od osam dana)
- izostanak trudnoće
- porodičnu istoriju bolesti
Simptomi – kada bol nije „normalan“
Najčešći simptom je bol u karlici, koji može biti blag ili izuzetno intenzivan i obično se pogoršava neposredno pre i tokom menstruacije.
Ostali simptomi su:
- jaki menstrualni grčevi
- bol u donjem delu stomaka i leđa
- obilna krvarenja ili krvarenja između ciklusa
- bol tokom seksualnog odnosa
- bol pri mokrenju ili pražnjenju creva
- nadimanje, dijareja ili zatvor
- hronični umor
- neplodnost
Važno je znati da neke žene nemaju izražene simptome. Endometrioza se ponekad otkrije tek tokom ispitivanja zbog otežanog začeća.
Endometrioza i neplodnost
Endometrioza je jedan od vodećih uzroka neplodnosti. Tkivo koje raste na pogrešnim mestima može ometati susret jajne ćelije i spermatozoida, izazvati blokadu jajovoda, stvaranje priraslica i cista (endometrioma), kao i upalne procese koji utiču na kvalitet jajnih ćelija i implantaciju embriona.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnostika počinje razgovorom o simptomima i ginekološkim pregledom. Ultrazvuk i magnetna rezonanca (MRI) mogu ukazati na promene, ali jedini pouzdan način potvrde dijagnoze je laparoskopija – minimalno invazivna operativna procedura kojom se direktno vizuelizuje karlična duplja. Tokom zahvata može se uzeti biopsija i ukloniti deo ili sve vidljivo endometriotsko tkivo.
U složenim slučajevima, posebno kada su zahvaćeni creva ili bešika, potreban je multidisciplinarni tim (ginekolog, kolorektalni hirurg, urolog).
Lečenje – individualni pristup
Lečenje zavisi od težine bolesti, jačine bola, godina pacijentkinje i planova za trudnoću.
Medikamentozna terapija može uključivati:
- nesteroidne antiinflamatorne lekove (npr. ibuprofen) – za ublažavanje bolova,
- hormonsku terapiju (kontraceptivne pilule, flastere, prstenove, injekcije, spirale) – smanjuju bol i krvarenje tokom menstruacije,
- GnRH analoge (npr. elagoliks, leuprorelin) – zaustavljaju menstrualni ciklus i ublažavaju simptome,
- danazol – smanjuje lučenje hormona odgovornih za menstruaciju, ali može imati nuspojave.
Ovi lekovi ublažavaju simptome, ali ne uklanjaju trajno bolest. Nakon prestanka terapije, simptomi se mogu vratiti. Ne primenjuju se tokom trudnoće.
Hirurško lečenje najčešće se sprovodi laparoskopijom. U težim slučajevima može se razmotriti histerektomija sa ili bez uklanjanja jajnika. Ipak, čak i nakon operacije, bolest se može ponovo javiti, zbog čega se često preporučuje kombinacija operacije i hormonske terapije.
Komplikacije i kvalitet života
Nelečena endometrioza može dovesti do cista, priraslica, ožiljnog tkiva, jakih bolova, problema sa crevima i bešikom (uključujući krv u stolici ili urinu), a u retkim slučajevima i do bola u grudima i kratkog daha kada su zahvaćeni dijafragma ili pluća.
Pored fizičkih simptoma, bolest često utiče na emocionalno zdravlje – anksioznost, depresija i iscrpljenost nisu retke.
Zašto je mart važan?
Mesec svesti o endometriozi podseća nas da jak bol tokom menstruacije nije nešto što treba trpeti. Rano prepoznavanje simptoma, pravovremena dijagnoza i adekvatno lečenje mogu značajno poboljšati kvalitet života i očuvati plodnost.
Razgovor o endometriozi znači podršku ženama koje se godinama bore sa bolom – često u tišini. Informisanost je prvi korak ka ranijem prepoznavanju i boljoj brizi o reproduktivnom zdravlju.
Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
