Starost majke i kvalitet jajnih ćelija
Razvoj jajnih ćelija se sa godinama menja. Kvalitet jajnih ćelija takođe. Sa porastom godina, stopa rađanja opada, dok se stopa spontanih pobačaja povećava.
Aneuploidija je zabeležena u 50–70% tkiva pobačaja i smatra se vodećim uzrokom spontanih pobačaja. Aneuploidija predstavlja stanje u kojem ćelija ima pogrešan broj hromozoma.
Starost majke je snažno povezana sa pojavom aneuploidije. Kod žena mlađih od 35 godina, oko 60% embriona se smatra euploidnim, dok taj procenat opada na oko 10% u 44. godini života.
Aneuploidija nastaje kada jajna ćelija napravi grešku u razdvajanju hromozoma tokom mejoze, zbog čega neke jajne ćelije dobiju previše ili premalo hromozoma. Neuspeh jajne ćelije ili spermatozoida da pravilno razdvoje hromozome tokom mejoze naziva se nerazdvajanje (nedisjunkcija).
Nedisjunkcija može nastati na više načina povezanih sa godinama:
- mitohondrijalna disfunkcija
- disfunkcija kohesina
- disfunkcija vretena (spindla)
Pogledajmo ove mehanizme detaljnije.
Mitohondrijalna disfunkcija
Da bi se hromozomi pravilno razdvojili tokom mejoze, ćeliji je potrebna energija. Ta energija dolazi iz ćelijskih organela koje se zovu mitohondrije. One su „baterije“ ćelije i obezbeđuju energiju kada je potrebna. Imaju sopstvenu DNK, tzv. mitohondrijsku DNK, koja daje uputstva za izgradnju mitohondrijskih komponenti.
Jajne ćelije nastaju u primordijalnim folikulima koji čine ovarijalnu rezervu i prisutni su još pre rođenja. Te jajne ćelije već sadrže mitohondrije koje čekaju da obezbede energiju kada se mejoza ponovo aktivira. Kako starimo, stare i mitohondrije.
Vremenom se u njihovoj DNK nakupljaju mutacije, a neke od njih pogađaju ključne gene važne za pravilnu funkciju mitohondrija. To može dovesti do nedovoljne proizvodnje energije.
Bez dovoljno energije, dešavaju se greške tokom mejoze, što dovodi do nepravilne raspodele hromozoma i pojave aneuploidije.
Ove mutacije mogu nastati prirodno, ali i pod uticajem načina života i faktora iz okoline. Poenta je da se s vremenom nakupljaju i dovode do disfunkcionalnih mitohondrija.
Verovatno ste čuli za koenzim Q10 kao čest suplement za poboljšanje kvaliteta jajnih ćelija. Ovaj suplement je zapravo komponenta mitohondrija i neophodan je za proizvodnju energije. U određenim slučajevima mitohondrijalne disfunkcije, suplementacija CoQ10 može biti korisna.
Disfunkcija kohesina
Kohesin je proteinski „lepak“ koji drži hromozome zajedno. Sa godinama on slabi.
Tokom mejoze, hromozomi se udvostručuju i povezuju pomoću kohesina, a zatim se razdvajaju da bi se formirale jajne ili spermatozoidne ćelije.
Problem nastaje jer sa godinama opada količina dostupnog kohesina, pa „lepak“ postaje slabiji. To može dovesti do nejednakog razdvajanja hromozoma i posledično do aneuploidije.
Disfunkcija vretena (spindla)
Vreteno je ćelijski mehanizam čiji je zadatak razdvajanje hromozoma tokom mejoze. Ono proizvodi vlakna koja se vezuju za hromozome i povlače ih ka suprotnim stranama ćelije. Nakon toga, ćelija se deli na dve ćelije, od kojih svaka sadrži polovinu hromozoma.
Postoji sigurnosna kontrola koja proverava da li su hromozomi pravilno razdvojeni — tzv. kontrolna tačka sklapanja vretena (SAC). Kod starijih žena ova kontrola je oslabljena, što povećava verovatnoću grešaka u razdvajanju hromozoma i pojavu aneuploidije.
Genetika i kvalitet jajnih ćelija
Postoji više gena koji utiču na kvalitet jajnih ćelija i mogu dovesti do zaustavljanja razvoja embriona (zastoj rasta ploda). Do zaustavljanja razvoja embriona najčešće dolazi oko trećeg dana razvoja.
Zašto baš treći dan? To je povezano sa fazom „aktivacije genoma“.
Nakon oplodnje, DNK spermatozoida i jajne ćelije se spajaju i formiraju genom embriona – kompletan skup DNK sa svim informacijama potrebnim za dalji razvoj.
Genom embriona se ne aktivira sve do otprilike trećeg dana. Pre toga, embrion zavisi od faktora uskladištenih u jajnoj ćeliji. Ako su ti faktori oštećeni, embrion možda neće moći da aktivira sopstveni genom i njegov razvoj može stati.
Ovi faktori su uglavnom kodirani tzv. „genima sa majčinim efektom“, i greške u njima mogu dovesti do zaustavljanja razvoja embriona.
Stimulacija jajnika i kvalitet jajnih ćelija
Iako se tokom prirodnog ciklusa obično ovulira samo jedno jaje, cilj stimulacije jajnika u IVF postupku jeste dobijanje većeg broja jajnih ćelija. To se postiže primenom različitih lekova, najčešće gonadotropina poput FSH, kako bi se povećao broj folikula koji sazrevaju.
Meta-analiza koja je obuhvatila 31 randomizovanu kontrolisanu studiju, upoređivala je blagu stimulaciju (≤150 IJ gonadotropina dnevno) sa konvencionalnom stimulacijom (>150 IJ), kod žena sa slabim, normalnim i jakim odgovorom. Zaključeno je:
- Nema razlike u stopi živorođene dece, kumulativnih živorođenja, kliničkih trudnoća ni trudnoća u toku.
- Blaga stimulacija dovodi do manjeg broja dobijenih jajnih ćelija i embriona.
- Nema razlike u broju visokokvalitetnih embriona.
Istraživači su ispitivali da li veće doze gonadotropina smanjuju kvalitet jajnih ćelija (mereno prema aneuploidiji embriona) ili stope živorođene dece, ali nisu pronašli razlike ni u stopama aneuploidije ni u stopama živorođenja.
Druga studija je uporedila prirodne (nestimulisane) i stimulisane cikluse i takođe nije našla razliku u stopi aneuploidije ni u stopi dugotrajne implantacije.
Zamrzavanje jajnih ćelija i njihov kvalitet
Da li zamrzavanje smanjuje kvalitet jajnih ćelija?
Jajne ćelije i embrioni se zamrzavaju tehnikom koja se zove vitrifikacija, pri kojoj se jajna ćelija veoma brzo zamrzava na -196°C u tečnom azotu.
Jedan od načina da se proceni uticaj zamrzavanja na kvalitet jajnih ćelija jeste poređenje ishoda trudnoće. Jedna studija je pokazala da nema razlike u ishodima trudnoće kada se koriste sveže ili zamrznute donirane jajne ćelije.
Takođe nije bilo razlike u stopi razvoja blastocista, što je dobar pokazatelj kvaliteta jajnih ćelija.
Starija studija pokazala je niže stope oplodnje i slabiji kvalitet embriona kod zamrznutih jajnih ćelija, ali nije bilo razlike u stopama trajnih trudnoća i aneuploidije.
Ne prežive sve jajne ćelije proces odmrzavanja, ali standard preživljavanja je preko 80%. Jedna studija je pokazala snažan uticaj godina na preživljavanje nakon odmrzavanja:
- <29 godina: 94,5%
- 30–34: 96,1%
- 35–39: 85,8%
- 40: 81,3%
Dakle, sposobnost jajnih ćelija da prežive zamrzavanje verovatno je povezana sa njihovim početnim kvalitetom.
Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
Izvor: Remembryo
