Različite religije imaju svoja moralna načela i učenja kada je reč o stvaranju porodice. Razvoj donacije jajnih ćelija i drugih metoda asistirane reprodukcije doveo je do toga da se sve više govori o stavovima religija i verskih organizacija prema ovim postupcima. Dok mnoga religijska učenja o reprodukciji potiču iz ranijih vremena, poslednjih godina sve češće se pojavljuju savremena tumačenja i stavovi o vantelesnoj oplodnji, donaciji jajnih ćelija i drugim metodama lečenja neplodnosti. Neki verski autoriteti smatraju da seksualni odnos ima prvenstveno reproduktivnu i partnersku svrhu, pa određene metode asistirane reprodukcije vide kao odstupanje od tradicionalnih verskih načela. Ipak, iako pojedinci unutar određenih vera mogu podržavati donaciju jajnih ćelija, zvanični stavovi religija često pokušavaju da ograniče ili ne podrže ovu praksu. Pravoslavno hrišćanstvo Pravoslavna crkva nema jedinstven i univerzalno definisan stav koji važi za sve pravoslavne crkve i jurisdikcije, ali se generalno smatra da je lečenje neplodnosti prihvatljivo ukoliko se odvija unutar braka i bez uključivanja treće osobe. Mnoge pravoslavne zajednice mogu prihvatiti određene oblike vantelesne oplodnje kada se koriste jajne ćelije i spermatozoidi supružnika, dok se donacija jajnih ćelija, donacija sperme i surogat materinstvo uglavnom ne podržavaju, jer se smatra da narušavaju bračno i biološko jedinstvo porodice. Posebna etička pitanja
Studija iz 2026. godine pokazala je da neplodnost za neke IVF pacijente predstavlja traumatično iskustvo – kod 9% ispitanika utvrđeni su simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), dok je čak 32% ispunjavalo kriterijume za kompleksni PTSP. Iskustva pacijenata ukazuju na duboku emocionalnu patnju, osećaj gubitka kontrole i nedostatke u zdravstvenoj podršci tokom lečenja.
Pozivamo vas da učestvujete u velikom istraživanju koje sprovodimo zajedno sa krovnim udruženjem Fertility Europe kao i sa svim zemljama Evrope pod nazivom „Neplodnost na radnom mestu” (Infertility in the Workplace). Ovo je inicijativa krovne organizacije Fertility Europe. IVF Centar je jedan od članova ove organizacije koja okuplja više od 30 zemalja i to nacionalna udruženja iz cele Evrope. Ova organizacija posvećena je reproduktivnom zdravlju, očuvanju plodnosti i podršci osobama koje prolaze kroz lečenje neplodnosti.
U značajnom napretku u oblasti reproduktivne medicine, istraživači su otkrili ubedljive dokaze da uključivanje leka Letrozole, poznatog inhibitora aromataze koji se često koristi u terapiji raka dojke, u standardne hormonske protokole za vantelesnu oplodnju (IVF), značajno poboljšava stopu živorođene dece kod žena koje slabo reaguju na stimulaciju jajnika. Ovo otkriće, objavljeno u časopisu Reproductive and Developmental Medicine, donosi novu nadu i potencijalno efikasniju terapijsku strategiju za grupu pacijentkinja koja se dugo smatra posebno izazovnom u asistiranim reproduktivnim tehnologijama.
NICE smernica je zvanični medicinski vodič koji izdaje britanska institucija kako bi pomogla lekarima, klinikama i zdravstvenim sistemima da donose odluke zasnovane na dokazima. Smernice su zasnovane na naučnim istraživanjima i dokazima, pravljene od strane eksperata i koriste se kao standard. Postoje posebne NICE smernice za neplodnost koje definišu recimo kada par treba da se uputi na IVF, koliko pokušaja ima smisla raditi, koje metode imaju dokazanu efikasnost, koje tzv. “add-ons” (dodatne procedure) nemaju dovoljno dokaza (npr. neke imunološke terapije, PGT-A u određenim slučajevima itd.)
Debata o donaciji jajnih ćelija ponovo je na političkoj agendi u Nemačkoj – i ovog puta bi mogla dovesti do stvarnih promena. Nakon godina zastoja, ministarka zdravlja Nina Varken zalaže se za delimičnu legalizaciju, uz sve veću podršku različitih političkih stranaka.
Nemam dete.
I dobro sam.
Svoja sam. Danas je Simka simbol snage.
Primer ne inata, ne grubosti, već nežne odlučnosti da nikome ne duguje objašnjenje za svoje postojanje.
Neki su mi pričali “da samo verujem”, neki drugi “da se opustim”, a ja sam samo želela bebu u svojim rukama i nisam mogla da se opustim. Oko mene su šetale trudnice, samo trudnice, na sve strane sam ih viđala: na ulici, u liftu, u parku, u ordinacijama…
Rusija uvodi nove zdravstvene smernice prema kojima će žene koje izjave da ne žele da imaju decu biti upućene psihologu. Ovaj potez deo je nastojanja vlasti da se suoče sa alarmantnim padom nataliteta u zemlji. Pad nataliteta nije problem s kojim se suočava samo Rusija. Demografske krize tema su rasprava širom sveta, od Sjedinjenih Američkih Država do Kine i Japana. Početkom 2025. godine, na primer, administracija američkog predsednika Donalda Trumpa donela je niz mera za podsticanje rađanja. Među njima su bili izvršna uredba o proširenju pristupa postupku vantelesne oplodnje (IVF) i direktiva Ministarstvu da prednost daje “zajednicama s višim stopama brakova i nataliteta od nacionalnog proseka”. Ipak, ljudi širom sveta suočavaju se s nesigurnostima povezanima s roditeljstvom, od finansijskih briga do klimatskih promena. Dok jedni tvrde da nizak natalitet predstavlja ozbiljnu pretnju, drugi smatraju da je samo problematizovanje te pojave upitno, ističući da je jedan od glavnih uzroka pada stope rađanja širenje prava žena na izbor. Demografska kriza u Rusiji Stopa nataliteta u Rusiji dosegla je 2025. godine istorijski nizak nivo, spustivši se na vrednosti kakve nisu zabeležene od prelaza sa 18. na 19. vek. Zemlja se već decenijama suočava s padom nataliteta i smanjenjem broja stanovnika, što je jedna
Dijagnostikovanje endometrioze može biti složeno i često se odlaže, pa se procenjuje da u proseku prođe između 8 i 10 godina od pojave prvih simptoma do postavljanja dijagnoze. Razlog za to je činjenica da do danas ne postoji jedan jedini test koji može sa sigurnošću potvrditi bolest. Umesto toga, dijagnoza se zasniva na kombinaciji simptoma, kliničkog pregleda i dijagnostičkih metoda snimanja.
Različite religije imaju svoja moralna načela i učenja kada je reč o stvaranju porodice. Razvoj donacije jajnih ćelija i drugih metoda asistirane reprodukcije doveo je do toga da se sve više govori o stavovima religija i verskih organizacija prema ovim postupcima. Dok mnoga religijska učenja o reprodukciji potiču iz ranijih vremena, poslednjih godina sve češće se pojavljuju savremena tumačenja i stavovi o vantelesnoj oplodnji, donaciji jajnih ćelija i drugim metodama lečenja neplodnosti. Neki verski autoriteti smatraju da seksualni odnos ima prvenstveno reproduktivnu i partnersku svrhu, pa određene metode asistirane reprodukcije vide kao odstupanje od tradicionalnih verskih načela. Ipak, iako pojedinci unutar određenih vera mogu podržavati donaciju jajnih ćelija, zvanični stavovi religija često pokušavaju da ograniče ili ne podrže ovu praksu. Pravoslavno hrišćanstvo Pravoslavna crkva nema jedinstven i univerzalno definisan stav koji važi za sve pravoslavne crkve i jurisdikcije, ali se generalno smatra da je lečenje neplodnosti prihvatljivo ukoliko se odvija unutar braka i bez uključivanja treće osobe. Mnoge pravoslavne zajednice mogu prihvatiti određene oblike vantelesne oplodnje kada se koriste jajne ćelije i spermatozoidi supružnika, dok se donacija jajnih ćelija, donacija sperme i surogat materinstvo uglavnom ne podržavaju, jer se smatra da narušavaju bračno i biološko jedinstvo porodice. Posebna etička pitanja
Studija iz 2026. godine pokazala je da neplodnost za neke IVF pacijente predstavlja traumatično iskustvo – kod 9% ispitanika utvrđeni su simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), dok je čak 32% ispunjavalo kriterijume za kompleksni PTSP. Iskustva pacijenata ukazuju na duboku emocionalnu patnju, osećaj gubitka kontrole i nedostatke u zdravstvenoj podršci tokom lečenja.
Pozivamo vas da učestvujete u velikom istraživanju koje sprovodimo zajedno sa krovnim udruženjem Fertility Europe kao i sa svim zemljama Evrope pod nazivom „Neplodnost na radnom mestu” (Infertility in the Workplace). Ovo je inicijativa krovne organizacije Fertility Europe. IVF Centar je jedan od članova ove organizacije koja okuplja više od 30 zemalja i to nacionalna udruženja iz cele Evrope. Ova organizacija posvećena je reproduktivnom zdravlju, očuvanju plodnosti i podršci osobama koje prolaze kroz lečenje neplodnosti.
U značajnom napretku u oblasti reproduktivne medicine, istraživači su otkrili ubedljive dokaze da uključivanje leka Letrozole, poznatog inhibitora aromataze koji se često koristi u terapiji raka dojke, u standardne hormonske protokole za vantelesnu oplodnju (IVF), značajno poboljšava stopu živorođene dece kod žena koje slabo reaguju na stimulaciju jajnika. Ovo otkriće, objavljeno u časopisu Reproductive and Developmental Medicine, donosi novu nadu i potencijalno efikasniju terapijsku strategiju za grupu pacijentkinja koja se dugo smatra posebno izazovnom u asistiranim reproduktivnim tehnologijama.
NICE smernica je zvanični medicinski vodič koji izdaje britanska institucija kako bi pomogla lekarima, klinikama i zdravstvenim sistemima da donose odluke zasnovane na dokazima. Smernice su zasnovane na naučnim istraživanjima i dokazima, pravljene od strane eksperata i koriste se kao standard. Postoje posebne NICE smernice za neplodnost koje definišu recimo kada par treba da se uputi na IVF, koliko pokušaja ima smisla raditi, koje metode imaju dokazanu efikasnost, koje tzv. “add-ons” (dodatne procedure) nemaju dovoljno dokaza (npr. neke imunološke terapije, PGT-A u određenim slučajevima itd.)
Debata o donaciji jajnih ćelija ponovo je na političkoj agendi u Nemačkoj – i ovog puta bi mogla dovesti do stvarnih promena. Nakon godina zastoja, ministarka zdravlja Nina Varken zalaže se za delimičnu legalizaciju, uz sve veću podršku različitih političkih stranaka.
Nemam dete.
I dobro sam.
Svoja sam. Danas je Simka simbol snage.
Primer ne inata, ne grubosti, već nežne odlučnosti da nikome ne duguje objašnjenje za svoje postojanje.
Neki su mi pričali “da samo verujem”, neki drugi “da se opustim”, a ja sam samo želela bebu u svojim rukama i nisam mogla da se opustim. Oko mene su šetale trudnice, samo trudnice, na sve strane sam ih viđala: na ulici, u liftu, u parku, u ordinacijama…
Rusija uvodi nove zdravstvene smernice prema kojima će žene koje izjave da ne žele da imaju decu biti upućene psihologu. Ovaj potez deo je nastojanja vlasti da se suoče sa alarmantnim padom nataliteta u zemlji. Pad nataliteta nije problem s kojim se suočava samo Rusija. Demografske krize tema su rasprava širom sveta, od Sjedinjenih Američkih Država do Kine i Japana. Početkom 2025. godine, na primer, administracija američkog predsednika Donalda Trumpa donela je niz mera za podsticanje rađanja. Među njima su bili izvršna uredba o proširenju pristupa postupku vantelesne oplodnje (IVF) i direktiva Ministarstvu da prednost daje “zajednicama s višim stopama brakova i nataliteta od nacionalnog proseka”. Ipak, ljudi širom sveta suočavaju se s nesigurnostima povezanima s roditeljstvom, od finansijskih briga do klimatskih promena. Dok jedni tvrde da nizak natalitet predstavlja ozbiljnu pretnju, drugi smatraju da je samo problematizovanje te pojave upitno, ističući da je jedan od glavnih uzroka pada stope rađanja širenje prava žena na izbor. Demografska kriza u Rusiji Stopa nataliteta u Rusiji dosegla je 2025. godine istorijski nizak nivo, spustivši se na vrednosti kakve nisu zabeležene od prelaza sa 18. na 19. vek. Zemlja se već decenijama suočava s padom nataliteta i smanjenjem broja stanovnika, što je jedna
Dijagnostikovanje endometrioze može biti složeno i često se odlaže, pa se procenjuje da u proseku prođe između 8 i 10 godina od pojave prvih simptoma do postavljanja dijagnoze. Razlog za to je činjenica da do danas ne postoji jedan jedini test koji može sa sigurnošću potvrditi bolest. Umesto toga, dijagnoza se zasniva na kombinaciji simptoma, kliničkog pregleda i dijagnostičkih metoda snimanja.