Put do potomstva traži vrhunsku podršku za nju i njega. Zato smo kreirali paket „Lakše do potomstva“ – tri
moćna saveznika sada na sniženju.
PROFERTIL – Brend broj #1 po kliničkim dokazima za žensku i mušku plodnost
U Hotelu Moskva u Beogradu uspešno je održan Peti VTO Forum „Biram plodnost“, regionalni događaj posvećen plodnosti, reproduktivnom zdravlju i vantelesnoj oplodnji.
Forum su svečano otvorili predsednik Vlade Republike Srbije prof. dr Đuro Macut, ministarka Tatjana Macura i šefica kancelarije UNFPA u Srbiji Borka Jeremić, potvrđujući značaj tema reproduktivnog zdravlja i podrške osobama koje se suočavaju sa izazovima na putu do roditeljstva.
Sindrom policističnih jajnika (PCOS), stanje koje pogađa jednu od osam žena, dobio je novo ime – PMOS. I nije promenjeno samo nekoliko slova. Promenjen je i način na koji se ovo stanje razume. PCOS je označavao policistični ovarijalni sindrom (Polycystic Ovary Syndrome), dok PMOS sada znači poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom (Polyendocrine Metabolic Ovarian Syndrome). „Nova terminologija govori nešto veoma važno o samom stanju“, objašnjava dr Rekha Kumar, endokrinološkinja iz NewYork-Presbyterian/Weill Cornell Medical Center. „Ovo nije stanje koje definišu ciste na jajnicima. Reč je o složenom hormonskom poremećaju koji utiče na više sistema u organizmu – reproduktivno zdravlje, metabolizam, mentalno zdravlje, kožu i još mnogo toga.“ Šta je PMOS? Dr Kumar objašnjava: „PMOS, odnosno poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom, novi je zvanični naziv za ono što je većina ljudi do sada poznavala kao PCOS. Ovo stanje predstavlja sindrom hormonske disregulacije, koji je uglavnom povezan sa insulinskom rezistencijom i povišenim nivoom muških hormona poput testosterona. Jajnici jesu uključeni u problem, ali stanje daleko prevazilazi samo njih.“ Zašto je promenjen naziv? Razlog za promenu naziva je naučna preciznost. Naziv „sindrom policističnih jajnika“ godinama je stvarao pogrešnu sliku o ovom stanju, dovodio do kasnog postavljanja dijagnoze, fragmentisanog lečenja i stigmatizacije, ali i ograničavao istraživanja. „Odavno
Različite religije imaju svoja moralna načela i učenja kada je reč o stvaranju porodice. Razvoj donacije jajnih ćelija i drugih metoda asistirane reprodukcije doveo je do toga da se sve više govori o stavovima religija i verskih organizacija prema ovim postupcima. Dok mnoga religijska učenja o reprodukciji potiču iz ranijih vremena, poslednjih godina sve češće se pojavljuju savremena tumačenja i stavovi o vantelesnoj oplodnji, donaciji jajnih ćelija i drugim metodama lečenja neplodnosti. Neki verski autoriteti smatraju da seksualni odnos ima prvenstveno reproduktivnu i partnersku svrhu, pa određene metode asistirane reprodukcije vide kao odstupanje od tradicionalnih verskih načela. Ipak, iako pojedinci unutar određenih vera mogu podržavati donaciju jajnih ćelija, zvanični stavovi religija često pokušavaju da ograniče ili ne podrže ovu praksu. Pravoslavno hrišćanstvo Pravoslavna crkva nema jedinstven i univerzalno definisan stav koji važi za sve pravoslavne crkve i jurisdikcije, ali se generalno smatra da je lečenje neplodnosti prihvatljivo ukoliko se odvija unutar braka i bez uključivanja treće osobe. Mnoge pravoslavne zajednice mogu prihvatiti određene oblike vantelesne oplodnje kada se koriste jajne ćelije i spermatozoidi supružnika, dok se donacija jajnih ćelija, donacija sperme i surogat materinstvo uglavnom ne podržavaju, jer se smatra da narušavaju bračno i biološko jedinstvo porodice. Posebna etička pitanja
Studija iz 2026. godine pokazala je da neplodnost za neke IVF pacijente predstavlja traumatično iskustvo – kod 9% ispitanika utvrđeni su simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), dok je čak 32% ispunjavalo kriterijume za kompleksni PTSP. Iskustva pacijenata ukazuju na duboku emocionalnu patnju, osećaj gubitka kontrole i nedostatke u zdravstvenoj podršci tokom lečenja.
Pozivamo vas da učestvujete u velikom istraživanju koje sprovodimo zajedno sa krovnim udruženjem Fertility Europe kao i sa svim zemljama Evrope pod nazivom „Neplodnost na radnom mestu” (Infertility in the Workplace). Ovo je inicijativa krovne organizacije Fertility Europe. IVF Centar je jedan od članova ove organizacije koja okuplja više od 30 zemalja i to nacionalna udruženja iz cele Evrope. Ova organizacija posvećena je reproduktivnom zdravlju, očuvanju plodnosti i podršci osobama koje prolaze kroz lečenje neplodnosti.
U značajnom napretku u oblasti reproduktivne medicine, istraživači su otkrili ubedljive dokaze da uključivanje leka Letrozole, poznatog inhibitora aromataze koji se često koristi u terapiji raka dojke, u standardne hormonske protokole za vantelesnu oplodnju (IVF), značajno poboljšava stopu živorođene dece kod žena koje slabo reaguju na stimulaciju jajnika. Ovo otkriće, objavljeno u časopisu Reproductive and Developmental Medicine, donosi novu nadu i potencijalno efikasniju terapijsku strategiju za grupu pacijentkinja koja se dugo smatra posebno izazovnom u asistiranim reproduktivnim tehnologijama.
NICE smernica je zvanični medicinski vodič koji izdaje britanska institucija kako bi pomogla lekarima, klinikama i zdravstvenim sistemima da donose odluke zasnovane na dokazima. Smernice su zasnovane na naučnim istraživanjima i dokazima, pravljene od strane eksperata i koriste se kao standard. Postoje posebne NICE smernice za neplodnost koje definišu recimo kada par treba da se uputi na IVF, koliko pokušaja ima smisla raditi, koje metode imaju dokazanu efikasnost, koje tzv. “add-ons” (dodatne procedure) nemaju dovoljno dokaza (npr. neke imunološke terapije, PGT-A u određenim slučajevima itd.)
Debata o donaciji jajnih ćelija ponovo je na političkoj agendi u Nemačkoj – i ovog puta bi mogla dovesti do stvarnih promena. Nakon godina zastoja, ministarka zdravlja Nina Varken zalaže se za delimičnu legalizaciju, uz sve veću podršku različitih političkih stranaka.
Nemam dete.
I dobro sam.
Svoja sam. Danas je Simka simbol snage.
Primer ne inata, ne grubosti, već nežne odlučnosti da nikome ne duguje objašnjenje za svoje postojanje.
Put do potomstva traži vrhunsku podršku za nju i njega. Zato smo kreirali paket „Lakše do potomstva“ – tri
moćna saveznika sada na sniženju.
PROFERTIL – Brend broj #1 po kliničkim dokazima za žensku i mušku plodnost
U Hotelu Moskva u Beogradu uspešno je održan Peti VTO Forum „Biram plodnost“, regionalni događaj posvećen plodnosti, reproduktivnom zdravlju i vantelesnoj oplodnji.
Forum su svečano otvorili predsednik Vlade Republike Srbije prof. dr Đuro Macut, ministarka Tatjana Macura i šefica kancelarije UNFPA u Srbiji Borka Jeremić, potvrđujući značaj tema reproduktivnog zdravlja i podrške osobama koje se suočavaju sa izazovima na putu do roditeljstva.
Sindrom policističnih jajnika (PCOS), stanje koje pogađa jednu od osam žena, dobio je novo ime – PMOS. I nije promenjeno samo nekoliko slova. Promenjen je i način na koji se ovo stanje razume. PCOS je označavao policistični ovarijalni sindrom (Polycystic Ovary Syndrome), dok PMOS sada znači poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom (Polyendocrine Metabolic Ovarian Syndrome). „Nova terminologija govori nešto veoma važno o samom stanju“, objašnjava dr Rekha Kumar, endokrinološkinja iz NewYork-Presbyterian/Weill Cornell Medical Center. „Ovo nije stanje koje definišu ciste na jajnicima. Reč je o složenom hormonskom poremećaju koji utiče na više sistema u organizmu – reproduktivno zdravlje, metabolizam, mentalno zdravlje, kožu i još mnogo toga.“ Šta je PMOS? Dr Kumar objašnjava: „PMOS, odnosno poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom, novi je zvanični naziv za ono što je većina ljudi do sada poznavala kao PCOS. Ovo stanje predstavlja sindrom hormonske disregulacije, koji je uglavnom povezan sa insulinskom rezistencijom i povišenim nivoom muških hormona poput testosterona. Jajnici jesu uključeni u problem, ali stanje daleko prevazilazi samo njih.“ Zašto je promenjen naziv? Razlog za promenu naziva je naučna preciznost. Naziv „sindrom policističnih jajnika“ godinama je stvarao pogrešnu sliku o ovom stanju, dovodio do kasnog postavljanja dijagnoze, fragmentisanog lečenja i stigmatizacije, ali i ograničavao istraživanja. „Odavno
Različite religije imaju svoja moralna načela i učenja kada je reč o stvaranju porodice. Razvoj donacije jajnih ćelija i drugih metoda asistirane reprodukcije doveo je do toga da se sve više govori o stavovima religija i verskih organizacija prema ovim postupcima. Dok mnoga religijska učenja o reprodukciji potiču iz ranijih vremena, poslednjih godina sve češće se pojavljuju savremena tumačenja i stavovi o vantelesnoj oplodnji, donaciji jajnih ćelija i drugim metodama lečenja neplodnosti. Neki verski autoriteti smatraju da seksualni odnos ima prvenstveno reproduktivnu i partnersku svrhu, pa određene metode asistirane reprodukcije vide kao odstupanje od tradicionalnih verskih načela. Ipak, iako pojedinci unutar određenih vera mogu podržavati donaciju jajnih ćelija, zvanični stavovi religija često pokušavaju da ograniče ili ne podrže ovu praksu. Pravoslavno hrišćanstvo Pravoslavna crkva nema jedinstven i univerzalno definisan stav koji važi za sve pravoslavne crkve i jurisdikcije, ali se generalno smatra da je lečenje neplodnosti prihvatljivo ukoliko se odvija unutar braka i bez uključivanja treće osobe. Mnoge pravoslavne zajednice mogu prihvatiti određene oblike vantelesne oplodnje kada se koriste jajne ćelije i spermatozoidi supružnika, dok se donacija jajnih ćelija, donacija sperme i surogat materinstvo uglavnom ne podržavaju, jer se smatra da narušavaju bračno i biološko jedinstvo porodice. Posebna etička pitanja
Studija iz 2026. godine pokazala je da neplodnost za neke IVF pacijente predstavlja traumatično iskustvo – kod 9% ispitanika utvrđeni su simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), dok je čak 32% ispunjavalo kriterijume za kompleksni PTSP. Iskustva pacijenata ukazuju na duboku emocionalnu patnju, osećaj gubitka kontrole i nedostatke u zdravstvenoj podršci tokom lečenja.
Pozivamo vas da učestvujete u velikom istraživanju koje sprovodimo zajedno sa krovnim udruženjem Fertility Europe kao i sa svim zemljama Evrope pod nazivom „Neplodnost na radnom mestu” (Infertility in the Workplace). Ovo je inicijativa krovne organizacije Fertility Europe. IVF Centar je jedan od članova ove organizacije koja okuplja više od 30 zemalja i to nacionalna udruženja iz cele Evrope. Ova organizacija posvećena je reproduktivnom zdravlju, očuvanju plodnosti i podršci osobama koje prolaze kroz lečenje neplodnosti.
U značajnom napretku u oblasti reproduktivne medicine, istraživači su otkrili ubedljive dokaze da uključivanje leka Letrozole, poznatog inhibitora aromataze koji se često koristi u terapiji raka dojke, u standardne hormonske protokole za vantelesnu oplodnju (IVF), značajno poboljšava stopu živorođene dece kod žena koje slabo reaguju na stimulaciju jajnika. Ovo otkriće, objavljeno u časopisu Reproductive and Developmental Medicine, donosi novu nadu i potencijalno efikasniju terapijsku strategiju za grupu pacijentkinja koja se dugo smatra posebno izazovnom u asistiranim reproduktivnim tehnologijama.
NICE smernica je zvanični medicinski vodič koji izdaje britanska institucija kako bi pomogla lekarima, klinikama i zdravstvenim sistemima da donose odluke zasnovane na dokazima. Smernice su zasnovane na naučnim istraživanjima i dokazima, pravljene od strane eksperata i koriste se kao standard. Postoje posebne NICE smernice za neplodnost koje definišu recimo kada par treba da se uputi na IVF, koliko pokušaja ima smisla raditi, koje metode imaju dokazanu efikasnost, koje tzv. “add-ons” (dodatne procedure) nemaju dovoljno dokaza (npr. neke imunološke terapije, PGT-A u određenim slučajevima itd.)
Debata o donaciji jajnih ćelija ponovo je na političkoj agendi u Nemačkoj – i ovog puta bi mogla dovesti do stvarnih promena. Nakon godina zastoja, ministarka zdravlja Nina Varken zalaže se za delimičnu legalizaciju, uz sve veću podršku različitih političkih stranaka.
Nemam dete.
I dobro sam.
Svoja sam. Danas je Simka simbol snage.
Primer ne inata, ne grubosti, već nežne odlučnosti da nikome ne duguje objašnjenje za svoje postojanje.