Pojam „biološki sat“ često se koristi u razgovorima o plodnosti i roditeljstvu, najčešće u vezi sa ženama. Ipak, biološki sat nije isto što i kalendarski sat, niti se odnosi isključivo na žensko telo. Kalendarski sat meri godine života, dok biološki sat opisuje stvarno stanje organizma, njegovu reproduktivnu sposobnost i opšte biološko starenje. Dvoje ljudi istih godina mogu imati vrlo različit biološki „tempo“, u zavisnosti od genetike, zdravstvenog stanja i načina života.
Savremena medicina je u poslednjih nekoliko decenija napravila veliki napredak u oblasti plodnosti i lečenja neplodnosti. Mnogi parovi koji ranije nisu imali mogućnost da ostvare potomstvo danas imaju realnu šansu da dobiju dete uz pomoć medicinski potpomognute oplodnje. Ipak, važno je razumeti da, uprkos napretku, medicina ima svoja ograničenja i da ne može u potpunosti da prevaziđe biološke granice ljudskog organizma.
Anovulacija je stanje u kojem tokom menstrualnog ciklusa ne dolazi do ovulacije – procesa oslobađanja jajne ćelije iz jajnika. Bez ovulacije nije moguće ostvariti prirodnu trudnoću, zbog čega je anovulacija jedan od čestih uzroka neplodnosti kod žena.
Iako se ponekad može javiti povremeno (usled stresa ili hormonskih promena), hronična anovulacija zahteva dijagnostiku i detaljno lečenje ginekologa.
Ishrana ima značajnu ulogu u reproduktivnom zdravlju žene. Iako sama po sebi ne može da reši sve uzroke neplodnosti, pravilno izabrana hrana može doprineti boljem hormonskom balansu, kvalitetnijim jajnim ćelijama, debljem endometrijumu i boljem odgovoru organizma tokom IVF procesa. Plodnost nije vezana samo za jedan organ ili hormon, već za ceo organizam, a ishrana je jedan od temelja tog sistema.
Suplementi, donacija mitohondrija, veštačka aktivacija jajne ćelije ili hormon rasta – šta poboljšava kvalitet jajnih ćelija?
Smanjena rezerva jajnika, endometrioza i sindrom policističnih jajnika su stanja koja mogu da utiču na kvalitet jajnih ćelija. Pušenje, konzumacija alkohola, san, režim ishrane kao i endokrini disruptori takođe mogu biti faktori u ishodu IVF-a.
Razvoj jajnih ćelija se sa godinama menja. Sa porastom godina, stopa rađanja opada, dok se stopa spontanih pobačaja povećava.
Starost majke je snažno povezana sa pojavom aneuploidije. Kod žena mlađih od 35 godina, oko 60% embriona se smatra euploidnim, dok taj procenat opada na oko 10% u 44. godini života.
U prvom delu vodiča smo objasnili šta je kvalitet jajnih ćelija i kako se razvijaju folikuli, a sada usmeravamo pažnju na to kako se razvija jajna ćelija unutar folikula.
Jajna ćelija prolazi kroz različite faze razvoja dok sazreva.
Razvoj ide sledećim redosledom:
GV → M1 → M2
M1 i M2 označavaju metafazu I i metafazu II, odnosno prvu i drugu fazu mejoze. Više o mejozi biće objašnjeno u nastavku.
Najranija faza je faza germinalnog vezikula (GV), kada se može videti jedro jajne ćelije. Nakon GV faze, jedro više nije vidljivo i oocita prelazi u M1 fazu. I GV i M1 jajne ćelije su nezrele.
Nakon M1 faze, jajna ćelija ulazi u M2 fazu i tada se pojavljuje polarno telašce. Prisustvo jednog polarnog telašca je znak da je jajna ćelija zrela i spremna za oplodnju.
Suštinski, dobra jajna ćelija je ona koja može da formira kompetentan embrion, sposoban da dovede do rođenja živog deteta. Kvalitet jajnih ćelija se procenjuje indirektno, na osnovu stopa oplodnje, formiranja blastociste, euploidije, trudnoće, spontanih pobačaja, živorođenja i slično.
Naravno, i spermatozoidi imaju veoma važnu ulogu u svim ovim faktorima. Upravo zato je definisanje kvaliteta jajne ćelije složeno, jer su mnogi pokazatelji dobrog kvaliteta jajne ćelije zajednički i sa spermatozoidima.
Što su jajne ćelije mlađe, veća je šansa da će jednog dana iz njih nastati zdrava beba. Na primer: ako žena pre 35. godine zamrzne oko 15 jajnih ćelija, šansa da dobije dete kasnije je oko 80%. Posle 36. godine, ta šansa pada na oko 40%. Zato stručnjaci savetuju da se na ovu proceduru misli dok su ćelije što mlađe.
Pojam „biološki sat“ često se koristi u razgovorima o plodnosti i roditeljstvu, najčešće u vezi sa ženama. Ipak, biološki sat nije isto što i kalendarski sat, niti se odnosi isključivo na žensko telo. Kalendarski sat meri godine života, dok biološki sat opisuje stvarno stanje organizma, njegovu reproduktivnu sposobnost i opšte biološko starenje. Dvoje ljudi istih godina mogu imati vrlo različit biološki „tempo“, u zavisnosti od genetike, zdravstvenog stanja i načina života.
Savremena medicina je u poslednjih nekoliko decenija napravila veliki napredak u oblasti plodnosti i lečenja neplodnosti. Mnogi parovi koji ranije nisu imali mogućnost da ostvare potomstvo danas imaju realnu šansu da dobiju dete uz pomoć medicinski potpomognute oplodnje. Ipak, važno je razumeti da, uprkos napretku, medicina ima svoja ograničenja i da ne može u potpunosti da prevaziđe biološke granice ljudskog organizma.
Anovulacija je stanje u kojem tokom menstrualnog ciklusa ne dolazi do ovulacije – procesa oslobađanja jajne ćelije iz jajnika. Bez ovulacije nije moguće ostvariti prirodnu trudnoću, zbog čega je anovulacija jedan od čestih uzroka neplodnosti kod žena.
Iako se ponekad može javiti povremeno (usled stresa ili hormonskih promena), hronična anovulacija zahteva dijagnostiku i detaljno lečenje ginekologa.
Ishrana ima značajnu ulogu u reproduktivnom zdravlju žene. Iako sama po sebi ne može da reši sve uzroke neplodnosti, pravilno izabrana hrana može doprineti boljem hormonskom balansu, kvalitetnijim jajnim ćelijama, debljem endometrijumu i boljem odgovoru organizma tokom IVF procesa. Plodnost nije vezana samo za jedan organ ili hormon, već za ceo organizam, a ishrana je jedan od temelja tog sistema.
Suplementi, donacija mitohondrija, veštačka aktivacija jajne ćelije ili hormon rasta – šta poboljšava kvalitet jajnih ćelija?
Smanjena rezerva jajnika, endometrioza i sindrom policističnih jajnika su stanja koja mogu da utiču na kvalitet jajnih ćelija. Pušenje, konzumacija alkohola, san, režim ishrane kao i endokrini disruptori takođe mogu biti faktori u ishodu IVF-a.
Razvoj jajnih ćelija se sa godinama menja. Sa porastom godina, stopa rađanja opada, dok se stopa spontanih pobačaja povećava.
Starost majke je snažno povezana sa pojavom aneuploidije. Kod žena mlađih od 35 godina, oko 60% embriona se smatra euploidnim, dok taj procenat opada na oko 10% u 44. godini života.
U prvom delu vodiča smo objasnili šta je kvalitet jajnih ćelija i kako se razvijaju folikuli, a sada usmeravamo pažnju na to kako se razvija jajna ćelija unutar folikula.
Jajna ćelija prolazi kroz različite faze razvoja dok sazreva.
Razvoj ide sledećim redosledom:
GV → M1 → M2
M1 i M2 označavaju metafazu I i metafazu II, odnosno prvu i drugu fazu mejoze. Više o mejozi biće objašnjeno u nastavku.
Najranija faza je faza germinalnog vezikula (GV), kada se može videti jedro jajne ćelije. Nakon GV faze, jedro više nije vidljivo i oocita prelazi u M1 fazu. I GV i M1 jajne ćelije su nezrele.
Nakon M1 faze, jajna ćelija ulazi u M2 fazu i tada se pojavljuje polarno telašce. Prisustvo jednog polarnog telašca je znak da je jajna ćelija zrela i spremna za oplodnju.
Suštinski, dobra jajna ćelija je ona koja može da formira kompetentan embrion, sposoban da dovede do rođenja živog deteta. Kvalitet jajnih ćelija se procenjuje indirektno, na osnovu stopa oplodnje, formiranja blastociste, euploidije, trudnoće, spontanih pobačaja, živorođenja i slično.
Naravno, i spermatozoidi imaju veoma važnu ulogu u svim ovim faktorima. Upravo zato je definisanje kvaliteta jajne ćelije složeno, jer su mnogi pokazatelji dobrog kvaliteta jajne ćelije zajednički i sa spermatozoidima.
Što su jajne ćelije mlađe, veća je šansa da će jednog dana iz njih nastati zdrava beba. Na primer: ako žena pre 35. godine zamrzne oko 15 jajnih ćelija, šansa da dobije dete kasnije je oko 80%. Posle 36. godine, ta šansa pada na oko 40%. Zato stručnjaci savetuju da se na ovu proceduru misli dok su ćelije što mlađe.