Sindrom policističnih jajnika (PCOS), stanje koje pogađa jednu od osam žena, dobio je novo ime – PMOS. I nije promenjeno samo nekoliko slova. Promenjen je i način na koji se ovo stanje razume. PCOS je označavao policistični ovarijalni sindrom (Polycystic Ovary Syndrome), dok PMOS sada znači poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom (Polyendocrine Metabolic Ovarian Syndrome). „Nova terminologija govori nešto veoma važno o samom stanju“, objašnjava dr Rekha Kumar, endokrinološkinja iz NewYork-Presbyterian/Weill Cornell Medical Center. „Ovo nije stanje koje definišu ciste na jajnicima. Reč je o složenom hormonskom poremećaju koji utiče na više sistema u organizmu – reproduktivno zdravlje, metabolizam, mentalno zdravlje, kožu i još mnogo toga.“ Šta je PMOS? Dr Kumar objašnjava: „PMOS, odnosno poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom, novi je zvanični naziv za ono što je većina ljudi do sada poznavala kao PCOS. Ovo stanje predstavlja sindrom hormonske disregulacije, koji je uglavnom povezan sa insulinskom rezistencijom i povišenim nivoom muških hormona poput testosterona. Jajnici jesu uključeni u problem, ali stanje daleko prevazilazi samo njih.“ Zašto je promenjen naziv? Razlog za promenu naziva je naučna preciznost. Naziv „sindrom policističnih jajnika“ godinama je stvarao pogrešnu sliku o ovom stanju, dovodio do kasnog postavljanja dijagnoze, fragmentisanog lečenja i stigmatizacije, ali i ograničavao istraživanja. „Odavno
Dijagnostikovanje endometrioze može biti složeno i često se odlaže, pa se procenjuje da u proseku prođe između 8 i 10 godina od pojave prvih simptoma do postavljanja dijagnoze. Razlog za to je činjenica da do danas ne postoji jedan jedini test koji može sa sigurnošću potvrditi bolest. Umesto toga, dijagnoza se zasniva na kombinaciji simptoma, kliničkog pregleda i dijagnostičkih metoda snimanja.
Mart je mesec posvećen podizanju svesti o endometriozi – hroničnoj, često potcenjenoj bolesti koja pogađa oko 1 od 10 žena u reproduktivnom dobu širom sveta. Iako je česta, dijagnoza se neretko postavlja sa zakašnjenjem, jer se jaki bolovi tokom menstruacije i dalje pogrešno smatraju „normalnim“.
Test Anti-Milerovog hormona (AMH) je trenutno najpouzdaniji test za procenu rezerve jajnika i može ukazati na mogućnost ranijeg gubitka plodnosti. Međutim, on ne može pokazati ko je plodniji od proseka, niti precizno procenjuje rezervu jajnika kod žena sa policističnim jajnicima (PCOS).
Radi se o jednostavnom testu iz krvi koji se može uraditi bilo kog dana tokom menstrualnog ciklusa.
AMH test takođe može pomoći u proceni koliko jajnih ćelija se može dobiti tokom vantelesne oplodnje (IVF), kao i da prepozna žene kod kojih postoji rizik od ranijeg ulaska u menopauzu, pa samim tim i ranijeg gubitka plodnosti.
Obe faze Hašimoto tireoiditisa, dakle, i hipertireoza i hipotireoza mogu biti indikacija za spontani pobačaj. Negativni uticaji na fetus su prevremeni porođaji, abrupcije posteljice i hipertenzija. Karakteristično je da do spontanih pobačaja dolazi u prvom trimestru trudnoće.
Pacijentkinje, trudnice sa hipotireozom (blago povećan nivo TSH i normalan nivo T3) imaju povećani rizik od razvijanja ove bolesti jer u trudnoći postoji povečana potreba za funkciom štitne žlezde.
Sa druge strane i povećan nivo TSH na početku trudnoće može povečati rizik za spontani pobačaj.
Zaključak je da je normalna funkcija štitne žlezde važna i za začeće i za trudnoću u daljoj fazi.
Pojam „biološki sat“ često se koristi u razgovorima o plodnosti i roditeljstvu, najčešće u vezi sa ženama. Ipak, biološki sat nije isto što i kalendarski sat, niti se odnosi isključivo na žensko telo. Kalendarski sat meri godine života, dok biološki sat opisuje stvarno stanje organizma, njegovu reproduktivnu sposobnost i opšte biološko starenje. Dvoje ljudi istih godina mogu imati vrlo različit biološki „tempo“, u zavisnosti od genetike, zdravstvenog stanja i načina života.
Savremena medicina je u poslednjih nekoliko decenija napravila veliki napredak u oblasti plodnosti i lečenja neplodnosti. Mnogi parovi koji ranije nisu imali mogućnost da ostvare potomstvo danas imaju realnu šansu da dobiju dete uz pomoć medicinski potpomognute oplodnje. Ipak, važno je razumeti da, uprkos napretku, medicina ima svoja ograničenja i da ne može u potpunosti da prevaziđe biološke granice ljudskog organizma.
Anovulacija je stanje u kojem tokom menstrualnog ciklusa ne dolazi do ovulacije – procesa oslobađanja jajne ćelije iz jajnika. Bez ovulacije nije moguće ostvariti prirodnu trudnoću, zbog čega je anovulacija jedan od čestih uzroka neplodnosti kod žena.
Iako se ponekad može javiti povremeno (usled stresa ili hormonskih promena), hronična anovulacija zahteva dijagnostiku i detaljno lečenje ginekologa.
Ishrana ima značajnu ulogu u reproduktivnom zdravlju žene. Iako sama po sebi ne može da reši sve uzroke neplodnosti, pravilno izabrana hrana može doprineti boljem hormonskom balansu, kvalitetnijim jajnim ćelijama, debljem endometrijumu i boljem odgovoru organizma tokom IVF procesa. Plodnost nije vezana samo za jedan organ ili hormon, već za ceo organizam, a ishrana je jedan od temelja tog sistema.
Suplementi, donacija mitohondrija, veštačka aktivacija jajne ćelije ili hormon rasta – šta poboljšava kvalitet jajnih ćelija?
Sindrom policističnih jajnika (PCOS), stanje koje pogađa jednu od osam žena, dobio je novo ime – PMOS. I nije promenjeno samo nekoliko slova. Promenjen je i način na koji se ovo stanje razume. PCOS je označavao policistični ovarijalni sindrom (Polycystic Ovary Syndrome), dok PMOS sada znači poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom (Polyendocrine Metabolic Ovarian Syndrome). „Nova terminologija govori nešto veoma važno o samom stanju“, objašnjava dr Rekha Kumar, endokrinološkinja iz NewYork-Presbyterian/Weill Cornell Medical Center. „Ovo nije stanje koje definišu ciste na jajnicima. Reč je o složenom hormonskom poremećaju koji utiče na više sistema u organizmu – reproduktivno zdravlje, metabolizam, mentalno zdravlje, kožu i još mnogo toga.“ Šta je PMOS? Dr Kumar objašnjava: „PMOS, odnosno poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom, novi je zvanični naziv za ono što je većina ljudi do sada poznavala kao PCOS. Ovo stanje predstavlja sindrom hormonske disregulacije, koji je uglavnom povezan sa insulinskom rezistencijom i povišenim nivoom muških hormona poput testosterona. Jajnici jesu uključeni u problem, ali stanje daleko prevazilazi samo njih.“ Zašto je promenjen naziv? Razlog za promenu naziva je naučna preciznost. Naziv „sindrom policističnih jajnika“ godinama je stvarao pogrešnu sliku o ovom stanju, dovodio do kasnog postavljanja dijagnoze, fragmentisanog lečenja i stigmatizacije, ali i ograničavao istraživanja. „Odavno
Dijagnostikovanje endometrioze može biti složeno i često se odlaže, pa se procenjuje da u proseku prođe između 8 i 10 godina od pojave prvih simptoma do postavljanja dijagnoze. Razlog za to je činjenica da do danas ne postoji jedan jedini test koji može sa sigurnošću potvrditi bolest. Umesto toga, dijagnoza se zasniva na kombinaciji simptoma, kliničkog pregleda i dijagnostičkih metoda snimanja.
Mart je mesec posvećen podizanju svesti o endometriozi – hroničnoj, često potcenjenoj bolesti koja pogađa oko 1 od 10 žena u reproduktivnom dobu širom sveta. Iako je česta, dijagnoza se neretko postavlja sa zakašnjenjem, jer se jaki bolovi tokom menstruacije i dalje pogrešno smatraju „normalnim“.
Test Anti-Milerovog hormona (AMH) je trenutno najpouzdaniji test za procenu rezerve jajnika i može ukazati na mogućnost ranijeg gubitka plodnosti. Međutim, on ne može pokazati ko je plodniji od proseka, niti precizno procenjuje rezervu jajnika kod žena sa policističnim jajnicima (PCOS).
Radi se o jednostavnom testu iz krvi koji se može uraditi bilo kog dana tokom menstrualnog ciklusa.
AMH test takođe može pomoći u proceni koliko jajnih ćelija se može dobiti tokom vantelesne oplodnje (IVF), kao i da prepozna žene kod kojih postoji rizik od ranijeg ulaska u menopauzu, pa samim tim i ranijeg gubitka plodnosti.
Obe faze Hašimoto tireoiditisa, dakle, i hipertireoza i hipotireoza mogu biti indikacija za spontani pobačaj. Negativni uticaji na fetus su prevremeni porođaji, abrupcije posteljice i hipertenzija. Karakteristično je da do spontanih pobačaja dolazi u prvom trimestru trudnoće.
Pacijentkinje, trudnice sa hipotireozom (blago povećan nivo TSH i normalan nivo T3) imaju povećani rizik od razvijanja ove bolesti jer u trudnoći postoji povečana potreba za funkciom štitne žlezde.
Sa druge strane i povećan nivo TSH na početku trudnoće može povečati rizik za spontani pobačaj.
Zaključak je da je normalna funkcija štitne žlezde važna i za začeće i za trudnoću u daljoj fazi.
Pojam „biološki sat“ često se koristi u razgovorima o plodnosti i roditeljstvu, najčešće u vezi sa ženama. Ipak, biološki sat nije isto što i kalendarski sat, niti se odnosi isključivo na žensko telo. Kalendarski sat meri godine života, dok biološki sat opisuje stvarno stanje organizma, njegovu reproduktivnu sposobnost i opšte biološko starenje. Dvoje ljudi istih godina mogu imati vrlo različit biološki „tempo“, u zavisnosti od genetike, zdravstvenog stanja i načina života.
Savremena medicina je u poslednjih nekoliko decenija napravila veliki napredak u oblasti plodnosti i lečenja neplodnosti. Mnogi parovi koji ranije nisu imali mogućnost da ostvare potomstvo danas imaju realnu šansu da dobiju dete uz pomoć medicinski potpomognute oplodnje. Ipak, važno je razumeti da, uprkos napretku, medicina ima svoja ograničenja i da ne može u potpunosti da prevaziđe biološke granice ljudskog organizma.
Anovulacija je stanje u kojem tokom menstrualnog ciklusa ne dolazi do ovulacije – procesa oslobađanja jajne ćelije iz jajnika. Bez ovulacije nije moguće ostvariti prirodnu trudnoću, zbog čega je anovulacija jedan od čestih uzroka neplodnosti kod žena.
Iako se ponekad može javiti povremeno (usled stresa ili hormonskih promena), hronična anovulacija zahteva dijagnostiku i detaljno lečenje ginekologa.
Ishrana ima značajnu ulogu u reproduktivnom zdravlju žene. Iako sama po sebi ne može da reši sve uzroke neplodnosti, pravilno izabrana hrana može doprineti boljem hormonskom balansu, kvalitetnijim jajnim ćelijama, debljem endometrijumu i boljem odgovoru organizma tokom IVF procesa. Plodnost nije vezana samo za jedan organ ili hormon, već za ceo organizam, a ishrana je jedan od temelja tog sistema.
Suplementi, donacija mitohondrija, veštačka aktivacija jajne ćelije ili hormon rasta – šta poboljšava kvalitet jajnih ćelija?