U ovom tekstu analiziramo kakav će uticaj najnoviji stav Evropskog udruženja za humanu reprodukciju i embriologiju (ESHRE) i preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope imati na donaciju reproduktivnih ćelija i postupke asistirane reprodukcije sa doniranim gametima.
Oba dokumenta ukazuju na isti pravac – Evropa se kreće ka usklađenijem, transparentnijem i etički odgovornijem sistemu donacije spermatozoida i jajnih ćelija, koji će u narednim godinama značajno oblikovati oblast reproduktivne medicine.
Zašto su promene neophodne?
Savremeno lečenje neplodnosti sve je češće međunarodnog karaktera. Donor može donirati reproduktivne ćelije u jednoj zemlji, one se mogu čuvati u drugoj, dok se deca začeta njihovom upotrebom mogu roditi u potpuno trećoj evropskoj državi.
Kako su nacionalni zakoni nastajali nezavisno jedni od drugih, danas postoje velike razlike među državama kada je reč o:
- anonimnosti donora
- visini naknade donorima
- medicinskom praćenju
- psihološkom savetovanju
- čuvanju podataka
- mogućnost praćenja donacija
- ograničenju broja dece ili porodica nastalih od jednog donora.
Zbog nepostojanja jedinstvenih pravila, donor može imati potomstvo u više evropskih zemalja, a da nijedna institucija nema potpunu evidenciju. I ESHRE i Savet Evrope smatraju da takvo stanje više nije održivo.
Zajednički cilj – zaštita svih učesnika
Nekada je fokus donacije reproduktivnih ćelija bio gotovo isključivo na pomoći parovima i pojedincima koji žele da postanu roditelji. Danas se pristup značajno menja.
Nove preporuke nastoje da uspostave ravnotežu između interesa četiri grupe:
- donora
- primalaca doniranih ćelija i njihovih porodica
- osoba začetih donacijom
- društva u celini.
Umesto da se njihovi interesi posmatraju kao suprotstavljeni, cilj je da budu istovremeno zaštićeni.
Dobrobit osoba začetih donacijom u centru pažnje
Jedna od najvažnijih promena jeste sve veće priznanje da osobe začete doniranim reproduktivnim ćelijama treba da budu u središtu budućih politika.
ESHRE smatra da neizvesnost u vezi sa veoma velikim brojem genetskih polubraće i polusestara može negativno uticati na njihovo psihološko blagostanje.
Najčešće zabrinutosti odnose se na:
- nepoznavanje ukupnog broja genetskih srodnika
- teškoće u snalaženju unutar veoma velikih grupa genetske braće i sestara
- osećaj da su „masovno proizvedeni“ ili svedeni na robu
- mogućnost nenamernih partnerskih odnosa između bliskih bioloških srodnika.
Iako naučni dokazi još nisu potpuni, ESHRE preporučuje primenu principa predostrožnosti dok se ne prikupe dugoročni podaci.
Usklađivanje ograničenja broja porodica po donoru
Jedna od najznačajnijih preporuka odnosi se na ograničavanje broja porodica koje mogu dobiti dete od jednog donora.
ESHRE predlaže:
- trenutno evropsko ograničenje od najviše 50 porodica po donoru
- postepeno smanjivanje tog broja
- dugoročni cilj od 15 ili manje porodica po donoru, nakon dodatnih procena i naučnih analiza.
Važno je naglasiti da se ograničenje odnosi na broj porodica, a ne broj dece. Na taj način porodice mogu imati više dece od istog donora bez uticaja na propisani limit.
Savet Evrope ne predlaže konkretan broj, već preporučuje da svaka država zakonski odredi sopstveno ograničenje, uz težnju ka zajedničkom evropskom maksimumu zasnovanom na naučnim dokazima.
Evropski registri donora
Oba dokumenta ističu da su registri donora ključni za bezbedan sistem donacije. Bez pouzdanih registara nije moguće pratiti broj donacija niti kontrolisati prekograničnu upotrebu reproduktivnih ćelija.
Preporučuje se uspostavljanje sistema koji obuhvata:
- jedinstvenu identifikaciju svakog donora
- međusobno povezivanje nacionalnih registara
- dugoročno čuvanje medicinske dokumentacije
- mogućnost praćenja donacija između država
- mogućnost ažuriranja medicinskih i genetskih podataka tokom čitavog života donora.
Takav sistem značajno bi unapredio bezbednost pacijenata i dugorošnu zdravstvenu zaštitu osoba začetih donacijom.
Informisanje i savetovanje donora
Nove preporuke značajno proširuju pojam informisanog pristanka. Donacija više ne treba da se svodi samo na potpisivanje obrasca saglasnosti.
Donori bi trebalo da dobiju detaljne informacije o:
- medicinskim procedurama
- mogućim komplikacijama
- budućoj upotrebi doniranih ćelija
- međunarodnoj distribuciji reproduktivnih ćelija
- pravilima anonimnosti
- mogućnosti posthumne upotrebe gameta
- genetskom testiranju
- mogućem budućem kontaktu sa osobama začetim njihovom donacijom.
Savet Evrope dodatno preporučuje da donorima budu dostupni nezavisno psihološko i genetsko savetovanje pre i nakon donacije, kako bi u potpunosti razumeli medicinske, etičke i emocionalne posledice svoje odluke.
Takođe se preporučuje proširenje prava donora da u bilo kom trenutku mogu povući svoju saglasnost.
Anonimnost se menja
Jedna od najrealističnijih ocena Saveta Evrope odnosi se na anonimnost donora.
Bez obzira na nacionalne zakone, komercijalni DNK testovi dostupni građanima potpuno su promenili ovu oblast. Potpuna anonimnost danas više ne može biti garantovana.
Donori zato treba da budu upoznati sa činjenicom da:
- članovi njihove porodice mogu uraditi DNK testiranje
- osobe začete donacijom mogu identifikovati biološke srodnike putem genetskih baza podataka
- budući kontakt može biti moguć čak i u državama koje i dalje zakonski omogućavaju anonimnu donaciju.
Na taj način preporuke odražavaju stvarnost savremene genetike, a ne samo pravni okvir.
Finansijska neutralnost umesto finansijske koristi
Oba dokumenta naglašavaju da donacija reproduktivnih ćelija treba da ostane prvenstveno altruističan čin.
Donori ne bi trebalo da ostvaruju finansijsku dobit, ali isto tako ne bi smeli da budu u finansijskom gubitku zbog donacije.
Opravdana nadoknada može obuhvatati:
- putne troškove
- izgubljenu zaradu
- neprijatnosti povezane sa postupkom
- medicinske troškove.
Međutim, finansijski podsticaji koji bi mogli dovesti do komercijalizacije ljudskog tela ne bi trebalo da budu dozvoljeni.
Prekogranična donacija zahteva evropsku saradnju
Lečenje neplodnosti preko granica danas je uobičajena praksa. Pacijenti često odlaze u druge zemlje na lečenje, dok se spermatozoidi i jajne ćelije redovno distribuiraju širom Evrope.
Zbog toga oba dokumenta zaključuju da pojedinačni nacionalni propisi više nisu dovoljni.
Neophodna je evropska saradnja u oblastima:
- ograničenja broja donacija
- sledljivosti
- medicinske bezbednosti
- zaštite donora
- razmene informacija
- usklađivanja regulatornih sistema.
Izazovi koji predstoje
Primena ovih preporuka neće biti jednostavna.
Manji dozvoljeni broj porodica po donoru mogao bi privremeno da smanji broj dostupnih donora i produži liste čekanja.
ESHRE zato preporučuje postepenu primenu novih pravila uz:
- intenzivnije programe regrutacije donora
- edukaciju javnosti
- veće učešće javnog zdravstvenog sistema
- kontinuirano praćenje dostupnosti lečenja.
Cilj je povećati zaštitu svih učesnika, bez stvaranja dodatnih prepreka za pacijente kojima je donacija jedina mogućnost za ostvarenje roditeljstva.
Šta ovo znači za klinike i banke reproduktivnih ćelija?
Klinike za lečenje neplodnosti i banke spermatozoida i jajnih ćelija treba da očekuju sve veće zahteve u pogledu:
- kvalitetnijeg savetovanja donora
- detaljnije dokumentacije o informisanom pristanku i mogućnosti povlačenja saglasnosti
- medicinskog praćenja
- vođenja registara donora
- međunarodnu mogućnost praćenja
- transparentnog ograničenja broja donacija
- psihološke podrške
- dugoročnog čuvanja dokumentacije.
Mnoge vodeće evropske klinike već primenjuju ove standarde, ali će njihova primena verovatno postati obavezna širom Evrope.
Autori takođe upozoravaju da bi ograničavanje visine naknade i načina promocije donacije, prema dosadašnjim iskustvima, moglo značajno smanjiti broj osoba zainteresovanih za doniranje.
Pogled unapred
Ova dva dokumenta predstavljaju neke od najznačajnijih promena u oblasti donacije reproduktivnih ćelija poslednjih godina.
Umesto da se donacija posmatra isključivo kao medicinski postupak, ona se sada sagledava kao proces koji dugoročno utiče na donore, primaoce i osobe začete donacijom.
Iako će se zakonodavstvo menjati postepeno, pravac razvoja je jasan – Evropa ide ka većoj transparentnosti, snažnijoj zaštiti donora, usklađenim propisima i uravnoteženijem sistemu koji štiti interese svih učesnika.
Za buduće roditelje, donore i stručnjake iz oblasti reproduktivne medicine razumevanje ovih promena biće od izuzetnog značaja u narednim godinama. Ove smernice zasnovane su na ESHRE dokumentu o međunarodnim ograničenjima broja potomaka po donoru i Preporuci Komiteta ministara Saveta Evrope CM/Rec(2026)10, koji su u velikoj meri usklađeni kada je reč o zaštiti donora, sledljivosti, savetovanju, registrima i potrebi za jedinstvenim evropskim standardima, dok se razlikuju u stepenu preciznosti kada je u pitanju određivanje maksimalnog broja porodica po donoru.
Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
Izvori: ESHRE dokument sa preporukama o broju potomaka po donoru
