Portugal dugo nije bio prva destinacija koja bi pacijentima pala na pamet kada su tražili opcije za lečenje neplodnosti u inostranstvu. Međutim, ovaj trend se u poslednje vreme menja. Posebno ako vas zanima donacija jajnih ćelija ili spermatozoida uz mogućnost da donori ne budu anonimni. VTO u Portugalu Danas se Portugal može svrstati među zemlje sa jednim od najnaprednijih i pacijentima najprijateljskijih zakona o vantelesnoj oplodnji u Evropi. 24. aprila 2018. godine, Ustavni sud Portugala, rešavajući pitanje zakonodavstva o surogat materinstvu, “slučajno” je ukinuo anonimnost donora (za koju se prethodno zalagao devet godina). Od tada, svi donori jajnih ćelija, spermatozoida i embriona moraju biti svesni da će njihovi lični podaci (uključujući ime i prezime) biti dostupni deci koja se iz te donacije rode. U Portugalu, prva tri IVF/ICSI ciklusa se finansiraju iz javnih sredstava. Ova opcija važi za sve metode asistirane reprodukcije (ART) i dostupna je ženama uzrasta od 18 do 40 godina i muškarcima od 18 do 60 godina. Javna sredstva su dostupna i u državnim i u privatnim VTO klinikama, koje su uglavnom smeštene u Lisabonu, Portu i Koimbri. Intrauterina inseminacija (IUI) u Portugalu IUI (intrauterina inseminacija) ili AID (inseminacija doniranom spermom) često je prvi tretman za mnoge
Dokazano je sada da starost materice utiča na IVF ishod. Da li je starost materice zaboravljeni faktor u uspehu IVF-a sa doniranim jajnim ćelijama? Novo istraživanje baca svetlo na važnost starosti materice u ishodima vantelesne oplodnje Godinama su se u svetu vantelesne oplodnje (IVF) svi reflektori usmeravali na kvalitet jajne ćelije. I s pravom – znamo da se sa godinama smanjuje broj i kvalitet jajnih ćelija, a raste učestalost hromozomskih anomalija. Zbog toga se donacija jajnih ćelija smatra „rešenjem“ za žene u poznijim godinama koje žele da postanu majke. Ali da li je to dovoljno? Najnovija retrospektivna studija sprovedena u Španiji, analizirala je preko 33.000 transfera embriona iz doniranih jajnih ćelija i pokazala da čak i kada su svi embrionalni faktori pod kontrolom, ženska starost i dalje ima značajan uticaj na ishod. Šta je tačno proučavano? Istraživači iz IVIRMA Global Research Alliance proučavali su podatke iz čak 19 IVF klinika, fokusirajući se isključivo na žene između 35 i 50 godina, kojima je urađen transfer jednog embriona u stadijumu blastociste uz pomoć donacije jajnih ćelija (donorka mlađa od 35 godina), tokom hormonski pripremljenog ciklusa (HRT). Cilj je bio da se uklone svi „ometajući“ faktori – kvalitet embriona, genetski rizici, BMI, i
U Evropi je najmanje 67 dece začeto spermom jednog donora koji nosi retku mutaciju u genu TP53, povezanu sa Li-Fraumenijevim sindromom – naslednim stanjem koje značajno povećava rizik od raka. Desetoro dece iz te grupe već je obolelo od različitih vrsta raka, uključujući leukemiju i Non-Hodžkin limfom.
In vitro fertilizacija (IVF) je više od medicinskog postupka – to je simbol nade i mogućnosti za milione ljudi širom sveta koji se suočavaju sa izazovima na putu ka roditeljstvu. U Nedelji podizanja svesti o neplodnosti koja se obeležava u svetu u periodu od 20. do 26. aprila, poziva se celokupno družtvo da prizna i prihvati ogromnu moć IVF-a, ali se i skreće pažnja na potrebu da se suprotstavimo dezinformacijama, da se omogući bolje razumevanje i poštovanje ove naučne inovacije, kao i da se još više radi na tome da IVF bude dostupniji svima uz odgovarajuću negu pacijenata i poštovanje njihovih prava. IVF je promenio milione života, donoseći nadu tamo gde je ranije postojala samo tuga. Na osnovu revolucionarnog rada dr Roberta Edvardsa i dr Patrika Steptoe iz 1970-ih, IVF je od terapije za oštećene jajovode postao medicinski proboj u lečenju neplodnosti. U Sjedinjenim Američkim Državama, doktori Hauard i Džordžana Džouns prepoznali su hitnost ove misije – ne samo kao pioniri IVF-a, već i kao zagovornici za nebrojene ljude kojima je rečeno da nikada neće imati decu. Njihov rad je bio vođen saosećanjem, odlučnošću i nepokolebljivim verovanjem da svako zaslužuje priliku da izgradi svoju porodicu. Elizabet Džordan Kar (rođena 28.
Iako mnoge zemlje i klinike za lečenje neplodnosti imaju zakonska ograničenja kada je reč o godinama, vantelesna oplodnja u 50-im nije nemoguća. Ovaj tekst razmatra prednosti i rizike IVF tretmana kod starijih žena, uključujući stope uspešnosti, rizike trudnoće i opcije lečenja.
U Gvadalahari, u Meksiku, rođen je prvi dečak začet zahvaljujući potpuno automatizovanom postupku vantelesne oplodnje, uz pomoć robota.
Jedna od najvećih IVF klinika u Australiji izvinila se nakon što je ženi greškom implantirala pogrešan embrion, zbog čega je rodila dete drugog para. Klinika je grešku pripisala „ljudskoj grešci“.
Istraživači sa McGilla otkrivaju kako lipidni signalni put reguliše funkciju spermatozoida, otvarajući put inovativnoj dijagnostici Neplodnost pogađa milione ljudi širom sveta, a kod 34% muškaraca sa dijagnostikovanom neplodnošću ne postoji jasno objašnjenje njihovog stanja. Nova studija rasvetljava ključni deo slagalice – molekularne mehanizme koji omogućavaju spermatozoidima da oplode jajnu ćeliju. Pod vođstvom dr Cristiana O’Flahertyja, DVM, PhD, višeg naučnika u programu za zdravlje dece i ljudski razvoj, studija istražuje proces kapacitacije spermatozoida – neophodan proces kojim spermatozoidi postaju sposobni za oplodnju. Istraživanje, objavljeno u časopisu Human Reproduction, identifikuje ključnu ulogu sfingozin-1-fosfata (S1P), lipidne molekule, u regulaciji ovog procesa. Istraživači su otkrili da S1P stimuliše proizvodnju azot-oksida (NO), signalne molekule ključne za funkciju spermatozoida. „Do sada nismo znali kako se proizvodnja NO reguliše u spermatozoidima,“ objašnjava Steven Serafini, doktorand u laboratoriji dr O’Flahertyja i koautor studije. „Otkrili smo da S1P aktivira PI3K/AKT signalni put, koji zatim pokreće enzim sintazu azot-oksida, odgovoran za proizvodnju NO.“ Uticaj na razumevanje muške neplodnosti Ova saznanja imaju važne implikacije za razumevanje muške neplodnosti. Tokom ejakulacije, spermatozoidi dolaze u kontakt sa sfingolipidima prisutnim u seminalnoj plazmi kroz lipidni signalni put. Poremećaji ovog procesa – poput onih izazvanih gojaznošću, koja menja nivo lipida u krvi – mogu ometati
Žena iz SAD rodila dete drugog para Krystena Murray iz grada Savana, u američkoj saveznoj državi Džordžiji, podnela je tužbu protiv klinike za vantelesnu oplodnju nakon što joj je, kako tvrdi, zbog greške osoblja implantiran pogrešan embrion, što je dovelo do toga da je rodila dete drugog para. Murray (38) je izabrala donora sperme koji liči na nju – ima plave oči i svetloplavu kosu. Zatrudnela je i u decembru 2023. godine rodila dete. Međutim, Murray, koja je belkinja i koja je izabrala belog donora sperme, bila je šokirana kada je videla da je njen sin afroameričkog porekla. Uprkos tome što je saznala da je u pitanju greška klinike, Murray je razvila snažnu emotivnu povezanost s detetom i želela da ga zadrži. Zatražila je DNK test, koji je potvrdio njene strahove – dete nije bilo genetski povezano s njom. Kada je kontaktirala kliniku, osoblje je obavestilo biološke roditelje o grešci, stoji u tužbi. Biološki roditelji su zatim tužili Murray za starateljstvo, a ona je predala dete pet meseci nakon porođaja. Od tada ga nije videla. Nije mogla da veruje da je rodila dete drugog para “Pitala sam se da li je meni suđeno da budem majka, jer sam toliko dugo
Inovativna tehnologija za poboljšanje plodnosti, razvijena u Tel Avivu, pruža novu nadu parovima koji se bore sa problemima sa začećem. Rani klinički podaci daju upečatljive rezultate: 20 uspešnih trudnoća od samo 31 prenosa embriona, što predstavlja dramatičnu prednost u odnosu na 14 trudnoća iz 41 prenosa u kontrolnoj grupi.
Portugal dugo nije bio prva destinacija koja bi pacijentima pala na pamet kada su tražili opcije za lečenje neplodnosti u inostranstvu. Međutim, ovaj trend se u poslednje vreme menja. Posebno ako vas zanima donacija jajnih ćelija ili spermatozoida uz mogućnost da donori ne budu anonimni. VTO u Portugalu Danas se Portugal može svrstati među zemlje sa jednim od najnaprednijih i pacijentima najprijateljskijih zakona o vantelesnoj oplodnji u Evropi. 24. aprila 2018. godine, Ustavni sud Portugala, rešavajući pitanje zakonodavstva o surogat materinstvu, “slučajno” je ukinuo anonimnost donora (za koju se prethodno zalagao devet godina). Od tada, svi donori jajnih ćelija, spermatozoida i embriona moraju biti svesni da će njihovi lični podaci (uključujući ime i prezime) biti dostupni deci koja se iz te donacije rode. U Portugalu, prva tri IVF/ICSI ciklusa se finansiraju iz javnih sredstava. Ova opcija važi za sve metode asistirane reprodukcije (ART) i dostupna je ženama uzrasta od 18 do 40 godina i muškarcima od 18 do 60 godina. Javna sredstva su dostupna i u državnim i u privatnim VTO klinikama, koje su uglavnom smeštene u Lisabonu, Portu i Koimbri. Intrauterina inseminacija (IUI) u Portugalu IUI (intrauterina inseminacija) ili AID (inseminacija doniranom spermom) često je prvi tretman za mnoge
Dokazano je sada da starost materice utiča na IVF ishod. Da li je starost materice zaboravljeni faktor u uspehu IVF-a sa doniranim jajnim ćelijama? Novo istraživanje baca svetlo na važnost starosti materice u ishodima vantelesne oplodnje Godinama su se u svetu vantelesne oplodnje (IVF) svi reflektori usmeravali na kvalitet jajne ćelije. I s pravom – znamo da se sa godinama smanjuje broj i kvalitet jajnih ćelija, a raste učestalost hromozomskih anomalija. Zbog toga se donacija jajnih ćelija smatra „rešenjem“ za žene u poznijim godinama koje žele da postanu majke. Ali da li je to dovoljno? Najnovija retrospektivna studija sprovedena u Španiji, analizirala je preko 33.000 transfera embriona iz doniranih jajnih ćelija i pokazala da čak i kada su svi embrionalni faktori pod kontrolom, ženska starost i dalje ima značajan uticaj na ishod. Šta je tačno proučavano? Istraživači iz IVIRMA Global Research Alliance proučavali su podatke iz čak 19 IVF klinika, fokusirajući se isključivo na žene između 35 i 50 godina, kojima je urađen transfer jednog embriona u stadijumu blastociste uz pomoć donacije jajnih ćelija (donorka mlađa od 35 godina), tokom hormonski pripremljenog ciklusa (HRT). Cilj je bio da se uklone svi „ometajući“ faktori – kvalitet embriona, genetski rizici, BMI, i
U Evropi je najmanje 67 dece začeto spermom jednog donora koji nosi retku mutaciju u genu TP53, povezanu sa Li-Fraumenijevim sindromom – naslednim stanjem koje značajno povećava rizik od raka. Desetoro dece iz te grupe već je obolelo od različitih vrsta raka, uključujući leukemiju i Non-Hodžkin limfom.
In vitro fertilizacija (IVF) je više od medicinskog postupka – to je simbol nade i mogućnosti za milione ljudi širom sveta koji se suočavaju sa izazovima na putu ka roditeljstvu. U Nedelji podizanja svesti o neplodnosti koja se obeležava u svetu u periodu od 20. do 26. aprila, poziva se celokupno družtvo da prizna i prihvati ogromnu moć IVF-a, ali se i skreće pažnja na potrebu da se suprotstavimo dezinformacijama, da se omogući bolje razumevanje i poštovanje ove naučne inovacije, kao i da se još više radi na tome da IVF bude dostupniji svima uz odgovarajuću negu pacijenata i poštovanje njihovih prava. IVF je promenio milione života, donoseći nadu tamo gde je ranije postojala samo tuga. Na osnovu revolucionarnog rada dr Roberta Edvardsa i dr Patrika Steptoe iz 1970-ih, IVF je od terapije za oštećene jajovode postao medicinski proboj u lečenju neplodnosti. U Sjedinjenim Američkim Državama, doktori Hauard i Džordžana Džouns prepoznali su hitnost ove misije – ne samo kao pioniri IVF-a, već i kao zagovornici za nebrojene ljude kojima je rečeno da nikada neće imati decu. Njihov rad je bio vođen saosećanjem, odlučnošću i nepokolebljivim verovanjem da svako zaslužuje priliku da izgradi svoju porodicu. Elizabet Džordan Kar (rođena 28.
Iako mnoge zemlje i klinike za lečenje neplodnosti imaju zakonska ograničenja kada je reč o godinama, vantelesna oplodnja u 50-im nije nemoguća. Ovaj tekst razmatra prednosti i rizike IVF tretmana kod starijih žena, uključujući stope uspešnosti, rizike trudnoće i opcije lečenja.
U Gvadalahari, u Meksiku, rođen je prvi dečak začet zahvaljujući potpuno automatizovanom postupku vantelesne oplodnje, uz pomoć robota.
Jedna od najvećih IVF klinika u Australiji izvinila se nakon što je ženi greškom implantirala pogrešan embrion, zbog čega je rodila dete drugog para. Klinika je grešku pripisala „ljudskoj grešci“.
Istraživači sa McGilla otkrivaju kako lipidni signalni put reguliše funkciju spermatozoida, otvarajući put inovativnoj dijagnostici Neplodnost pogađa milione ljudi širom sveta, a kod 34% muškaraca sa dijagnostikovanom neplodnošću ne postoji jasno objašnjenje njihovog stanja. Nova studija rasvetljava ključni deo slagalice – molekularne mehanizme koji omogućavaju spermatozoidima da oplode jajnu ćeliju. Pod vođstvom dr Cristiana O’Flahertyja, DVM, PhD, višeg naučnika u programu za zdravlje dece i ljudski razvoj, studija istražuje proces kapacitacije spermatozoida – neophodan proces kojim spermatozoidi postaju sposobni za oplodnju. Istraživanje, objavljeno u časopisu Human Reproduction, identifikuje ključnu ulogu sfingozin-1-fosfata (S1P), lipidne molekule, u regulaciji ovog procesa. Istraživači su otkrili da S1P stimuliše proizvodnju azot-oksida (NO), signalne molekule ključne za funkciju spermatozoida. „Do sada nismo znali kako se proizvodnja NO reguliše u spermatozoidima,“ objašnjava Steven Serafini, doktorand u laboratoriji dr O’Flahertyja i koautor studije. „Otkrili smo da S1P aktivira PI3K/AKT signalni put, koji zatim pokreće enzim sintazu azot-oksida, odgovoran za proizvodnju NO.“ Uticaj na razumevanje muške neplodnosti Ova saznanja imaju važne implikacije za razumevanje muške neplodnosti. Tokom ejakulacije, spermatozoidi dolaze u kontakt sa sfingolipidima prisutnim u seminalnoj plazmi kroz lipidni signalni put. Poremećaji ovog procesa – poput onih izazvanih gojaznošću, koja menja nivo lipida u krvi – mogu ometati
Žena iz SAD rodila dete drugog para Krystena Murray iz grada Savana, u američkoj saveznoj državi Džordžiji, podnela je tužbu protiv klinike za vantelesnu oplodnju nakon što joj je, kako tvrdi, zbog greške osoblja implantiran pogrešan embrion, što je dovelo do toga da je rodila dete drugog para. Murray (38) je izabrala donora sperme koji liči na nju – ima plave oči i svetloplavu kosu. Zatrudnela je i u decembru 2023. godine rodila dete. Međutim, Murray, koja je belkinja i koja je izabrala belog donora sperme, bila je šokirana kada je videla da je njen sin afroameričkog porekla. Uprkos tome što je saznala da je u pitanju greška klinike, Murray je razvila snažnu emotivnu povezanost s detetom i želela da ga zadrži. Zatražila je DNK test, koji je potvrdio njene strahove – dete nije bilo genetski povezano s njom. Kada je kontaktirala kliniku, osoblje je obavestilo biološke roditelje o grešci, stoji u tužbi. Biološki roditelji su zatim tužili Murray za starateljstvo, a ona je predala dete pet meseci nakon porođaja. Od tada ga nije videla. Nije mogla da veruje da je rodila dete drugog para “Pitala sam se da li je meni suđeno da budem majka, jer sam toliko dugo
Inovativna tehnologija za poboljšanje plodnosti, razvijena u Tel Avivu, pruža novu nadu parovima koji se bore sa problemima sa začećem. Rani klinički podaci daju upečatljive rezultate: 20 uspešnih trudnoća od samo 31 prenosa embriona, što predstavlja dramatičnu prednost u odnosu na 14 trudnoća iz 41 prenosa u kontrolnoj grupi.