Studija iz 2026. godine pokazala je da neplodnost za neke IVF pacijente predstavlja traumatično iskustvo – kod 9% ispitanika utvrđeni su simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), dok je čak 32% ispunjavalo kriterijume za kompleksni PTSP. Iskustva pacijenata ukazuju na duboku emocionalnu patnju, osećaj gubitka kontrole i nedostatke u zdravstvenoj podršci tokom lečenja.
O neplodnosti se često govori kao o „stresnom“ iskustvu, ali za mnoge ljude ona je mnogo više od toga – može se doživeti kao trauma. Trauma je iskustvo koje izaziva duboku emocionalnu bol, naročito kada utiče na osećaj sigurnosti, kontrole ili ličnog identiteta.
Kod procesa lečenja neplodnosti to se može dogoditi na više načina:
- invazivne medicinske procedure,
- brojni pokušaji sa neizvesnim ishodom,
- velika emocionalna i finansijska ulaganja,
- ponovljeni gubici poput neuspelih IVF postupaka, spontanih pobačaja ili vanmaterične trudnoće.
Sve ovo su iskustva koja se mogu povezati sa medicinskom traumom. Iako neplodnost nije životno ugrožavajuće stanje, istraživači smatraju da može biti traumatična jer ugrožava jednu od najvažnijih životnih želja – mogućnost da osoba postane roditelj. Mnogi pacijenti opisuju je kao reproduktivnu traumu, povezanu sa tugom, osećajem stida i dugotrajnom emocionalnom patnjom koja može trajati i nakon završetka lečenja.
Kako bi bolje razumeli ovo iskustvo, Sofia Gameiro i saradnici sproveli su 2026. godine istraživanje u Velikoj Britaniji i Irskoj. U studiju su uključeni odrasli koji su se suočili sa neplodnošću ili su u prethodnih pet godina bili pacijenti klinika za fertilitet. Zamoljeni su da opišu svoje najteže iskustvo povezano sa lečenjem neplodnosti.
Istraživači su zatim procenjivali da li su ta iskustva povezana sa simptomima PTSP-a i kompleksnog PTSP-a, ali su analizirali i lična svedočenja pacijenata.
PTSP (posttraumatski stresni poremećaj) podrazumeva dugotrajnu emocionalnu uznemirenost povezanu sa teškim iskustvom iz prošlosti, često praćenu izbegavanjem određenih situacija i stalnim osećajem napetosti.
Kompleksni PTSP uključuje sve simptome PTSP-a, ali i dodatne probleme poput poteškoća u kontroli emocija, negativne slike o sebi i problema u odnosima sa drugim ljudima.
Ko je imao veći rizik od simptoma traume?
U istraživanju je učestvovalo 590 osoba, uglavnom visokoobrazovanih žena bele rase koje su bile u partnerskim odnosima. Od ukupnog broja ispitanika:
- 9% je ispunjavalo kriterijume za PTSP,
- 32% za kompleksni PTSP.
Osobe koje su imale simptome kompleksnog PTSP-a češće su:
- još uvek pokušavale da ostanu trudne,
- nisu imale decu,
- imale iskustvo neuspelih IVF postupaka ili spontanih pobačaja,
- smatrale da je samo iskustvo lečenja dodatno pogoršalo njihovu traumu.
Kako su pacijenti opisivali svoja iskustva?
Ukupno 328 učesnika detaljno je opisalo svoje najteže iskustvo povezano sa neplodnošću. Njihovi odgovori analizirani su i grupisani u sedam glavnih tema.
1. Put lečenja neplodnosti je izuzetno iscrpljujuć
Ova tema činila je 22% svih odgovora.
Pacijenti su opisivali:
- emocionalno iscrpljujuće tretmane,
- kumulativni teret brojnih pokušaja,
- osećaj da lečenje preuzima svaki deo života.
Jedna učesnica opisala je svoje iskustvo ovako:
„Osećala sam se potpuno progutano neplodnošću. Imala sam utisak da svi nastavljaju sa svojim životima, a ja stojim u mestu. Prestala sam da se družim, nisam želela da slušam o životima svojih prijatelja. Izbegavala sam čak i večere van kuće jer sam se plašila da bi to moglo uticati na moje jajne ćelije.“
Druga je rekla:
„Emotivno sam potpuno iscrpljena od svih pregleda, analiza krvi, merenja i procedura. Mentalno više nemam snage da nastavim lečenje.“
2. Nedostatak empatije i podrške u zdravstvenom sistemu
Ova tema činila je 21% odgovora.
Pacijenti su često navodili:
- nedostatak razumevanja i empatije od strane medicinskog osoblja,
- lošu komunikaciju,
- nedovoljno informacija,
- izostanak psihološke podrške.
Jedna žena opisala je pregled kao najtraumatičniji deo svog iskustva:
„Nisam bila dovoljno informisana o tome šta me očekuje. Pregled je bio veoma bolan, a imala sam osećaj da mi ne veruju kada kažem koliko me boli.“
Drugi par je napisao:
„Transfer nije uspeo. Nismo dobili nikakvu podršku, niti nam je ponuđeno savetovanje. Posle svakog neuspelog pokušaja bili smo slomljeni.“
3. Osećaj gubitka kontrole
Ova tema činila je 16% odgovora.
Pacijenti su govorili o:
- neizvesnosti da li će terapija uspeti,
- dugim čekanjima,
- finansijskom pritisku,
- osećaju da nemaju kontrolu nad procesom.
Jedna ispitanica je rekla:
„IVF je izuzetno skup za prosečne ljude, a mi i dalje otplaćujemo dugove, bez deteta i sa vrlo malim šansama za uspeh.“
Druga je opisala:
„Najgore je bilo čekanje – između stimulacije, ultrazvukova, informacije da li je došlo do oplodnje, da li je postupak uspeo… a zatim i čekanje da li će doći do pobačaja.“
4. Reproduktivni gubitak i tuga
Ova tema činila je 16% odgovora.
Pacijenti su govorili o:
- spontanim pobačajima,
- gubitku embriona,
- šoku nakon dijagnoze neplodnosti,
- dugotrajnoj tuzi koju okolina često ne prepoznaje.
Jedna žena je rekla:
„Kada se embrioni nisu pravilno razvili tokom IVF-a, imala sam osećaj kao da sam izgubila svoju decu.“
Druga je objasnila:
„Ljudi razumeju tugu zbog spontanog pobačaja, ali kada jednostavno ne možete da ostanete trudni, ta tuga se često ne priznaje. Za mene je svaki mesec bio kao mali gubitak.“
Jedan od najpotresnijih opisa glasio je:
„Sve u vezi sa ovim iskustvom je traumatično – fizičke procedure, stalna emocionalna bol i ogromna tuga za nečim što nikada nije ni postojalo.“
5. Uticaj na društveni život i odnose
Ova tema činila je 13% odgovora.
Pacijenti su često opisivali:
- osećaj usamljenosti,
- probleme u partnerskim odnosima,
- povlačenje iz društva,
- teškoće na poslu,
- osećaj da ih okolina ne razume.
Jedna učesnica je napisala:
„Ako to ne proživljavate, čak ni najbliži ljudi ne mogu da razumeju koliko je teško. Osećate se potpuno usamljeno.“
Druga je rekla:
„Nakon svih procedura i operacija više nisam mogla da budem bliska sa suprugom jer sam se osećala povređeno i oštećeno.“
Jedna žena je čak opisala da je zbog svega napustila posao koji je volela:
„Bila sam potpuno slomljena i nisam znala kako dalje. Na kraju sam dala otkaz jer više nisam mogla da podnesem stres posla uz tugu zbog gubitka poslednjih embriona i osećaj da je moj put ka roditeljstvu završen.“
Izvor: Remembryo
Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
