Sperma je najkvalitetnija leti, a najlošija zimi, tako kaže nova studija iz Velike Britanije, Kanade i Danske koja je analizirala uzorke sperme od 15.581 muškarca starosti između 18 i 45 godina.
U poslednjih nekoliko godina, termin dizajniranje beba sve češće se pojavljivao u medijima, naučnim krugovima i debatama o etici u medicini. Ali šta zapravo znači ovaj pojam, da li je to samo naučna fantastika ili se već sada dešava — i ko to koristi? Šta znači „dizajniranje beba”? Dizajnirane bebe su deca čiji genetski kod može biti selektovan ili čak genetski izmenjen pre rođenja — obično putem IVF postupka. Šta to znači? Da li se to već dešava ili je budućnost? Izmena gena embriona u cilju stvaranja dizajniranih beba nije postala uobičajena medicinska praksa. Međutim, nove tehničke i komercijalne inicijative, uključujući startape koji planiraju naprednije genetsko uređivanje, ponovo pokreću pitanje da li je samo pitanje vremena kada će ovo postati dostupnije — ili legalno dozvoljeno — u nekim delovima sveta. Ko koristi – i ko bi mogao koristiti ovu tehnologiju? Trenutno: U budućnosti bi to mogli biti: Kako ovaj proces izgleda u praksi? U svom osnovnom obliku, dizajniranje beba uključuje: U praksi, većina legalnih klinika ostaje na selektivnoj genetskoj dijagnostici, dok su direktne genetske intervencije i uređivanje gena strogo zabranjeni ili retki i eksperimentalni izuzeci. Etika, društvo i budućnost Tema dizajniranja beba izaziva jedno od najdubljih pitanja u modernoj medicini
Trenutno, žene mlađe od 35 godina imaju šansu da se jedan od tri IVF ciklusa uspešno završi trudnoćom, dok kod žena starijih od 40 godina ova šansa pada na manje od 5 procenata.
Međutim, lek u razvoju, nazvan Lyvanta, pomaže u zaustavljanju oštećenja jajnih ćelija izazvanih starenjem – što znači da jajne ćelije žena u kasnim 30-im, 40-im, pa čak i u 50-im godinama mogu biti podjednako kvalitetne kao kod žena u 20-im godinama.
Predstojeća EU Regulativa o supstancama ljudskog porekla (SoHO – Substances of Human Origin), koja stupa na snagu u avgustu 2027. godine, donosi značajne promene u načinu na koji se upravlja kvalitetom i bezbednošću u oblastima asistirane reprodukcije, uključujući IVF (vantelesnu oplodnju).
Iako samo osam do devet procenata muškaraca ima neplodnost, muški faktori doprinose polovini svih slučajeva neplodnosti, a u 20 do 30 procenata slučajeva muška neplodnost je jedina prepreka začeću na globalnom nivou.
Smernice, objavljene u „Medical Journal of Australia“, navode ključne korake u proceni muške plodnosti.
Oni uključuju detaljno uzimanje reproduktivne i medicinske istorije, fizički pregled, analizu sperme i koordinisanu procenu zajedno sa ženskom partnerkom.
Progesteron se često propisuje za regulisanje menstrualnog ciklusa, sprečavanje prevremenog porođaja i podršku tretmanima plodnosti. Prethodna istraživanja sugerišu da uzimanje ovog hormona, koji podržava implantaciju embriona i rani razvoj posteljice, nakon začeća može smanjiti rizik od spontanog pobačaja kod žena koje su ranije imale rani gubitak trudnoće ili neobjašnjeno krvarenje tokom trudnoće – iako su rezultati između studija bili različiti.
Nova studija pokazuje smanjenje rizika za 18%, što je klinički značajno, iako će korist za pojedinačnu pacijentkinju zavisiti od njenog osnovnog rizika i drugih faktora.
Po prvi put, naučnici su uspeli da naprave embrione u ranoj fazi razvoja koristeći DNK iz ćelija ljudske kože, koje su zatim oplođene spermom.
Ova tehnika mogla bi da otvori vrata prevazilaženju neplodnosti izazvane starenjem ili bolešću, jer pokazuje da gotovo svaka ćelija u ljudskom telu može postati polazna tačka za stvaranje života. Potencijalno, mogla bi omogućiti i istopolnim parovima da imaju dete genetski povezano s oba partnera.
IVF klinike ne bi trebalo da nude nedokazane tretmane i dodatke koji ne pomažu ljudima da dobiju decu, preporučio je nezavisni komitet u nacrtu smernica NICE (National Institute for Health and care Excellence) iz Velike Britanije. Nove preporuke ne savetuju neke popularne dodatne metode („add-ons“) koje se nude pacijentima koji prolaze kroz IVF postupke. Nacionalni institut za zdravlje i brigu u Velikoj Britaniji kaže da ne postoje jasni dokazi da ovi dodaci daju rezultat i da se zato ne preporučuju. Njihove smernice kažu da fokus treba biti na očuvanju plodnosti koje se treba nuditi širem krugu ljudi, a ne samo pacijentima obolelim od raka. Ključ je u očuvanju plodnosti, ne u dodacima. Komitet za izradu smernica ima informaciju da skoro 3/4 pacijenata kaže da koriste dodatne testove, metode ili nove tehnologije, prema podacima Uprave za humanu fertilizaciju i embriologiju (HFEA), iako većina tih metoda nije dokazana kao efikasna. To uključuje dodatke poput „time-lapse“ snimanja i komplementarne terapije poput akupunkture. Samo 37% pacijenata izjavilo je da im je klinika objasnila rizike ovih dodataka. Ovi novi nacrti smernica posebno preporučuju da se izbegavaju sledeći tretmani: „ Ljudi ulažu sve što imaju u nadu da će dobiti dete, a dobiju skupe postupke koji
Broj postupaka vantelesne oplodnje raste. Vantelesna oplodnja čini više od 3% rođenja u Velikoj Britaniji u 2023. godini – što je otprilike jedno dete u svakom odeljenju, saopštila je Uprava za humanu fertilizaciju i embriologiju (HFEA).
Prema novim podacima, tokom te godine rođeno je oko 20.700 beba zahvaljujući vantelesnoj oplodnji – što je porast u odnosu na 8.700 u 2000. godini.
Beba dečak rođen tokom vikenda oborio je rekord kao „najstarija beba“. Thaddeus Daniel Pierce, koji je rođen 26. jula, rođen je iz embriona koji je bio zamrznut 30 i po godina.
„Imali smo težak porođaj, ali sada smo oboje dobro“, kaže njegova majka, Lindsey Pierce. „Toliko je miran. Oduševljeni smo što imamo ovu dragocenu bebu!“
Lindsey i njen suprug Tim Pierce, koji žive u Londonu, „usvojili“ su embrion od žene koja ga je dobila 1994. godine. Lindsey kaže da njena porodica i crkvena zajednica misle da je to „ nešto iz naučno-fantastičnog filma“.
Sperma je najkvalitetnija leti, a najlošija zimi, tako kaže nova studija iz Velike Britanije, Kanade i Danske koja je analizirala uzorke sperme od 15.581 muškarca starosti između 18 i 45 godina.
U poslednjih nekoliko godina, termin dizajniranje beba sve češće se pojavljivao u medijima, naučnim krugovima i debatama o etici u medicini. Ali šta zapravo znači ovaj pojam, da li je to samo naučna fantastika ili se već sada dešava — i ko to koristi? Šta znači „dizajniranje beba”? Dizajnirane bebe su deca čiji genetski kod može biti selektovan ili čak genetski izmenjen pre rođenja — obično putem IVF postupka. Šta to znači? Da li se to već dešava ili je budućnost? Izmena gena embriona u cilju stvaranja dizajniranih beba nije postala uobičajena medicinska praksa. Međutim, nove tehničke i komercijalne inicijative, uključujući startape koji planiraju naprednije genetsko uređivanje, ponovo pokreću pitanje da li je samo pitanje vremena kada će ovo postati dostupnije — ili legalno dozvoljeno — u nekim delovima sveta. Ko koristi – i ko bi mogao koristiti ovu tehnologiju? Trenutno: U budućnosti bi to mogli biti: Kako ovaj proces izgleda u praksi? U svom osnovnom obliku, dizajniranje beba uključuje: U praksi, većina legalnih klinika ostaje na selektivnoj genetskoj dijagnostici, dok su direktne genetske intervencije i uređivanje gena strogo zabranjeni ili retki i eksperimentalni izuzeci. Etika, društvo i budućnost Tema dizajniranja beba izaziva jedno od najdubljih pitanja u modernoj medicini
Trenutno, žene mlađe od 35 godina imaju šansu da se jedan od tri IVF ciklusa uspešno završi trudnoćom, dok kod žena starijih od 40 godina ova šansa pada na manje od 5 procenata.
Međutim, lek u razvoju, nazvan Lyvanta, pomaže u zaustavljanju oštećenja jajnih ćelija izazvanih starenjem – što znači da jajne ćelije žena u kasnim 30-im, 40-im, pa čak i u 50-im godinama mogu biti podjednako kvalitetne kao kod žena u 20-im godinama.
Predstojeća EU Regulativa o supstancama ljudskog porekla (SoHO – Substances of Human Origin), koja stupa na snagu u avgustu 2027. godine, donosi značajne promene u načinu na koji se upravlja kvalitetom i bezbednošću u oblastima asistirane reprodukcije, uključujući IVF (vantelesnu oplodnju).
Iako samo osam do devet procenata muškaraca ima neplodnost, muški faktori doprinose polovini svih slučajeva neplodnosti, a u 20 do 30 procenata slučajeva muška neplodnost je jedina prepreka začeću na globalnom nivou.
Smernice, objavljene u „Medical Journal of Australia“, navode ključne korake u proceni muške plodnosti.
Oni uključuju detaljno uzimanje reproduktivne i medicinske istorije, fizički pregled, analizu sperme i koordinisanu procenu zajedno sa ženskom partnerkom.
Progesteron se često propisuje za regulisanje menstrualnog ciklusa, sprečavanje prevremenog porođaja i podršku tretmanima plodnosti. Prethodna istraživanja sugerišu da uzimanje ovog hormona, koji podržava implantaciju embriona i rani razvoj posteljice, nakon začeća može smanjiti rizik od spontanog pobačaja kod žena koje su ranije imale rani gubitak trudnoće ili neobjašnjeno krvarenje tokom trudnoće – iako su rezultati između studija bili različiti.
Nova studija pokazuje smanjenje rizika za 18%, što je klinički značajno, iako će korist za pojedinačnu pacijentkinju zavisiti od njenog osnovnog rizika i drugih faktora.
Po prvi put, naučnici su uspeli da naprave embrione u ranoj fazi razvoja koristeći DNK iz ćelija ljudske kože, koje su zatim oplođene spermom.
Ova tehnika mogla bi da otvori vrata prevazilaženju neplodnosti izazvane starenjem ili bolešću, jer pokazuje da gotovo svaka ćelija u ljudskom telu može postati polazna tačka za stvaranje života. Potencijalno, mogla bi omogućiti i istopolnim parovima da imaju dete genetski povezano s oba partnera.
IVF klinike ne bi trebalo da nude nedokazane tretmane i dodatke koji ne pomažu ljudima da dobiju decu, preporučio je nezavisni komitet u nacrtu smernica NICE (National Institute for Health and care Excellence) iz Velike Britanije. Nove preporuke ne savetuju neke popularne dodatne metode („add-ons“) koje se nude pacijentima koji prolaze kroz IVF postupke. Nacionalni institut za zdravlje i brigu u Velikoj Britaniji kaže da ne postoje jasni dokazi da ovi dodaci daju rezultat i da se zato ne preporučuju. Njihove smernice kažu da fokus treba biti na očuvanju plodnosti koje se treba nuditi širem krugu ljudi, a ne samo pacijentima obolelim od raka. Ključ je u očuvanju plodnosti, ne u dodacima. Komitet za izradu smernica ima informaciju da skoro 3/4 pacijenata kaže da koriste dodatne testove, metode ili nove tehnologije, prema podacima Uprave za humanu fertilizaciju i embriologiju (HFEA), iako većina tih metoda nije dokazana kao efikasna. To uključuje dodatke poput „time-lapse“ snimanja i komplementarne terapije poput akupunkture. Samo 37% pacijenata izjavilo je da im je klinika objasnila rizike ovih dodataka. Ovi novi nacrti smernica posebno preporučuju da se izbegavaju sledeći tretmani: „ Ljudi ulažu sve što imaju u nadu da će dobiti dete, a dobiju skupe postupke koji
Broj postupaka vantelesne oplodnje raste. Vantelesna oplodnja čini više od 3% rođenja u Velikoj Britaniji u 2023. godini – što je otprilike jedno dete u svakom odeljenju, saopštila je Uprava za humanu fertilizaciju i embriologiju (HFEA).
Prema novim podacima, tokom te godine rođeno je oko 20.700 beba zahvaljujući vantelesnoj oplodnji – što je porast u odnosu na 8.700 u 2000. godini.
Beba dečak rođen tokom vikenda oborio je rekord kao „najstarija beba“. Thaddeus Daniel Pierce, koji je rođen 26. jula, rođen je iz embriona koji je bio zamrznut 30 i po godina.
„Imali smo težak porođaj, ali sada smo oboje dobro“, kaže njegova majka, Lindsey Pierce. „Toliko je miran. Oduševljeni smo što imamo ovu dragocenu bebu!“
Lindsey i njen suprug Tim Pierce, koji žive u Londonu, „usvojili“ su embrion od žene koja ga je dobila 1994. godine. Lindsey kaže da njena porodica i crkvena zajednica misle da je to „ nešto iz naučno-fantastičnog filma“.