IVF klinika sa Severnog Kipra koristila pogrešan uzorak za oplodnju i čak sedmoro dece iz Ujedinjenog Kraljevstva, začete uz pomoć IVF postupka na klinikama sa Severnog Kipra, nisu začeta spermom izabranih donora. Ovaj nesvakidašnji slučaj dolazi u žižu javnosti u Ujedinjenom Kraljevstvu nakon što jedan par pokreće nezavisne provere posle rođenja drugog deteta.
Lora i Bet su primetile da njihov sin, drugo po redu dete koje su dobile kroz IVF tretman iste klinike sa Severnog Kipra, nema fizičke karakteristike izabranog donora.
Ove dve žene su koristile svoje jajne ćelije za IVF postupak sa planom da koriste istog anonimnog donora i time osiguraju da su njihova deca biološki srodnici.
Nakon rođenja drugog deteta, sina Džejmsa, Lora tvrdi da je naslutila da nešto nije u redu jer je dete rođeno sa braon očima što se nije poklapalo ni sa donorom ni sa majkom koja je nosila bebu. Kejt, njihova prvorođena ćerka je imala plave oči.
Uporan tračak sumnje je ostao urezan kod ova dva roditelja i one se odlučuju da odrade nezavisno DNK testiranje oba deteta. Rezultati ovih testova indikuju da ne samo da deca nisu začeta korišćenjem materijala izabranog donora već da su korišćeni materijali dva različita donora prilikom dve oplodnje.
Nakon pokretanja ovog slučaja BBC vesti pronalaze porodice sa čak sedmoro dece za koju je potvrđeno da nisu začeta korišćenjem izabranog materijala. Svi ovi slučajevi se mogu povezati sa klinikama sa Severnog Kipra.
Zašto Britanci korist klinike na Severnom Kipru?
Razlog za popularnost klinika za oplodnju iz ovog regiona, eksperti tvrde, jeste kombinacija “prednosti” koje ove klinike nude. Ono što čini ove klinike primamljivim ljudima iz Britanije i zapadne Evrope su niske cene samog tretmana, dosta opuštenija regulativa i tvrdnje ovih klinika o visokom postotku uspeha njihovih tretmana.
Manja regulative takođe otvara opcije za procedure koje su nelegalne u Ujedinjenom Kraljevstvu, kao što je odabir pola deteta bez medicinske potrebe. Povrh toga, ove klinike tvrde da imaju pristup doniranoj spermi i jajnim ćelijama anonimnih donora iz banaka širom sveta. Uz to, postoji gomila materijala na internetu gde roditelji pričaju o svojim pozitivnim iskustvima sa tretmanima.
Sve ovo utiče na popularnost ovih ustanova, naročito kod parova koji imaju problema sa začećem, istopolnim parovima, ograničene finansije, itd.
BBC je više puta pokušao da dobije komentar nadležne službe, Ministarstva Zdravlja Severnog Kipra, ali se ova institucija nije oglasila.
Donor iz “Danske”
Lora i Bet su odlučile da zasnuju porodicu 2011. godine i izabrale su kliniku sa Severnog Kipra.
Kroz ceo proces ih je vodila koordinatorka koja je tvrdila da klinika ima pristup zamrznutom materijalu najveće banke sperme u Danskoj, Cryos International.
Pod uverenjem da svi donori prolaze sveobuhvatnu zdravstvenu proveru pre doniranja par pokreće proces. Donor koga su izabrale koristi pseudonim “Finn” i opisuje sebe kao osobu koja retko konzumira alkohol i nikada nije bila pušač. Uz to, kao svoju motivaciju za donaciju navodi želju “da donese život i sreću drugima”.
Ono što je Loru i Bet dodatno privuklo kod ovog danskog donora je činjenica da obe dele dosta fizičkih karakteristika sa njim i da je uz njegov profil došla detaljna porodična istorija.
Par opisuje doktorku koja je radila postupak i njen tim kao prijatne i prijateljski nastrojene.
Procedura prolazi uspešno i par dobija svoje prvo dete, devojčicu Kejt.
Kada su bile spremne za drugo dete, ponovo stupaju u kontakt sa klinikom sa zahtevom da se i za drugu oplodnju koristi isti donor. Hodson daje paru potvrdu da će doktorka ponovo naručiti materijal od istog donora.
Procena troškova ove dve procedure iznosi oko £16,000 gde samo cena nabavke donorovog materijala dostiže čak £2,000.
Suočavanje sa klinikom i odgovornim osobljem
Bet i Lora su od početka bile vrlo otvorene po pitanju porekla donora do te mere da su se deca predstavljala kao polu-Danci. Nakon DNK testa porodica se nalazi u jako neprijatnoj situaciji gde, ne samo da poreklo njihove dece nije tačno, već su i sami medicinski testovi materijala dovedeni u pitanje.
Par je pokušao da stupi u kontakt sa koordinatorkom i doktorkom ali nisu dobile nikakav odgovor.
U saradnji sa parom, BBC se uključuje u istragu i nalazi još dve porodice čiji je tretman obavljala doktorka i kroz nezavisne DNK testove utvrđuju da se rezultati ne poklapaju sa karakteristikama izabranih donora.
BBC je uspeo da stupi u kontakt sa doktorkom koja tvrdi da nije bila odgovorna za naručivanje sperme dok je radila na ovoj klinici, a i da zahtev da “Finn” bude donor čiji se materijal koristi nikada nije stigao do nje.
Da stvar bude još čudnija, doktorka tvrdi da nije radila na klinici između 2011. i 2014. kada Bet i Lora obavljaju procedure. Ova tvrdnja se kosi sa informacijama na sajtu klinike iz tog perioda koji detaljno opisuju procedure koje ova doktorka nudi u tom periodu.
Sama klinika ne odgovara na kontakte novinara.
Interesantno je da doktorka i koordinatorka zajedno prelaze iz ove klinike u drugu kliniku na Severnom Kipru 2015. Nažalost, novinari nisu uspeli da dođu u kontakt sa koordinatorkom koja više ne radi u tom regionu.
Aktivistkinja i advokatica iz regiona, Mine Atli, tvrdi da zakon ne pritiska klinike da se etički odnose prema pacijentima već one to rade “na svoju savest”. Uz ovo, oštrije regulative koštaju i državu i klinike, što bi ugrozilo poziciju ovih institucija na tržištu u odnosu na ostatak sveta i smanjilo prihode.
Drugi parovi, koji su odlučili da ostanu anonimni, se uključuju u istragu. Oni su imali tretmane kod iste doktorke na klinici koju je zasnovala 2019. Kroz ovu kliniku parovi su nabavljali jajne ćelije i, kroz DNK analizu, utvrđeno je da se karakteristike dece ne poklapaju sa izabranim donorima.
Doktorka tvrdi da pacijentima nisu obećani materijali konkretnih donora i da klinika tu odluku donosi nezavisno, što se vidi po potpisanoj dokumentaciji. Sa druge strane roditelji tvrde da su izmanipulisani i da im nije jasno objašnjeno da profili koje su gledali u toku pripremnog procesa neće biti korišćeni.
Nezavisna saznanja van Severnog Kipra
Novinari, u saradnji sa roditeljima koji sumnjaju na loš tretman u ovim klinikama, su potražili mišljenja nezavisnih službi i relevantnih institucija.
Bet i Lora su nakon svega odradile testove koji se mogu podneti kao dokazni materijal na sudu u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ove rezultate je analizirao profesor, vodeći genetski forenzičar koji je roditeljima saopštio da je malo verovatno da su im deca u srodnosti sa donorom pod pseudonimom “Finn”.
Novinari BBC-a su čak došli u kontakt sa predstavnicima iz Cryos International, bankom sperme iz Danske, jer se ispostavilo da je još jedan par od njih trebao da dobije materijal za tretman.
CEO ove kompanije, tvrdi da za 45 godina postojanja ove kompanije nikada nije došlo do incidenta ovog tipa. Uz to naglašava da, iako je proces dosta rigorozan, uvek postoji šansa za ljudsku grešku.
Eksperti iz polja za IVF sa kojima je BBC razgovarao nagoveštavaju da do greške ovog tipa može doći ali da se to događa jako retko. Slučajevi gde se u istoj klinici i sa istim osobljem ponavljaju greške ukazuje na nemar pa čak i obmanu.
Doktor iz Britanskog Udruženja za Plodnost tvrdi da nije čuo za slučajeve ovog tipa u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Deca su deca, ali..
Ono što to pokazuje iskustvo ovih porodica je da nijedan roditelj ne voli svoju decu manje nego pre ovih nemilih saznanja. Deca imaju bezuslovnu ljubav svojih roditelja ali situacija u kojoj se nalaze uopšte nije zanemarljiva.
Pitanje identiteta je jako kompleksno, a ovakva saznanja mogu negativno uticati na mentalno zdravlje dece kao i roditelja.
Mnogo opipljiviji razlog za brigu je činjenica da je medicinska istorija donora u ovim situacijama nedostupna roditeljima što brigu o deci čini još težom jer roditelji moraju da rade nezavisno testiranje da bi utvrdili da li deca imaju genetske predispozicije za neke, genetski nasledne, bolesti. Naravno, ništa manje nije bitan osećaj poniženosti i nepravde koji ceo ovaj, inače jako lep i srećan proces, stavlja u mračniji kontekst.
Izvor: BBC
