Nacrt novih NICE ( National Institute for Health and Care Excellence) o plodnosti (septembar 2025) zauzima čvrst stav: većina IVF dodatnih procedura ne bi trebalo da se koristi.
Šta je NICE smernica?
NICE smernica je zvanični medicinski vodič koji izdaje britanska institucija kako bi pomogla lekarima, klinikama i zdravstvenim sistemima da donose odluke zasnovane na dokazima. Smernice su zasnovane na naučnim istraživanjima i dokazima, pravljene od strane eksperata i koriste se kao standard. Postoje posebne NICE smernice za neplodnost koje definišu recimo kada par treba da se uputi na IVF, koliko pokušaja ima smisla raditi, koje metode imaju dokazanu efikasnost, koje tzv. “add-ons” (dodatne procedure) nemaju dovoljno dokaza (npr. neke imunološke terapije, PGT-A u određenim slučajevima itd.)
Ove smernice štite pacijente od nepotrebnih ili neefikasnih tretmana, ali i pomažu lekarima da rade po najboljoj praksi.
Šta kažu nove smernice?
PGT-A, endometrijalno grebanje (skrečing), timelaps tehnologija, imuno terapije… svi ovi dodaci su označeni kao „ne preporučuje se“.
Logika NICE-a je jednostavna: ako dodatna procedura nije jasno poboljšala stopu živorođenja, ne treba je nuditi.
Ali druge institucije to vide drugačije. HFEA koristi semafor sistem, a ne zabrane. ESHRE savetuje pažljivu, informisanu upotrebu, često u okviru istraživanja. ASRM obeshrabruje rutinsku primenu, ali dopušta opravdane izuzetke.
Četiri ugledna autoriteta. Jedna baza dokaza. Različita tumačenja. To nije konfuzija. To je perspektiva.
Zašto dolazi do razlika?
Svaka organizacija posmatra kroz drugačiju prizmu. NICE štiti javno finansiranje i insistira na doslednosti. HFEA brine o transparentnosti prema pacijentima. ESHRE i ASRM obraćaju se kliničarima, uzimajući u obzir i dokaze i autonomiju i stručnu procenu.
Njihovi ciljevi se takođe razlikuju. NICE meri cenu po živorođenoj bebi. ESHRE i ASRM razmatraju efekte u podgrupama, biološko utemeljenje i iskustvo pacijenata. Jedni čuvaju resurse; drugi ostavljaju prostor za kliničku diskreciju.
Šta se dešava u praksi?
Većina lekara je iskrena u vezi sa ograničenjima dokaza. Ali pacijenti i dalje pitaju tiho, često s nadom: „Da li postoji još nešto što mogu da uradim da pomognem?“
To nije zahtev, to je potreba da učestvuju, da nešto urade, a ne samo da čekaju. Klinike pokušavaju da na tu potrebu odgovore odgovorno, balansirajući podatke i empatiju. I tu postaje teško: smernice govore statistikom, pacijenti govore emocijom.
Koju god putanju da izaberemo, ona mora ostati u granicama dobrih dokaza i transparentnog pristanka. Koju god odluku da donesemo, moramo znati da li je nešto dokazano ili ne.
Šta se smatra uspehom?
Smernice koriste živorođenje kao zlatni standard i to jeste ispravno. Ali pacijenti vide uspeh šire. Nije važno samo da li će doći do cilja, već i kako. Koliko pokušaja? Koliko vremena? Koliko iscrpljenosti usput?
Nije bitan samo broj uspeha, već i broj pokušaja. Taj deo puta, koliko je bio lak ili težak, još uvek se ne uklapa u većinu zvaničnih definicija uspeha.
Šta bi klinike trebalo da rade?
Možda je naš zadatak da vidimo koje će dodatne metode isplivati, a koje potonuti. Neke će ostati na površini, i to one koje prežive stroža istraživanja i pokažu stvarnu vrednost. Druge će mirno potonuti na dno okeana, gde im je verovatno i mesto. Poenta je da prepoznamo razliku, a razliku možemo da prepoznamo samo ukoliko znamo stvarne dokaze o učinkovitosti.
Ipak, jedan mali podsetnik iz istorije
Kada su pioniri IVF-a počinjali, suočili su se sa ogromnim otporom. IVF je bio odbačen kao eksperimentalan, čak neetičan. Nije imao javno finansiranje, nije imao podršku politike, samo uverenje, podatke i istrajnost, a 47 godina kasnije više od 13 miliona beba rođeno je zahvaljujući IVF-u. Ono što je nekada bilo osuđivano kao nedokazano, danas je stub moderne medicine.
Ta istorija treba da nas učini skromnima. Oprez štiti pacijente, ali radoznalost pokreće nauku napred. Dužnost je da održimo oba — da hrabro postavljamo pitanja, ali da postupamo odgovorno — jer današnja neizvesnost može postati sutrašnji proboj.
Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
