Prva studija koja ispituje zajednički uticaj ishrane kod muškaraca i žena
Konzumiranje velikih količina ultra-prerađene hrane (UPF) povezano je ne samo sa smanjenom plodnošću kod muškaraca, već i sa sporijim rastom ranih embriona, kao i manjom veličinom žumančane kese, koja je ključna za rani razvoj embriona, pokazuje novo istraživanje.
Studija u časopisu Human Reproduction
Autori studije, objavljene u časopisu Human Reproduction, jednom od vodećih svetskih časopisa u oblasti reproduktivne medicine, navode da njihovi rezultati ukazuju na to da smanjenje unosa ultra-prerađene hrane, naročito u periodu oko začeća i tokom trudnoće, može biti korisno i za roditelje i za razvoj embriona.
Iako je poznato da zdravlje majke i oca utiče na reproduktivni uspeh i razvoj deteta, do sada nijedno istraživanje nije ispitivalo kombinovani uticaj unosa ultra-prerađene hrane kod oba partnera na vreme potrebno za začeće i rani razvoj embriona.
Konzumacija ultra-prerađene hrane brzo raste. Ova hrana je visoko industrijski obrađena, često sadrži velike količine dodatog šećera, soli, zasićenih i trans masti, kao i aditive, dok istovremeno ima nizak sadržaj vlakana i drugih važnih nutrijenata. Najčešće je osmišljena zbog praktičnosti i masovne proizvodnje, a ne zbog nutritivne vrednosti. U nekim razvijenim zemljama, ovakva hrana čini i do 50–60% ukupnog dnevnog unosa.
„Iako je ultra-prerađena hrana veoma zastupljena u savremenoj ishrani, još uvek se malo zna o njenom uticaju na plodnost i rani razvoj čoveka“, izjavila je dr Romi Gajard, pedijatar i vanredni profesor razvojne epidemiologije na Erasmus univerzitetskom medicinskom centru u Roterdamu, koja je predvodila istraživanje.
Istraživači su analizirali podatke 831 žene i 651 njihovog partnera uključenih u dugoročno istraživanje koje prati roditelje od perioda pre začeća pa sve do detinjstva njihove dece (Generation R Study Next Programme). Parovi su uključeni u istraživanje između 2017. i 2021. godine.
Ishrana učesnika procenjivana je putem upitnika u ranoj trudnoći (oko 12. nedelje). Namirnice su klasifikovane kao ultra-prerađene ili ne, a njihov udeo izražen je kao procenat ukupnog dnevnog unosa hrane. Prosečan unos ultra-prerađene hrane iznosio je 22% kod žena i 25% kod muškaraca.
Takođe su prikupljeni podaci o vremenu potrebnom za začeće, verovatnoći začeća u jednom ciklusu i smanjenoj plodnosti (definisanoj kao pokušaj začeća duži od 12 meseci ili korišćenje asistirane reprodukcije).
Razvoj embriona praćen je ultrazvučnim pregledima u 7., 9. i 11. nedelji trudnoće, gde su mereni veličina embriona i zapremina žumančane kese.
Rezultati studije o unosu ultra-prerađene hrane kod muškaraca i žena
Prva autorka studije, Selin Lin, doktorantkinja, izjavila je:
„Kod žena nismo uočili jasnu povezanost između unosa ultra-prerađene hrane i vremena potrebnog za začeće, ali smo primetili nešto manji rast embriona i manju žumančanu kesu već u sedmoj nedelji trudnoće. Ove razlike su male, ali značajne na nivou istraživanja i populacije, jer prvi put ukazuju da ishrana utiče ne samo na zdravlje majke, već i na razvoj potomstva.“
„Kod muškaraca smo uočili da veći unos ultra-prerađene hrane može biti povezan sa smanjenom plodnošću i dužim vremenom do začeća, ali ne i sa razvojem embriona. Ova povezanost može se objasniti osetljivošću spermatozoida na ishranu, dok kod žena ishrana direktno utiče na okruženje u materici.“
Dr Gajard dodaje:
„Naši rezultati sugerišu da ishrana sa manje ultra-prerađene hrane može biti korisna za oba partnera – kako za njihovo zdravlje, tako i za šanse za začeće i zdrav razvoj deteta.“
Prethodna istraživanja su pokazala da sporiji rast embriona u prvom trimestru može biti povezan sa većim rizikom od prevremenog porođaja, niske porođajne težine i kasnijih problema sa kardiovaskularnim sistemom kod deteta. Takođe, nepravilnosti u razvoju žumančane kese mogu biti povezane sa većim rizikom od spontanog pobačaja.
Autori naglašavaju da je reč o opservacionoj studiji, što znači da pokazuje povezanost, ali ne i direktnu uzročnu vezu. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se ovi nalazi potvrdili i bolje razumeli mehanizmi koji stoje iza njih.
„Važno je da proširimo pogled na plodnost i ranu trudnoću i da ne posmatramo samo zdravlje žene, već i zdravlje partnera. Naši rezultati ukazuju na značaj obraćanja pažnje na zdravlje muškaraca u periodu pre začeća, što je do sada često bilo zanemareno“, zaključila je dr Gajard.
Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
Izvor: FocusOnReproduction
