Slučaj klinike na Severnom Kipru otvorio je ozbiljna pitanja o kontroli, sledivosti i odgovornosti u postupcima vantelesne oplodnje sa doniranim reproduktivnim ćelijama.
Najnovija istraga BBC-a donela je uznemirujuće informacije o pacijentima koji su se lečili u pojedinim klinikama na Severnom Kipru. Prema nalazima istrage, najmanje 30 dece, većinom iz Velike Britanije, možda je začeto korišćenjem drugačijih donora sperme ili jajnih ćelija od onih koje su njihovi roditelji prethodno odabrali. Kod 11 dece urađeni su DNK testovi, a rezultati su pokazali genetsko poreklo koje nije odgovaralo očekivanjima roditelja.
Jedan od opisanih slučajeva posebno pokazuje koliko posledice mogu biti dugoročne. Majka je godinama verovala da je njen sin začet spermom donora kog je pažljivo izabrala. DNK analiza je kasnije pokazala da je dete njeno biološko dete, ali da donor nije bio onaj kojeg je porodica odabrala.
Zašto je ovo pitanje mnogo veće od jednog slučaja?
Donacija reproduktivnih ćelija za mnoge ljude predstavlja put do roditeljstva. Upravo zato poverenje u sistem mora biti potpuno.
Pacijent koji bira donora ne bira samo fizičke karakteristike. Donorski profil može sadržati podatke o zdravstvenoj i medicinskoj istoriji, obrazovanju, interesovanjima i drugim osobinama. Roditelji imaju pravo da očekuju da će informacije koje su im predstavljene odgovarati materijalu koji je zaista korišćen u njihovom postupku.
Zato su sledljivost donorskog materijala, jasna dokumentacija, kontrola identiteta i transparentnost procesa ključni elementi bezbednosti.
U konkretnom slučaju koji je istraživao BBC, navodi roditelja doveli su u pitanje upravo ove mehanizme. BBC je objavio i da je banka sperme Cryos International još 2016. godine stavila jednu od pomenutih klinika na crnu listu zbog zabrinutosti u vezi sa korišćenjem donorskog materijala. Ministarstvo zdravlja Severnog Kipra saopštilo je da je pokrenulo istragu.
Donacija nije samo medicinski postupak
Kada govorimo o donaciji jajnih ćelija ili spermatozoida, često se fokusiramo na medicinski deo procesa – stimulaciju, aspiraciju, oplodnju, embriotransfer i trudnoću.
Međutim, postoji još jedan jednako važan deo: sistem kontrole koji mora da prati donirani materijal od trenutka njegovog odabira i prijema do njegove upotrebe.
To podrazumeva jasne procedure, više nivoa kontrole, preciznu dokumentaciju i odgovornost svih učesnika u procesu.
Jer greška u ovom sistemu nije samo administrativna greška.
Ona može promeniti odgovor na jedno od najosetljivijih pitanja koje roditelji mogu postaviti:
„Čiji je genetski materijal zaista korišćen u postupku kojim je naše dete začeto?“
Šta pacijenti treba da pitaju?
Pre nego što započnu postupak sa doniranim reproduktivnim ćelijama, pacijenti treba da budu informisani o tome:
- ko je odgovoran za izbor i nabavku donorskog materijala;
- iz koje banke ili sistema dolazi materijal;
- na koji način se proverava identitet i sledljivost;
- koje zdravstvene i genetske provere donor prolazi;
- kako se dokumentuje upotreba konkretnog donorskog materijala;
- koja prava pacijent ima u slučaju sumnje ili problema;
- i kakav je sistem kontrole koji sprečava zamenu ili pogrešnu upotrebu uzorka.
Informisan pacijent nije „zahtevan pacijent“. Informisan pacijent je zaštićen pacijent.
Poverenje mora da ima sistem iza sebe
Slučaj sa Kipra ne treba posmatrati kao razlog za stvaranje straha od donacije reproduktivnih ćelija. Naprotiv – treba ga posmatrati kao podsećanje koliko su regulacija, nadzor i transparentnost važni za poverenje u reproduktivnu medicinu.
Donacija može biti dragocen put do roditeljstva za veliki broj porodica. Ali da bi taj put bio siguran, etičan i dostojanstven, pacijenti moraju imati pravo na jasne informacije, a sistem mora imati mehanizme koji sprečavaju greške i zloupotrebe.
U IVF Centru smatramo da je edukacija pacijenata prvi korak ka njihovoj zaštiti.
Zato o ovim temama treba govoriti otvoreno – bez zastrašivanja, ali i bez ulepšavanja stvarnosti.
Jer kada je u pitanju stvaranje novog života, poverenje nije dovoljno. Poverenje mora biti potkrepljeno jasnim pravilima, kontrolom i odgovornošću.
Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
