Japan je 2022. godine uključio vantelesnu oplodnju i druge postupke asistirane reprodukcije u sistem javnog zdravstvenog osiguranja. Nekoliko godina kasnije, podaci pokazuju koliko je ova odluka povećala dostupnost lečenja neplodnosti – ali i otvorila nova pitanja o načinu finansiranja VTO.

Više od pola miliona VTO ciklusa godišnje

U 2023. godini u Japanu je registrovano 561.664 postupaka VTO, što je 3,3% više nego godinu ranije. Istovremeno, nakon ovih postupaka rođeno je 85.048 beba, čak 10,2% više nego 2022. godine.

Ovi podaci pokazuju koliko finansijska dostupnost može da utiče na mogućnost ljudi da se odluče za lečenje neplodnosti. Kada je deo troškova prešao na zdravstveno osiguranje, VTO je postala dostupnija većem broju pacijenata.

Posebno je značajan podatak da je 36,7% svih ART ciklusa u 2023. godini bilo kod žena starijih od 40 godina. Prosečna starost žena koje su prolazile kroz postupke asistirane reprodukcije bila je 37,3 godine.

Više od 80% transfera – jedan embrion

Japan je zanimljiv i zbog izrazite prakse transfera samo jednog embriona (SET – single embryo transfer).

U 2023. godini 80,5% svih embriotransfera bilo je sa jednim embrionom, dok je kod zamrznutih embriona taj procenat iznosio čak 84,7%. Istovremeno, čak 96,5% porođaja nakon ART postupaka bilo je jednoplodno, odnosno rođena je po jedna beba.

To je važno jer je cilj savremene VTO ne samo da se ostvari trudnoća, već i da se smanje rizici povezani sa višeplodnom trudnoćom. Transfer jednog embriona značajno doprinosi smanjenju rizika od blizanačkih i višestrukih trudnoća.

Da li način finansiranja može da utiče na odluke?

Uvođenje osiguranja donelo je i jednu važnu temu za razmišljanje. Ograničen broj finansiranih postupaka može dovesti do pritiska da se maksimalno povećaju šanse za trudnoću iz jednog, odnosno svakog ciklusa.

Jedno novije japansko istraživanje pokazalo je da je procenat transfera više embriona nakon uvođenja osiguranja blago opao, ali je istovremeno zabeležen porast višeplodnih trudnoća. Druga studija ukazala je na mogući porast transfera više blastocista, posebno kako su se pacijenti približavali maksimalnom broju ciklusa koji pokriva osiguranje.

Ovi nalazi ne znače da je uvođenje osiguranja samo po sebi dovelo do većeg broja višeplodnih trudnoća, ali pokazuju koliko je važno pažljivo osmisliti sistem finansiranja.

Dostupnija VTO, ali uz jasna pravila

Japansko iskustvo pokazuje da javno finansiranje može značajno da poveća dostupnost lečenja neplodnosti. Ali postavlja i pitanje: šta je potrebno finansirati i na koji način?

Nije dovoljno samo omogućiti veći broj VTO postupaka. Izabrani finansijski model ne bi trebalo da podstiče rizičnije medicinske odluke, već da prati savremene principe lečenja – individualni pristup, bezbednost pacijentkinje i, kada je trudnoća ostvarena, dobrobit deteta.

Japan je zanimljiv primer za sve zemlje koje razmišljaju o tome kako da organizuju javno finansiranje lečenja neplodnosti.

Zato što nije pitanje samo koliko VTO postupaka zdravstveni sistem može da plati, već kako da finansiranje omogući što većem broju ljudi da dođu do bezbedne i uspešne trudnoće.

Izvor: NIH

Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.