Šta je AMH test?
Test Anti-Milerovog hormona (AMH) je trenutno najpouzdaniji test za procenu rezerve jajnika i može ukazati na mogućnost ranijeg gubitka plodnosti. Međutim, on ne može pokazati ko je plodniji od proseka, niti precizno procenjuje rezervu jajnika kod žena sa policističnim jajnicima (PCOS).
Radi se o jednostavnom testu iz krvi koji se može uraditi bilo kog dana tokom menstrualnog ciklusa.
AMH test takođe može pomoći u proceni koliko jajnih ćelija se može dobiti tokom vantelesne oplodnje (IVF), kao i da prepozna žene kod kojih postoji rizik od ranijeg ulaska u menopauzu, pa samim tim i ranijeg gubitka plodnosti.
Tumačenje AMH rezultata
Kao i većina testova plodnosti, AMH ne daje jednoznačan odgovor.
Rezultat se prikazuje na grafikonu koji pokazuje tipične vrednosti (između 25. i 75. percentila) za žene istog uzrasta koje posećuju klinike za plodnost. Na taj način možete uporediti svoj rezultat sa ženama sličnih godina i steći uvid u to kako bi se nivo AMH mogao menjati tokom vremena.
Na grafikonu su označene zone u crvenoj, narandžastoj i zelenoj boji koje prikazuju kakav uticaj vaš AMH ima u odnosu na vaše godine.
Normalan AMH
Istraživanja pokazuju da je AMH nizak tokom detinjstva, raste u pubertetu i dostiže vrhunac između 20. i 25. godine. Nakon toga postepeno opada i postaje nemerljiv oko menopauze.
Razlog porasta AMH u detinjstvu i adolescenciji još uvek nije u potpunosti razjašnjen, zbog čega se ovaj test za procenu starenja jajnika pouzdano koristi tek kod žena starijih od 25 godina.
Povišen AMH
Ako je vrednost AMH veća od 48 pmol/L, to može ukazivati na sindrom policističnih jajnika (PCOS).
PCOS je najčešći hormonski poremećaj kod žena reproduktivnog doba i jedan od čestih uzroka smanjene plodnosti.
Zbog hormonskog disbalansa, jajnici često ne uspevaju da redovno razviju dominantni folikul, što dovodi do neredovnih i retkih ovulacija. To rezultira većim brojem nezrelih jajnih ćelija. Upravo ti folikuli proizvode AMH, pa žene sa PCOS-om često imaju povišene vrednosti ovog hormona.
Nizak AMH
Nizak AMH ukazuje na manji broj jajnih ćelija, odnosno smanjenu ovarijalnu rezervu. Rezultat je uvek potrebno tumačiti u kontekstu više faktora, a najvažniji je uzrast.
O smanjenoj rezervi jajnika (DOR) govorimo kada je broj jajnih ćelija znatno manji nego što se očekuje za određene godine.
U takvim slučajevima lekar može preporučiti dodatne analize, uključujući genetski skrining, na primer na Fragilni X sindrom.
Drugi mogući uzroci smanjene rezerve jajnika su:
- pušenje
- endometrioza
- zapaljenske bolesti male karlice
- operacije na jajnicima
- autoimune bolesti
- terapije za lečenje karcinoma
U mnogim slučajevima jasan uzrok se ne može utvrditi.
Ako žena uđe u menopauzu pre 40. godine, to se naziva prevremena insuficijencija jajnika (POI).
Simptomi mogu uključivati neredovne menstruacije i skraćivanje ciklusa već u tridesetim godinama.
Šta je sa kvalitetom jajnih ćelija?
AMH ne govori ništa o kvalitetu jajnih ćelija, a to je ključni faktor za ostvarivanje trudnoće. Nažalost, ne postoji test koji direktno procenjuje kvalitet jajnih ćelija.
Godine su najbolji pokazatelj, jer kvalitet jajnih ćelija opada predvidljivo s godinama.
Jedini način da se proceni kvalitet jeste oplodnja jajnih ćelija i genetsko testiranje embriona na hromozomske nepravilnosti.
Žene u dvadesetim godinama imaju oko 80% genetski zdravih jajnih ćelija, dok žene u četrdesetim imaju približno 80% genetski abnormalnih, bez obzira na stil života.
Na primer:
AMH od 7 pmol/L je nizak za 32-godišnjakinju, ali je normalan za ženu od 42 godine. Iako mogu dobiti sličan broj jajnih ćelija tokom IVF-a, mlađa žena ima veće šanse za uspeh jer je procenat kvalitetnih jajnih ćelija veći.
Dakle, šanse za trudnoću u velikoj meri zavise od starosti jajnih ćelija.
Uopšteno o ženskoj plodnosti
Žene se rađaju sa svim jajnim ćelijama koje će ikada imati. Već pri rođenju njihov broj je smanjen za oko 80% u odnosu na maksimum tokom fetalnog razvoja. Do puberteta i početka menstruacije taj broj se dodatno smanjuje.
Za ostvarivanje trudnoće važni su redovni ovulatorni ciklusi i kvalitetne jajne ćelije.
Kako žene stare:
- broj jajnih ćelija se smanjuje,
- ovulacije postaju ređe i neredovne,
- povećava se rizik od genetskih grešaka tokom deobe ćelija.
To dovodi do lošijeg kvaliteta jajnih ćelija i većeg rizika od spontanog pobačaja ili hromozomskih poremećaja kod bebe.
Plodnost počinje da opada već oko 30. godine, a naglo opada posle 35. godine.
Većina žena može prirodno zatrudneti i roditi zdravu bebu ako se trudnoća ostvari pre 35. godine. Nakon toga raste rizik od neplodnosti, pobačaja i komplikacija u trudnoći.
Sa biološke tačke gledišta, najpovoljnije je planirati porodicu pre 35. godine.
Muškarci mogu ostati plodni znatno duže, iako se i kod njih plodnost postepeno smanjuje sa godinama, posebno posle 40. godine.
Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
Izvor: Sunfert
