Po prvi put, naučnici su uspeli da naprave embrione u ranoj fazi razvoja koristeći DNK iz ćelija ljudske kože, koje su zatim oplođene spermom.
Ova tehnika mogla bi da otvori vrata prevazilaženju neplodnosti izazvane starenjem ili bolešću, jer pokazuje da gotovo svaka ćelija u ljudskom telu može postati polazna tačka za stvaranje života. Potencijalno, mogla bi omogućiti i istopolnim parovima da imaju dete genetski povezano s oba partnera.
IVF klinike ne bi trebalo da nude nedokazane tretmane i dodatke koji ne pomažu ljudima da dobiju decu, preporučio je nezavisni komitet u nacrtu smernica NICE (National Institute for Health and care Excellence) iz Velike Britanije. Nove preporuke ne savetuju neke popularne dodatne metode („add-ons“) koje se nude pacijentima koji prolaze kroz IVF postupke. Nacionalni institut za zdravlje i brigu u Velikoj Britaniji kaže da ne postoje jasni dokazi da ovi dodaci daju rezultat i da se zato ne preporučuju. Njihove smernice kažu da fokus treba biti na očuvanju plodnosti koje se treba nuditi širem krugu ljudi, a ne samo pacijentima obolelim od raka. Ključ je u očuvanju plodnosti, ne u dodacima. Komitet za izradu smernica ima informaciju da skoro 3/4 pacijenata kaže da koriste dodatne testove, metode ili nove tehnologije, prema podacima Uprave za humanu fertilizaciju i embriologiju (HFEA), iako većina tih metoda nije dokazana kao efikasna. To uključuje dodatke poput „time-lapse“ snimanja i komplementarne terapije poput akupunkture. Samo 37% pacijenata izjavilo je da im je klinika objasnila rizike ovih dodataka. Ovi novi nacrti smernica posebno preporučuju da se izbegavaju sledeći tretmani: „ Ljudi ulažu sve što imaju u nadu da će dobiti dete, a dobiju skupe postupke koji
Broj postupaka vantelesne oplodnje raste. Vantelesna oplodnja čini više od 3% rođenja u Velikoj Britaniji u 2023. godini – što je otprilike jedno dete u svakom odeljenju, saopštila je Uprava za humanu fertilizaciju i embriologiju (HFEA).
Prema novim podacima, tokom te godine rođeno je oko 20.700 beba zahvaljujući vantelesnoj oplodnji – što je porast u odnosu na 8.700 u 2000. godini.
Beba dečak rođen tokom vikenda oborio je rekord kao „najstarija beba“. Thaddeus Daniel Pierce, koji je rođen 26. jula, rođen je iz embriona koji je bio zamrznut 30 i po godina.
„Imali smo težak porođaj, ali sada smo oboje dobro“, kaže njegova majka, Lindsey Pierce. „Toliko je miran. Oduševljeni smo što imamo ovu dragocenu bebu!“
Lindsey i njen suprug Tim Pierce, koji žive u Londonu, „usvojili“ su embrion od žene koja ga je dobila 1994. godine. Lindsey kaže da njena porodica i crkvena zajednica misle da je to „ nešto iz naučno-fantastičnog filma“.
U Velikoj Britaniji rođeno je osam beba korišćenjem genetskog materijala od tri osobe – majke, oca i donorke a sve u cilju kako bi se sprečio prenos teških i često smrtonosnih mitohondrijskih bolesti. Zamena mitohondrija Ova tehnika kombinuje jajnu ćeliju majke i spermatozoid oca sa zdravim mitohondrijama iz jajne ćelije donorke. Bolesti koje ova procedura sprečava prenose se isključivo sa majke na dete i izazivaju ozbiljan nedostatak energije u telu. Ove bolesti mogu izazvati teške invaliditete, a neke bebe zbog toga umiru nekoliko dana nakon rođenja. Parovi znaju da su u riziku ako su prethodna deca, članovi porodice ili sama majka bili pogođeni mitohondrijskim poremećajem. Deca začeta tehnikom „troje roditelja“ nasleđuju gotovo sav DNK od roditelja, ali i mali deo (oko 0,1%) od žene donora – promena koja se može prenositi na buduće generacije. Porodice koje su prošle kroz ovaj proces nisu javno govorile, već su anonimno izdale saopštenje. Oni su podelili su svoja anonimna iskustva i istakli koliko im je ova tehnika donela nadu nakon godina neizvesnosti. Opisuju osećaj duboke zahvalnosti i olakšanja što su konačno dobili zdravu bebu, bez rizika od mitohondrijske bolesti koja je ranije opterećivala njihove porodice. Šta su mitohondrije? Mitohondrije su sićušne strukture koje se
Portugal dugo nije bio prva destinacija koja bi pacijentima pala na pamet kada su tražili opcije za lečenje neplodnosti u inostranstvu. Međutim, ovaj trend se u poslednje vreme menja. Posebno ako vas zanima donacija jajnih ćelija ili spermatozoida uz mogućnost da donori ne budu anonimni. VTO u Portugalu Danas se Portugal može svrstati među zemlje sa jednim od najnaprednijih i pacijentima najprijateljskijih zakona o vantelesnoj oplodnji u Evropi. 24. aprila 2018. godine, Ustavni sud Portugala, rešavajući pitanje zakonodavstva o surogat materinstvu, “slučajno” je ukinuo anonimnost donora (za koju se prethodno zalagao devet godina). Od tada, svi donori jajnih ćelija, spermatozoida i embriona moraju biti svesni da će njihovi lični podaci (uključujući ime i prezime) biti dostupni deci koja se iz te donacije rode. U Portugalu, prva tri IVF/ICSI ciklusa se finansiraju iz javnih sredstava. Ova opcija važi za sve metode asistirane reprodukcije (ART) i dostupna je ženama uzrasta od 18 do 40 godina i muškarcima od 18 do 60 godina. Javna sredstva su dostupna i u državnim i u privatnim VTO klinikama, koje su uglavnom smeštene u Lisabonu, Portu i Koimbri. Intrauterina inseminacija (IUI) u Portugalu IUI (intrauterina inseminacija) ili AID (inseminacija doniranom spermom) često je prvi tretman za mnoge
Dokazano je sada da starost materice utiča na IVF ishod. Da li je starost materice zaboravljeni faktor u uspehu IVF-a sa doniranim jajnim ćelijama? Novo istraživanje baca svetlo na važnost starosti materice u ishodima vantelesne oplodnje Godinama su se u svetu vantelesne oplodnje (IVF) svi reflektori usmeravali na kvalitet jajne ćelije. I s pravom – znamo da se sa godinama smanjuje broj i kvalitet jajnih ćelija, a raste učestalost hromozomskih anomalija. Zbog toga se donacija jajnih ćelija smatra „rešenjem“ za žene u poznijim godinama koje žele da postanu majke. Ali da li je to dovoljno? Najnovija retrospektivna studija sprovedena u Španiji, analizirala je preko 33.000 transfera embriona iz doniranih jajnih ćelija i pokazala da čak i kada su svi embrionalni faktori pod kontrolom, ženska starost i dalje ima značajan uticaj na ishod. Šta je tačno proučavano? Istraživači iz IVIRMA Global Research Alliance proučavali su podatke iz čak 19 IVF klinika, fokusirajući se isključivo na žene između 35 i 50 godina, kojima je urađen transfer jednog embriona u stadijumu blastociste uz pomoć donacije jajnih ćelija (donorka mlađa od 35 godina), tokom hormonski pripremljenog ciklusa (HRT). Cilj je bio da se uklone svi „ometajući“ faktori – kvalitet embriona, genetski rizici, BMI, i
U Evropi je najmanje 67 dece začeto spermom jednog donora koji nosi retku mutaciju u genu TP53, povezanu sa Li-Fraumenijevim sindromom – naslednim stanjem koje značajno povećava rizik od raka. Desetoro dece iz te grupe već je obolelo od različitih vrsta raka, uključujući leukemiju i Non-Hodžkin limfom.
In vitro fertilizacija (IVF) je više od medicinskog postupka – to je simbol nade i mogućnosti za milione ljudi širom sveta koji se suočavaju sa izazovima na putu ka roditeljstvu. U Nedelji podizanja svesti o neplodnosti koja se obeležava u svetu u periodu od 20. do 26. aprila, poziva se celokupno družtvo da prizna i prihvati ogromnu moć IVF-a, ali se i skreće pažnja na potrebu da se suprotstavimo dezinformacijama, da se omogući bolje razumevanje i poštovanje ove naučne inovacije, kao i da se još više radi na tome da IVF bude dostupniji svima uz odgovarajuću negu pacijenata i poštovanje njihovih prava. IVF je promenio milione života, donoseći nadu tamo gde je ranije postojala samo tuga. Na osnovu revolucionarnog rada dr Roberta Edvardsa i dr Patrika Steptoe iz 1970-ih, IVF je od terapije za oštećene jajovode postao medicinski proboj u lečenju neplodnosti. U Sjedinjenim Američkim Državama, doktori Hauard i Džordžana Džouns prepoznali su hitnost ove misije – ne samo kao pioniri IVF-a, već i kao zagovornici za nebrojene ljude kojima je rečeno da nikada neće imati decu. Njihov rad je bio vođen saosećanjem, odlučnošću i nepokolebljivim verovanjem da svako zaslužuje priliku da izgradi svoju porodicu. Elizabet Džordan Kar (rođena 28.
Iako mnoge zemlje i klinike za lečenje neplodnosti imaju zakonska ograničenja kada je reč o godinama, vantelesna oplodnja u 50-im nije nemoguća. Ovaj tekst razmatra prednosti i rizike IVF tretmana kod starijih žena, uključujući stope uspešnosti, rizike trudnoće i opcije lečenja.
Po prvi put, naučnici su uspeli da naprave embrione u ranoj fazi razvoja koristeći DNK iz ćelija ljudske kože, koje su zatim oplođene spermom.
Ova tehnika mogla bi da otvori vrata prevazilaženju neplodnosti izazvane starenjem ili bolešću, jer pokazuje da gotovo svaka ćelija u ljudskom telu može postati polazna tačka za stvaranje života. Potencijalno, mogla bi omogućiti i istopolnim parovima da imaju dete genetski povezano s oba partnera.
IVF klinike ne bi trebalo da nude nedokazane tretmane i dodatke koji ne pomažu ljudima da dobiju decu, preporučio je nezavisni komitet u nacrtu smernica NICE (National Institute for Health and care Excellence) iz Velike Britanije. Nove preporuke ne savetuju neke popularne dodatne metode („add-ons“) koje se nude pacijentima koji prolaze kroz IVF postupke. Nacionalni institut za zdravlje i brigu u Velikoj Britaniji kaže da ne postoje jasni dokazi da ovi dodaci daju rezultat i da se zato ne preporučuju. Njihove smernice kažu da fokus treba biti na očuvanju plodnosti koje se treba nuditi širem krugu ljudi, a ne samo pacijentima obolelim od raka. Ključ je u očuvanju plodnosti, ne u dodacima. Komitet za izradu smernica ima informaciju da skoro 3/4 pacijenata kaže da koriste dodatne testove, metode ili nove tehnologije, prema podacima Uprave za humanu fertilizaciju i embriologiju (HFEA), iako većina tih metoda nije dokazana kao efikasna. To uključuje dodatke poput „time-lapse“ snimanja i komplementarne terapije poput akupunkture. Samo 37% pacijenata izjavilo je da im je klinika objasnila rizike ovih dodataka. Ovi novi nacrti smernica posebno preporučuju da se izbegavaju sledeći tretmani: „ Ljudi ulažu sve što imaju u nadu da će dobiti dete, a dobiju skupe postupke koji
Broj postupaka vantelesne oplodnje raste. Vantelesna oplodnja čini više od 3% rođenja u Velikoj Britaniji u 2023. godini – što je otprilike jedno dete u svakom odeljenju, saopštila je Uprava za humanu fertilizaciju i embriologiju (HFEA).
Prema novim podacima, tokom te godine rođeno je oko 20.700 beba zahvaljujući vantelesnoj oplodnji – što je porast u odnosu na 8.700 u 2000. godini.
Beba dečak rođen tokom vikenda oborio je rekord kao „najstarija beba“. Thaddeus Daniel Pierce, koji je rođen 26. jula, rođen je iz embriona koji je bio zamrznut 30 i po godina.
„Imali smo težak porođaj, ali sada smo oboje dobro“, kaže njegova majka, Lindsey Pierce. „Toliko je miran. Oduševljeni smo što imamo ovu dragocenu bebu!“
Lindsey i njen suprug Tim Pierce, koji žive u Londonu, „usvojili“ su embrion od žene koja ga je dobila 1994. godine. Lindsey kaže da njena porodica i crkvena zajednica misle da je to „ nešto iz naučno-fantastičnog filma“.
U Velikoj Britaniji rođeno je osam beba korišćenjem genetskog materijala od tri osobe – majke, oca i donorke a sve u cilju kako bi se sprečio prenos teških i često smrtonosnih mitohondrijskih bolesti. Zamena mitohondrija Ova tehnika kombinuje jajnu ćeliju majke i spermatozoid oca sa zdravim mitohondrijama iz jajne ćelije donorke. Bolesti koje ova procedura sprečava prenose se isključivo sa majke na dete i izazivaju ozbiljan nedostatak energije u telu. Ove bolesti mogu izazvati teške invaliditete, a neke bebe zbog toga umiru nekoliko dana nakon rođenja. Parovi znaju da su u riziku ako su prethodna deca, članovi porodice ili sama majka bili pogođeni mitohondrijskim poremećajem. Deca začeta tehnikom „troje roditelja“ nasleđuju gotovo sav DNK od roditelja, ali i mali deo (oko 0,1%) od žene donora – promena koja se može prenositi na buduće generacije. Porodice koje su prošle kroz ovaj proces nisu javno govorile, već su anonimno izdale saopštenje. Oni su podelili su svoja anonimna iskustva i istakli koliko im je ova tehnika donela nadu nakon godina neizvesnosti. Opisuju osećaj duboke zahvalnosti i olakšanja što su konačno dobili zdravu bebu, bez rizika od mitohondrijske bolesti koja je ranije opterećivala njihove porodice. Šta su mitohondrije? Mitohondrije su sićušne strukture koje se
Portugal dugo nije bio prva destinacija koja bi pacijentima pala na pamet kada su tražili opcije za lečenje neplodnosti u inostranstvu. Međutim, ovaj trend se u poslednje vreme menja. Posebno ako vas zanima donacija jajnih ćelija ili spermatozoida uz mogućnost da donori ne budu anonimni. VTO u Portugalu Danas se Portugal može svrstati među zemlje sa jednim od najnaprednijih i pacijentima najprijateljskijih zakona o vantelesnoj oplodnji u Evropi. 24. aprila 2018. godine, Ustavni sud Portugala, rešavajući pitanje zakonodavstva o surogat materinstvu, “slučajno” je ukinuo anonimnost donora (za koju se prethodno zalagao devet godina). Od tada, svi donori jajnih ćelija, spermatozoida i embriona moraju biti svesni da će njihovi lični podaci (uključujući ime i prezime) biti dostupni deci koja se iz te donacije rode. U Portugalu, prva tri IVF/ICSI ciklusa se finansiraju iz javnih sredstava. Ova opcija važi za sve metode asistirane reprodukcije (ART) i dostupna je ženama uzrasta od 18 do 40 godina i muškarcima od 18 do 60 godina. Javna sredstva su dostupna i u državnim i u privatnim VTO klinikama, koje su uglavnom smeštene u Lisabonu, Portu i Koimbri. Intrauterina inseminacija (IUI) u Portugalu IUI (intrauterina inseminacija) ili AID (inseminacija doniranom spermom) često je prvi tretman za mnoge
Dokazano je sada da starost materice utiča na IVF ishod. Da li je starost materice zaboravljeni faktor u uspehu IVF-a sa doniranim jajnim ćelijama? Novo istraživanje baca svetlo na važnost starosti materice u ishodima vantelesne oplodnje Godinama su se u svetu vantelesne oplodnje (IVF) svi reflektori usmeravali na kvalitet jajne ćelije. I s pravom – znamo da se sa godinama smanjuje broj i kvalitet jajnih ćelija, a raste učestalost hromozomskih anomalija. Zbog toga se donacija jajnih ćelija smatra „rešenjem“ za žene u poznijim godinama koje žele da postanu majke. Ali da li je to dovoljno? Najnovija retrospektivna studija sprovedena u Španiji, analizirala je preko 33.000 transfera embriona iz doniranih jajnih ćelija i pokazala da čak i kada su svi embrionalni faktori pod kontrolom, ženska starost i dalje ima značajan uticaj na ishod. Šta je tačno proučavano? Istraživači iz IVIRMA Global Research Alliance proučavali su podatke iz čak 19 IVF klinika, fokusirajući se isključivo na žene između 35 i 50 godina, kojima je urađen transfer jednog embriona u stadijumu blastociste uz pomoć donacije jajnih ćelija (donorka mlađa od 35 godina), tokom hormonski pripremljenog ciklusa (HRT). Cilj je bio da se uklone svi „ometajući“ faktori – kvalitet embriona, genetski rizici, BMI, i
U Evropi je najmanje 67 dece začeto spermom jednog donora koji nosi retku mutaciju u genu TP53, povezanu sa Li-Fraumenijevim sindromom – naslednim stanjem koje značajno povećava rizik od raka. Desetoro dece iz te grupe već je obolelo od različitih vrsta raka, uključujući leukemiju i Non-Hodžkin limfom.
In vitro fertilizacija (IVF) je više od medicinskog postupka – to je simbol nade i mogućnosti za milione ljudi širom sveta koji se suočavaju sa izazovima na putu ka roditeljstvu. U Nedelji podizanja svesti o neplodnosti koja se obeležava u svetu u periodu od 20. do 26. aprila, poziva se celokupno družtvo da prizna i prihvati ogromnu moć IVF-a, ali se i skreće pažnja na potrebu da se suprotstavimo dezinformacijama, da se omogući bolje razumevanje i poštovanje ove naučne inovacije, kao i da se još više radi na tome da IVF bude dostupniji svima uz odgovarajuću negu pacijenata i poštovanje njihovih prava. IVF je promenio milione života, donoseći nadu tamo gde je ranije postojala samo tuga. Na osnovu revolucionarnog rada dr Roberta Edvardsa i dr Patrika Steptoe iz 1970-ih, IVF je od terapije za oštećene jajovode postao medicinski proboj u lečenju neplodnosti. U Sjedinjenim Američkim Državama, doktori Hauard i Džordžana Džouns prepoznali su hitnost ove misije – ne samo kao pioniri IVF-a, već i kao zagovornici za nebrojene ljude kojima je rečeno da nikada neće imati decu. Njihov rad je bio vođen saosećanjem, odlučnošću i nepokolebljivim verovanjem da svako zaslužuje priliku da izgradi svoju porodicu. Elizabet Džordan Kar (rođena 28.
Iako mnoge zemlje i klinike za lečenje neplodnosti imaju zakonska ograničenja kada je reč o godinama, vantelesna oplodnja u 50-im nije nemoguća. Ovaj tekst razmatra prednosti i rizike IVF tretmana kod starijih žena, uključujući stope uspešnosti, rizike trudnoće i opcije lečenja.
