Beba dečak rođen tokom vikenda oborio je rekord kao „najstarija beba“. Thaddeus Daniel Pierce, koji je rođen 26. jula, rođen je iz embriona koji je bio zamrznut 30 i po godina.
„Imali smo težak porođaj, ali sada smo oboje dobro“, kaže njegova majka, Lindsey Pierce. „Toliko je miran. Oduševljeni smo što imamo ovu dragocenu bebu!“
Lindsey i njen suprug Tim Pierce, koji žive u Londonu, „usvojili“ su embrion od žene koja ga je dobila 1994. godine. Lindsey kaže da njena porodica i crkvena zajednica misle da je to „ nešto iz naučno-fantastičnog filma“.
„Beba ima sestru staru 30 godina“, dodaje ona. Tim, otac bebe, bio je bio mali dečak kada su embrioni stvoreni.
„Bilo je prilično nestvarno“, kaže Linda Archerd (62), žena koja je donirala embrion. „Teško je i poverovati.“
Tri male nade
Priča počinje ranih 1990-ih. Archerd je pokušavala da ostane trudna šest godina, ali bezuspešno. Ona i njen suprug su odlučili da uz pomoć vantelesne oplodnje (IVF) oprobaju šanse. Tada je IVF bio relativno nova tehnologija i ljudi nisu znali mnogo o tome, a mnogi su ih i odgovarali od tog poduhvata.
Ipak su se odlučili za to i kasnije, u maju 1994.godine, uspeli su da dobiju četiri embriona. Jedan od embriona je prenet u Lindinu matericu i to je rezultiralo rođenjem zdrave devojčice. „Bila sam blagoslovena što sam dobila bebu“, kaže Archerd. Preostala tri embriona su krioprezervirana i smeštena u rezervoar za čuvanje.
To je bilo pre 31 godinu. Zdrava devojčica sada ima 30 godina i svoju desetogodišnju ćerku. Ali preostala tri embriona ostala su „zamrznuta u vremenu“.
Archerd je prvobitno planirala da sama iskoristi te embrione.
„Uvek sam očajnički želela još jednu bebu“, kaže. „Zvala sam ih svoje tri male nade.“ Kaže da je njen tadašnji suprug imao drugačije mišljenje. Kasnije se razvela od njega, ali je zadržala starateljstvo nad embrionima i nastavila da ih čuva, nadajući se da će ih možda jednog dana iskoristiti, možda sa drugim partnerom.
To je značilo i plaćanje godišnjih troškova skladištenja, koji su s vremenom rasli i na kraju je to koštalo oko hiljadu dolara godišnje, kaže ona. Ipak, za nju je to imalo smisla. „Uvek sam verovala da je to ispravno“, kaže.
Stvari su se promenile kada je počela da ulazi u menopauzu. Razmatrala je svoje opcije. Nije želela da odbaci embrione niti da ih donira za naučna istraživanja. Takođe nije želela da ih anonimno donira drugoj porodici—želela je da upozna roditelje i bilo koju bebu koja bi eventualno iz toga nastala. „To je moj DNK; potiče od mene… i to je sestra mog deteta“, kaže ona.
Usvajanje embriona
Tada je saznala za „usvajanje embriona“. To je oblik donacije embriona u kojem i donori i primaoci imaju pravo glasa u vezi s tim kome će se „dodeliti“ embrioni ili od koga će ih „usvojiti“. Ovaj proces nadgledaju agencije—uglavnom eksplicitno verske—koje veruju da je embrion moralno jednak rođenom čoveku, a Archerd je hrišćanka.
U Sjedinjenim Američkim Državama postoji nekoliko agencija koje nude ove usluge usvajanja, ali ne prihvataju sve embrione koji su dugo bili na čuvanju. Delimično je to zato što su takvi embrioni zamrzavani i čuvani na starinske, danas nepoznate načine, a delimično i zato što se smatra da su stari embrioni manje verovatno sposobni da prežive odmrzavanje i implantaciju, te da se uspešno razviju u bebu.
Nisu ih hteli
„Toliko mesta nije htelo ni da uzme moje podatke“, kaže Archerd. Na kraju je uspela da pronađe agenciju koja je bila spremna da prihvati njene embrione, ali je agenciji bilo potrebno dostaviti svu medicinsku dokumentaciju iz perioda kada su embrioni dobijeni, kao i laboratorijsku dokumentaciju o samim embrionima.
Archerd je pozvala lekara koji ju je lečio decenijama ranije. „Još uvek sam znala njegov broj napamet“, kaže ona. Taj lekar, sada u svojim sedamdesetim godinama, i dalje radi u jednoj klinici i on je izvadio Archerdinu medicinsku dokumentaciju iz podruma, kaže ona, a „Neki od tih zapisa su bili pisani rukom“, dodaje. Njeni embrioni su 2022. godine ušli u bazu agencije koja ih je stavila na usvajanje.
Pronalaženje podudaranja (matching)
„Naš proces uparivanja zaista se zasniva na željama porodice koja donira embrione“, kaže izvršna direktorka agencije. Archerd je želela da embrione dobije bračni par, belci, hrišćani, koji žive u SAD. „Nisam želela da odu iz zemlje“, kaže Archerd. „I veoma mi je bilo važno da budu hrišćani, jer i ja to jesam.“
Potraga za podudaranjem trajala je neko vreme. Većina „usvojitelja“ koji su se prijavili već su bili registrovani u klinikama koje ne bi prihvatile te embrione, kaže direktorka agencije. „Rekla bih da preko 90% klinika u SAD-u ne bi prihvatilo te embrione“, ističe ona.
Embrioni koje je teško upariti
Archerdini embrioni dodeljeni su programu agencije koji je namenjen embrionima koje je „teško upariti“, zajedno sa onima koji su dugo bili u skladištu ili se iz drugih razloga smatra da je manja verovatnoća da će rezultirati zdravim porođajem.
Lindsey i Tim Pierce prijavili su se za ovaj program. Ovaj par, stari 35 i 34 godine, pokušavao je da dobiju dete već sedam godina i obišli su brojne lekare.
Lindsey je istraživala klasičnu usvojiteljsku proceduru kada je naišla na ovaj program.
Kada su razmatrali kriterijume za embrione koje bi mogli da prime, odlučili su da budu otvoreni za sve opcije. „Obeležili smo sve i svašta“, kaže Tim. Tako su na kraju i upareni sa Archerdinim embrionima. „Bilo nam je neverovatno“, kaže Lindsey. „Nismo ni znali da su embrioni mogli da se zamrzavaju još tada.“
Klinika za VTO i doktor koji želi da smanji broj zamrznutih embriona
Lindsey i Tim su se javili klinici za vantelesnu oplodnju u Noksvilu, Tenesi, kojom rukovodi dr John Gordon, reproduktivni endokrinolog koji se ponosi svojim naporima da smanji broj embriona koji ostaju zamrznuti. Ogromna količina embriona ostavljenih u rezervoarima opterećivala ga je, kaže on, pa je pre otprilike šest godina osnovao ovu kliniku s ciljem da stvari radi drugačije.
„Sada smo ovde u samom srcu Biblijskog pojasa“, kaže Gordon. „Promenio sam način rada.“ IVF tretmani u toj klinici planiraju se tako da se stvori što manje suvišnih embriona. Klinika sarađuje sa više agencija za usvajanje embriona i prihvata bilo koji embrion, bez obzira na to koliko dugo je bio zamrznut.
Upravo je njegova klinika lečila roditelje koji su prethodno držali rekord za najduže uskladišten embrion — 2022. godine,
„Imamo određene principe koji nas vode, a oni proizlaze iz naše vere“, kaže Gordon, iako dodaje da leči i pacijente koji imaju drugačija uverenja. Jedan od tih principa je da „svaki embrion zaslužuje šansu za život i da je jedini embrion koji sigurno ne može rezultirati zdravom bebom onaj koji nikada ne dobije priliku da bude prenet u pacijentkinju.“
Zato će njegov tim nastojati da prenese svaki embrion koji primi, bez obzira na njegovu starost ili uslove čuvanja. To može biti izazovno, posebno kada su embrioni zamrznuti ili skladišteni na neuobičajene ili zastarele načine. „To zna da bude zastrašujuće za one koji ne znaju kako to da urade“, kaže Sarah Atkinson, supervizorka laboratorije i glavna embriološkinja u ovoj klinici. „Ne želite da uništite nečije embrione ako ne znate šta radite.“
Nezgodno i eksplozivno
U ranim danima vantelesne oplodnje, embrioni namenjeni za čuvanje su se zamrzavali metodom sporog zamrzavanja. Ova tehnika podrazumeva postepeno snižavanje temperature embriona. Međutim, pošto sporo zamrzavanje može dovesti do stvaranja štetnih ledenih kristala, klinike su 2000-ih prešle na tehniku zvanu vitrifikacija, u kojoj se embrioni smeštaju u tanke plastične cevčice (strow) i spuštaju u rezervoare sa tečnim azotom. To ih brzo zamrzava i pretvara u stanje nalik staklu.
,,Embrioni se kasnije mogu odmrznuti tako što se izvade iz rezervoara i veoma brzo — u roku od dve sekunde — potapaju u topli medijum za odmrzavanje, objašnjava Atkinson. Odmrzavanje embriona koji su sporozamrznuti je mnogo komplikovanije. Tačan metod zavisi od načina na koji su embrioni sačuvani i u čemu su skladišteni. Neki uređaji moraju da se otvore dok su još u rezervoaru, što podrazumeva korišćenje pinceta, noževa sa dijamantskim sečivom i drugih alata direktno u tečnom azotu, kaže Atkinson.
Korišćenje embriona zamrznutih davno je izazov
Nedavno je Atkinson imala zadatak da izvadi embrione koji su bili sačuvani u staklenoj bočici. Bočica je bila napravljena od duvanog stakla i termički zapečaćena s embrionom unutra. Atkinson je morala da upotrebi svoj nož s dijamantskim sečivom da bi otvorila zapečaćeni vrh — unutar rezervoara s tečnim azotom. Bio je to pipav posao, i kada je bočica pukla, mali komadić stakla je odleteo i udario Atkinson u lice. „Udario me je u obraz, posekao me, krv mi je tekla niz lice, i ja sam samo pomislila: ’Do đavola’“, priča ona. Srećom, imala je zaštitne naočare. A embrioni su preživeli, dodaje.
Atkinson u svom kabinetu ima fasciklu sa beleškama koje je tokom godina sakupljala o raznim uređajima za čuvanje embriona. Tokom video poziva prelistava beleške i pokazuje one koje je napravila o staklenoj bočici. „Može da eksplodira; nositi zaštitu za lice i naočare“, čita naglas. Nekoliko strana dalje pokazuje drugi uređaj za čuvanje embriona. „Ovaj moraš odmrzavati u prstima,“ kaže mi. „Ne sviđa mi se.“
Embrioni koji su oborili rekord bili su sporozamrznuti i čuvani u plastičnoj bočici, kaže Atkinson. Njihovo odmrzavanje bio je komplikovan i nezgodan proces. Ali sva tri embriona su preživela.
Par Pierce je morao pet puta da putuje iz svog doma u Ohaju do klinike u Tenesiju tokom dve nedelje. „Bilo je to kao vožnja od pet sati,“ kaže Lindsey. Jedan od tri embriona je prestao da raste. Druga dva su 14. novembra preneta u Lindseyjinu matericu, kaže ona. Jedan od njih se razvio u fetus.
Sada kada je beba stigla, Archerd jedva čeka da je upozna. „Prvo što sam primetila kad mi je Lindsey poslala njegove slike je koliko liči na moju ćerku kada je bila beba,“ kaže ona. „Izvadila sam svoju bebinu knjigu i uporedila slike — nema sumnje da su braća i sestre.“
Još nema planove da se sastane sa bebom, ali bi to za nju bio „ostvareni san,“ kaže. „Volela bih da nisu tako daleko od mene… On je savršen!“
„Nismo ušli u celu priču misleći da ćemo oboriti neki rekord,“ kaže Lindsey. „Samo smo hteli da dobijemo bebu.“
Ukoliko vam je potrebna informacija, podrška, savet ili pomoć pozovite IVF Centar na 0800 707 077 i učinite nešto za sebe odmah! Možete nas kontaktirati i preko online kontakt forme klikom na link KONTAKT ili zakazati individualno savetovanje na kom možete dobiti jedinstvenu personalizovanu podršku na putu do bebe na svakom koraku.
