Neplodnost (infertilitet) nije retkost – procenjuje se da se sa ovim izazovom susreće svaki šesti par. Ako ne dođe do trudnoća nakon godinu dana redovnih nezaštićenih odnosa (ili nakon šest meseci kod žena starijih od 35 godina), savetuje se da se urade ciljane analize kako bi se eventualno pronašao uzrok.
Važno je naglasiti – neplodnost je problem para, a ne pojedinca, pa se uvek ispituju i muškarac i žena.
Što su jajne ćelije mlađe, veća je šansa da će jednog dana iz njih nastati zdrava beba. Na primer: ako žena pre 35. godine zamrzne oko 15 jajnih ćelija, šansa da dobije dete kasnije je oko 80%. Posle 36. godine, ta šansa pada na oko 40%. Zato stručnjaci savetuju da se na ovu proceduru misli dok su ćelije što mlađe.
Planiranje porodice jedno je od najvažnijih životnih poglavlja za mnoge parove. Međutim, i pored želje, strpljenja i truda, trudnoće ponekad nema. Medicina definiše neplodnost (infertilitet) kao nemogućnost ostvarivanja trudnoća nakon 12 meseci redovnih, nezaštićenih polnih odnosa kod žena mlađih od 35 godina, odnosno nakon 6 meseci kod žena starijih od 35 godina.
Ovo ne znači da trudnoća nije moguća, već da je vreme da se uradi detaljnija procena i otkloni eventualni problem.
PRP (Platelet-Rich Plasma) terapija jajnika i endometrijuma je inovativna metoda koja podrazumeva ubrizgavanje sopstvene plazme bogate trombocitima u određene delove reproduktivnog sistema. Plazma se dobija centrifugiranjem pacijentkinjine krvi, nakon čega se ubrizgava direktno u tkivo.
Preimplantaciono genetsko testiranje aneuploidije (PGT-A) je metoda koja se koristi u procesu vantelesne oplodnje (IVF) kako bi se procenilo da li embrion ima tačan broj hromozoma pre nego što se vrati u matericu. Ova analiza značajno povećava šanse za uspešnu trudnoću i smanjuje rizik od spontanih pobačaja i genetskih poremećaja.
U procesu vantelesne oplodnje (IVF), jedan od ključnih faktora uspeha je genetski status embriona. Preimplantaciono genetsko testiranje (PGT-A) omogućava da se embrioni klasifikuju u tri osnovne grupe: normalni (euploidni), abnormalni (aneuploidni) i mozaični embrioni. Normalni (euploidni) embrioni Embrioni sa tačnim brojem hromozoma (46, raspoređenih u 23 para) imaju najveće šanse za uspešnu implantaciju, zdravu trudnoću i rođenje deteta bez genetskih anomalija. Ovi embrioni su idealan izbor za transfer. Abnormalni (aneuploidni) embrioni Aneuploidni embrioni imaju previše ili premalo hromozoma. Ova nepravilnost može dovesti do: Obično se aneuploidni embrioni ne transferuju jer su šanse za uspeh niske, ali u određenim slučajevima, uz konsultaciju sa genetičarom, može se razmatrati mogućnost transfera. Mozaični embrioni – između normalnog i abnormalnog Mozaični embrioni sadrže mešavinu normalnih i abnormalnih ćelija. Na primer, deo ćelija može imati ispravan broj hromozoma, dok drugi deo može imati viškove ili nedostatke. Ovi embrioni su posebno izazovni jer njihov razvoj može ići u različitim pravcima:🔹 Samokorekcija – abnormalne ćelije mogu nestati tokom razvoja, ostavljajući zdrav fetus.🔹 Neuspešna implantacija – u zavisnosti od procenta abnormalnih ćelija, embrion može prestati da se razvija.🔹 Povećan rizik od komplikacija – uključujući pobačaj ili razvojne probleme kod deteta. Mozaicizam se deli na niski (mali procenat abnormalnih ćelija)
Materica je dinamičan organ koji se prilagođava hormonskim promenama i fiziološkim procesima tokom života žene, uključujući menstruaciju, trudnoću i menopauzu. Njena veličina, oblik i funkcija ključni su za plodnost i opšte reproduktivno zdravlje.
Jajnici su parni reproduktivni organi kod žena, smešteni sa obe strane materice, u blizini jajovoda. Oni imaju ključnu ulogu u proizvodnji jajnih ćelija i lučenju hormona, kao što su estrogen i progesteron.
U reproduktivnom periodu, normalna veličina jajnika varira, ali prosečne dimenzije su:
Dužina: 2,5 – 5 cm
Širina: 1,5 – 3 cm
Debljina: 0,6 – 1,5 cm
Zapremina: 4 – 10 ml
Zamrzavanje jajnih ćelija, poznato kao oocitna krioprezervacija, predstavlja ključnu opciju za očuvanje plodnosti. Kvalitet zamrznutih jajnih ćelija zavisi od nekoliko faktora, uključujući starost žene u trenutku zamrzavanja, metode zamrzavanja, laboratorijske uslove i samu proceduru odmrzavanja.
Tarnerov sindrom (TS) je genetski poremećaj koji pogađa isključivo žene i nastaje zbog potpunog ili delimičnog nedostatka jednog X hromozoma. Javlja se kod oko 1 na 2.500 novorođenih devojčica i može dovesti do različitih zdravstvenih problema, uključujući nizak rast, neplodnost i srčane mane.
Neplodnost (infertilitet) nije retkost – procenjuje se da se sa ovim izazovom susreće svaki šesti par. Ako ne dođe do trudnoća nakon godinu dana redovnih nezaštićenih odnosa (ili nakon šest meseci kod žena starijih od 35 godina), savetuje se da se urade ciljane analize kako bi se eventualno pronašao uzrok.
Važno je naglasiti – neplodnost je problem para, a ne pojedinca, pa se uvek ispituju i muškarac i žena.
Što su jajne ćelije mlađe, veća je šansa da će jednog dana iz njih nastati zdrava beba. Na primer: ako žena pre 35. godine zamrzne oko 15 jajnih ćelija, šansa da dobije dete kasnije je oko 80%. Posle 36. godine, ta šansa pada na oko 40%. Zato stručnjaci savetuju da se na ovu proceduru misli dok su ćelije što mlađe.
Planiranje porodice jedno je od najvažnijih životnih poglavlja za mnoge parove. Međutim, i pored želje, strpljenja i truda, trudnoće ponekad nema. Medicina definiše neplodnost (infertilitet) kao nemogućnost ostvarivanja trudnoća nakon 12 meseci redovnih, nezaštićenih polnih odnosa kod žena mlađih od 35 godina, odnosno nakon 6 meseci kod žena starijih od 35 godina.
Ovo ne znači da trudnoća nije moguća, već da je vreme da se uradi detaljnija procena i otkloni eventualni problem.
PRP (Platelet-Rich Plasma) terapija jajnika i endometrijuma je inovativna metoda koja podrazumeva ubrizgavanje sopstvene plazme bogate trombocitima u određene delove reproduktivnog sistema. Plazma se dobija centrifugiranjem pacijentkinjine krvi, nakon čega se ubrizgava direktno u tkivo.
Preimplantaciono genetsko testiranje aneuploidije (PGT-A) je metoda koja se koristi u procesu vantelesne oplodnje (IVF) kako bi se procenilo da li embrion ima tačan broj hromozoma pre nego što se vrati u matericu. Ova analiza značajno povećava šanse za uspešnu trudnoću i smanjuje rizik od spontanih pobačaja i genetskih poremećaja.
U procesu vantelesne oplodnje (IVF), jedan od ključnih faktora uspeha je genetski status embriona. Preimplantaciono genetsko testiranje (PGT-A) omogućava da se embrioni klasifikuju u tri osnovne grupe: normalni (euploidni), abnormalni (aneuploidni) i mozaični embrioni. Normalni (euploidni) embrioni Embrioni sa tačnim brojem hromozoma (46, raspoređenih u 23 para) imaju najveće šanse za uspešnu implantaciju, zdravu trudnoću i rođenje deteta bez genetskih anomalija. Ovi embrioni su idealan izbor za transfer. Abnormalni (aneuploidni) embrioni Aneuploidni embrioni imaju previše ili premalo hromozoma. Ova nepravilnost može dovesti do: Obično se aneuploidni embrioni ne transferuju jer su šanse za uspeh niske, ali u određenim slučajevima, uz konsultaciju sa genetičarom, može se razmatrati mogućnost transfera. Mozaični embrioni – između normalnog i abnormalnog Mozaični embrioni sadrže mešavinu normalnih i abnormalnih ćelija. Na primer, deo ćelija može imati ispravan broj hromozoma, dok drugi deo može imati viškove ili nedostatke. Ovi embrioni su posebno izazovni jer njihov razvoj može ići u različitim pravcima:🔹 Samokorekcija – abnormalne ćelije mogu nestati tokom razvoja, ostavljajući zdrav fetus.🔹 Neuspešna implantacija – u zavisnosti od procenta abnormalnih ćelija, embrion može prestati da se razvija.🔹 Povećan rizik od komplikacija – uključujući pobačaj ili razvojne probleme kod deteta. Mozaicizam se deli na niski (mali procenat abnormalnih ćelija)
Materica je dinamičan organ koji se prilagođava hormonskim promenama i fiziološkim procesima tokom života žene, uključujući menstruaciju, trudnoću i menopauzu. Njena veličina, oblik i funkcija ključni su za plodnost i opšte reproduktivno zdravlje.
Jajnici su parni reproduktivni organi kod žena, smešteni sa obe strane materice, u blizini jajovoda. Oni imaju ključnu ulogu u proizvodnji jajnih ćelija i lučenju hormona, kao što su estrogen i progesteron.
U reproduktivnom periodu, normalna veličina jajnika varira, ali prosečne dimenzije su:
Dužina: 2,5 – 5 cm
Širina: 1,5 – 3 cm
Debljina: 0,6 – 1,5 cm
Zapremina: 4 – 10 ml
Zamrzavanje jajnih ćelija, poznato kao oocitna krioprezervacija, predstavlja ključnu opciju za očuvanje plodnosti. Kvalitet zamrznutih jajnih ćelija zavisi od nekoliko faktora, uključujući starost žene u trenutku zamrzavanja, metode zamrzavanja, laboratorijske uslove i samu proceduru odmrzavanja.
Tarnerov sindrom (TS) je genetski poremećaj koji pogađa isključivo žene i nastaje zbog potpunog ili delimičnog nedostatka jednog X hromozoma. Javlja se kod oko 1 na 2.500 novorođenih devojčica i može dovesti do različitih zdravstvenih problema, uključujući nizak rast, neplodnost i srčane mane.
