Kada se govori o zamrzavanju jajnih ćelija, najčešće se govori o onome što se dešava do trenutka kada su jajne ćelije sačuvane: koliko ih je prikupljeno, koliko ih je zrelo, kako izgleda postupak i u kom periodu života je najbolje razmišljati o očuvanju plodnosti.
Ali postoji i druga strana ove odluke o kojoj se mnogo ređe govori.
Šta se dešava nekoliko godina kasnije?
Žena koja je sa 34 ili 36 godina zamrznula jajne ćelije možda će u međuvremenu zatrudneti prirodnim putem. Možda će upoznati partnera sa kojim će želeti dete. Možda će promeniti mišljenje o tome da li želi da postane majka. Možda će poželeti da iskoristi svoje zamrznute jajne ćelije – sa partnerom ili kao singl žena. A možda će jednostavno želeti da ih više ne čuva.
Zamrzavanje jajnih ćelija zato nije samo medicinski postupak. To je odluka koja može ostati deo nečijeg života godinama.
Šta se događa sa jajnim ćelijama godinama kasnije?
Jedno od novijih istraživanja, predstavljeno 2026. godine na kongresu Evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju (ESHRE) i objavljeno u časopisu Human Reproduction, pokušalo je upravo da odgovori na ovo pitanje.
Istraživači su pratili 1.783 žene koje su između 2013. i 2022. godine zamrzavale jajne ćelije iz nemedicinskih razloga. Prosečna starost žena bila je 36,5 godina, a prosečan broj zamrznutih jajnih ćelija po ciklusu 8,4.
Rezultati su zanimljivi upravo zato što pokazuju koliko se odluka o zamrzavanju jajnih ćelija može razlikovati od odluke o njihovoj kasnijoj upotrebi.
Od 1.755 žena koje su zaledila jajne ćelije, 81,4% ih je i dalje čuvalo tokom perioda praćenja.
Samo 4,4% žena zatražilo je da se njihove jajne ćelije unište.
Istovremeno, 7,6% žena ih je u klinici odmrzlo i upotrebilo, u proseku nakon nešto više od četiri godine.
Drugim rečima, za većinu žena odluka nije bila ni „iskoristiću ih“ ni „više mi ne trebaju“.
Bila je: „Želim da ih još uvek imam.“
Zašto žene čuvaju jajne ćelije čak i kada ih ne koriste?
Ovo je možda i najzanimljiviji deo priče.
Zamrzavanje jajnih ćelija ne mora da znači da žena planira da ih jednog dana sigurno upotrebi. One predstavljaju i mogućnost koju želi da zadrži dok ne bude znala šta će joj život doneti.
Upravo zato se očuvanje plodnosti ne može posmatrati samo kroz procenat žena koje su se vratile da upotrebe svoje jajne ćelije.
Za neke žene njihova vrednost je u tome što znaju da imaju još jednu opciju.
Možda će se partner pojaviti kasnije. Možda će drugačije misliti o roditeljstvu nakon nekog vremena. Možda će se životne okolnosti promeniti nekoliko godina nakon postupka.
Zamrznute jajne ćelije tada predstavljaju neku vrstu reproduktivne rezerve – ne garanciju, već mogućnost.
A šta kada žena poželi da ih iskoristi?
U ovom istraživanju, kod žena koje su odmrzle jajne ćelije, 69% je imalo embriotransfer.
Među ženama koje su imale transfer, 47,3% je rodilo živo dete. Važno je, međutim, naglasiti da se ovi rezultati odnose na konkretnu grupu žena iz jednog kliničkog centra.
Zanimljivo je da je 27% žena koje su odmrzle svoje jajne ćelije odlučilo da pokuša da dobije dete bez partnera.
To govori i o tome kako se reproduktivne odluke menjaju.
Žena koja je nekoliko godina ranije zamrzla jajne ćelije možda je to učinila zato što nije imala partnera. Kasnije može odlučiti da ne želi da čeka da nađe partnera da bi postala majka.
A šta ako se žena predomisli?
I to je legitimna mogućnost.
Neke žene će iskoristiti svoje jajne ćelije. Neke će nastaviti da ih čuvaju. Neke će odlučiti da ih više ne žele.
U istraživanju je ukupna stopa korišćenja jajnih ćelija – računajući žene koje su se vratile u isti centar, kao i one čije su jajne ćelije prenete u druge centre – iznosila 15,6% tokom posmatranog perioda.
To ne znači da je zamrzavanje jajnih ćelija „nepotrebno“ za žene koje ih kasnije nisu iskoristile.
Naprotiv, jedna od važnih poruka istraživanja jeste da se vrednost očuvanja plodnosti ne može meriti samo njihovom kasnijom upotrebom. Autori navode da zamrznute jajne ćelije mogu imati značaj kao mogućnost za buduće roditeljstvo, uključujući situacije kasnijeg nalaska partnera ili odluke za samohrano majčinstvo.
Zamrzavanje nije obećanje buduće trudnoće
Ovo je možda najvažnije imati na umu.
Zamrzavanje jajnih ćelija može da pomogne da se sačuva reproduktivni potencijal u trenutku kada su jajne ćelije mlađe. Ali ono ne predstavlja garanciju buduće trudnoće ili rođenja deteta.
Na konačan ishod utiču broj i kvalitet zamrznutih jajnih ćelija, godine žene u trenutku zamrzavanja, uspešnost njihovog odmrzavanja, oplodnja, razvoj embriona i drugi faktori.
I možda je upravo to najvažnije pitanje
Kada žena razmišlja o zamrzavanju jajnih ćelija, često se pita:
„Da li ću ih jednog dana koristiti?“
Ali možda je podjednako važno pitanje:
„Da li želim da u budućnosti imam tu mogućnost ako se moj život promeni?“
Ne postoji jedan odgovor koji odgovara svima.
Za neku će zamrzavanje jajnih ćelija biti način da dobije više vremena. Za drugu će biti važan korak u planiranju porodice. Treća ih možda nikada neće upotrebiti.
I upravo zato razgovor o očuvanju plodnosti ne bi trebalo da se završi trenutkom kada se jajne ćelije zamrznu.
Važno je razgovarati i o onome što dolazi posle – o čuvanju, mogućnostima njihove kasnije upotrebe, troškovima dugotrajnog skladištenja, prenosu u drugu ustanovu i svim opcijama koje žena ima ukoliko se njene životne okolnosti promene.
Jer kada čuvamo jajne ćelije, ne čuvamo samo biološki materijal.
Čuvamo jednu mogućnost za budućnost. A budućnost, kao i naše odluke, može da se promeni.
Izvor: ESHRE – Oxford Academic
Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
