Kad tišina boli više od reči? Koji je to trenutak kada tišina postaje jača i glasnija i bolnija od bilo koje reči? Sećam se trenutka kada smo prvi put počeli da pričamo o bebi. Bilo je to bez straha, bez planova, gotovo spontano – kao nešto što se podrazumeva u životu dvoje ljudi koji žele porodicu. Govorili smo: „Kad se desi, desiće se.“ Verovali smo da će to doći prirodno, lako, gotovo neprimetno, Da ćemo jednog dana videti dve crtice i radovati se.
Ali meseci su prolazili.
U početku niko ne obraća mnogo pažnje. Svaki novi ciklus donosio nam je novu nadu. „Možda baš sada.“ Kupuješ test, gledaš u njega, tražiš drugu liniju i pokušavaš da ne razmišljaš previše. A onda, polako, počinješ da shvataš da nešto nije onako kako si zamišljala i kako si mislila.
Tada počinju pregledi. Analize. Čekanja u hodnicima klinika. Razgovori sa lekarima koji pokušavaju da objasne ono što ni sami ne mogu uvek sa sigurnošću da predvide.
I počinje novi način računanja vremena.
Više ne planiraš mesece po godišnjim dobima, putovanjima ili praznicima. Planiraš ih po ciklusima, po terapijama, po terminima za ultrazvuk.
Neplodnost je neobična borba. Ona se ne vidi spolja. Nema gipsa, nema rana, nema znakova koje drugi mogu lako da prepoznaju. A ipak, nosiš je sa sobom svakog dana.
Ponekad je najteže ono što dolazi iz okoline. Ljudi često ne znaju šta da kažu, pa govore “nešto” čisto da te uteše.
„Samo se opusti.“
„Nemoj toliko da razmišljaš o tome.“
„Biće kad treba.“
Ali oni koji prolaze kroz neplodnost znaju da opuštanje nije terapija. Da želja za detetom nije nešto što možeš da „isključiš“ na nekoliko meseci.
Za mnoge parove put vodi ka vantelesnoj oplodnji. Kada prvi put uđeš u taj svet, ulaziš sa ogromnom nadom. Naučiš neke nove medicinske termine, razumeš kako funkcionišu hormoni, injekcije, aspiracije, transferi. Postaneš stručnjak za nešto o čemu nikada nisi želela da znaš toliko.
Svaki postupak donosi i odnosi neke nove emocije.
Nadu kada vidiš dobre rezultate.
Strah dok čekaš.
Tišinu kada rezultat nije onakav kakav si želela.
Najtiši trenuci su često oni nakon negativnog testa. Kada svet nastavlja da ide dalje, a ti imaš osećaj da je vreme na trenutak stalo.
Neplodnost ume da bude veoma usamljena. Čak i kada imaš partnera, porodicu, prijatelje koji te vole. Jer postoji deo tog iskustva koji je teško objasniti onima koji ga nisu prošli.
Ali u toj borbi postoji i nešto što mnogi ne vide. Ogromna snaga.
Snaga žena koje prolaze kroz brojne postupke, terapije i razočaranja, a ipak nastavlja dalje. Snaga parova koji se drže jedno za drugo dok prolaze kroz jedan od najtežih izazova u životu.
I možda je upravo zato važno govoriti o neplodnosti.
Jer kada ćutimo, ostajemo sami sa svojim strahovima.
Kada govorimo, otvaramo prostor za razumevanje, podršku i nadu.
A nada, čak i kada je najteže, nikada ne nestane potpuno.
Ona se pojavi u novom planu.
U novom pokušaju.
U novoj odluci da se ide dalje.
I ponekad je upravo ta nada ono što nas drži da verujemo da će jednog dana tišina biti zamenjena nečim drugim.
Dečjim smehom.
Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
