Za drugi broj magazina Plodnost, razgovaramo sa dr Jelenom Ostojić, spec. ginekologije i akušerstva, koja sa našim čitaocima deli svoja iskustva o tome kako parovi mogu da se nose sa emocijama posle neuspele VTO, koji su uobičajeni razlozi neuspeha VTO i šta sve mogu učiniti kako bi povećali šanse za uspeh u budućim pokušajima. Dr Ostojić takođe govori o važnosti emocionalne podrške, kao i o savetima koji se odnose na fizičko i psihičko zdravlje. Naša misija je da pružimo nadu i podršku onima koji se nalaze na ovom izazovnom putu.
Koji su uobičajeni razlozi zbog kojih IVF ne uspeva i kako pacijenti mogu da reše ove izazove u budućim ciklusima?
Neuspeh VTO može biti izuzetno emotivan i zbunjujući za parove, jer se često suočavaju sa nizom faktora koji mogu uticati na uspeh procedure. Iako se razlog za neuspeh ne može uvek precizno utvrditi, postoji nekoliko uobičajenih obrazloženja zbog kojih VTO možda neće uspeti. Navešću ovde neke od razloga, jer je svaki pacijent priča za sebe, ne postoje dva identična slučaja.
Starost žene i opšte zdravlje mogu uticati na kvalitet jajnih ćelija. Spermatozoidi, takođe, mogu biti pogođeni različitim faktorima kao što su životne navike (pušenje, alkohol, prekomerna težina, stres, itd) ili zdravstveni problemi. Potom, anomalije u materici, kao što su polipi, fibroidi ili problemi sa sluzokožom materice (endometrioza), mogu sprečiti implantaciju embriona. Dešava se da, iako je embrion kvalitetan, ne dolazi do implantacije. Razlozi mogu biti različiti, uključujući nepravilnu funkciju endometrijuma ili genetske abnormalnosti embriona. Neke trudnoće koje nastaju iz VTO procedura mogu biti spontano prekinute zbog genetskih problema sa embrionom. Ove anomalije su češće kod starijih žena. Proces oplodnje i implantacije može ometati i hormonski disbalans. Loša ishrana i loše navike življenja – pušenje, alkohol, fizička neaktivnost su prema najnovijim istraživanjima takođe važni faktori koji negativno utiču na krajnji rezultat.
Svaka trudnoća i proces VTO su jedinstveni i, iako neuspeh može biti duboko emotivan, postoje mnoge opcije i putevi ka uspehu u budućim ciklusima posle neuspele VTO. Razumevanje uzroka i podrška nas lekara mogu značajno povećati šanse za uspeh u narednim pokušajima.
Kako pristupate razgovorima sa pacijentima posle neuspele VTO?
Meni je ovaj razgovor izuzetno težak, jer je teško ne saosećati sa svim izazovima kroz koje prolaze parovi tokom čitavog ovog putovanja do potomstva.
Mislim da je veoma važno voditi računa o samom toku razgovora, pristupu, birati i reči i vreme i način jer se ne pristupa svakom pacijentu isto.
Kada se radi prvi postupak, mi se praktično tada upoznajemo sa parom u reproduktivnom smislu. Pošto nemamo zajedničkih iskustava, ne poznajemo se, trudim se da pored medicinske istorije vidim kako se par nosi sa ovim izazovom, kakve emocije preovladavaju, potrebna mi je opšta slika para, svi elementi su veoma važni. Nakon ovog razgovora se dogovorimo o strategiji. Ja uvek prilazim paru sa jednom dozom realnog optimizma, a to znači da im u svakom trenutku stojim na raspolaganju za dodatna pojašnjenja, pre svega da im budem podrška.
Moje iskustvo u razgovorima sa parovima jeste da je pristup sa akcentom na emocionalnoj podršci od izuzetnog značaja. Održati emocionalnu rezilijentnost i istrajnost para je itekako bitan faktor u postizanju uspeha. Na našoj klinici imamo psihologa, psihoterapeuta, tako da uvek ponudimo pacijentima i tu opciju. U Evropi i svetu je to uobičajena praksa, jer pacijenti dobiju određene alate, znanja i osnaže se za sve izazove pred njima, pa lagodnije prolaze kroz ovaj zahtevan proces.
Mogu li faktori načina života ili osnovna medicinska stanja uticati na uspeh VTO i kako pacijenti mogu poboljšati šanse u narednim ciklusima?
Ono što ja savetujem parove je da pokušaju da pronađu balans. Šta to znači? To se ne odnosi samo na ishranu i fizičku aktivnost, nego i na sveukupno zdravlje. Najpre bih napomenula da su stres i neredovan san izuzetno nepovoljni za tok i uspeh ostvarivanja trudnoće. Pored pravilne i uravnotežene ishrane, kao i redovne fizičke aktivnosti, prestanka pušenja i konzumiranja alkohola, redovan san i emocionalni mir su doprinoseći faktori uspeha. Suplementacija je tu da podrži sve gore napomenute oblike pravilnog ponašanja. Naglasila bih da je važno da u ovim težnjama ne treba ići u ekstreme. Teško je u tome dugo opstati, to je prosto u ljudskoj prirodi. Nekad je i bolje prekršiti neka stroga pravila nego otići u drugu krajnost i opteretiti se disciplinom.
Koji su emocionalni i psihološki efekti na pacijente posle neuspele VTO i kako im vratiti nadu da krenu dalje?
Neuspeh VTO može imati značajan emocionalni i psihološki uticaj, ali uz odgovarajuću podršku, parovi mogu steći veštine i znanja da se nose sa svojim emocijama i nastave dalje ka ostvarivanju svog roditeljskog sna. Psihološka pomoć, podrška partnera i edukacija o mogućim opcijama mogu značajno doprineti emocionalnom oporavku i povećanju šansi za uspeh u budućim ciklusima VTO.
U svojoj praksi se susrećem sa različitim parovima, od onih koji su bili nekoliko puta i znaju sve, ali opet nisu uspeli, do onih koji ne mogu da veruju da nisu uspeli iz prvog pokušaja. Ono što je svakako zajedničko za sve koji nisu uspeli je da se osećaju poraženo i bez motivacije. Od negiranja, samobodrenja u početku, preko ljutnje i besa, sumnje u sebe, u druge, do totalnog pada u depresivna stanja, melanholije i odsustva motivacije za dalje.
U svakoj od ovih situacija, neophodna je emocionalna i psihološka podrška i jedan podržavajući pristup. Pored lekara i sestara, koji moraju imati izražene socijalne veštine i razumevanje za sva stanja kroz koja prolaze parovi, ja uvek preporučim psihologa koji bi radio na očuvanju emocionalno–psihološke stabilnosti i rezilijentnosti koja je neophodna na ovom putovanju. Na našoj klinici imamo holistički tim, lekare kvantne medicine, psihologa, psihoterapeuta, nutricionistu, eksperte za lični razvoj, poseban set terapeutskih vežbi za povećanje plodnosti pacijenata za trudnoću i VTO. Znamo da je to budućnost u pristupu lečenja ne samo u VTO nego uopšte. Na kraju, većina vodećih klinika u svetu to radi odavno. Znamo da emocionalnu stabilnost i zdrave navike ne smemo ni malo zanemariti, jer najnovija istraživanja pokazuju da stopa neuspeha korelira i sa stepenom odustajanja od narednog postupka, a emocionalno–psihološki razlozi su i presudni u tome.
Šta je vas lično opredelilo za ovaj poziv?
Svi mi, kao lekari, imamo svoju misiju: da pomažemo ljudima. Ipak, rad u oblasti plodnosti je specifičan, jer uključuje mnogo više od običnog lečenja. Tu je i emocionalni, psihološki aspekt, borba sa neizvesnošću i želja za stvaranjem nečega neverovatnog – novog života.
Kroz sve godine rada, shvatila sam da nisam samo lekar – ja sam i podrška, i vodič, i partner u tom neverovatnom procesu. Biti deo nečijeg puta ka roditeljstvu je za mene najveća nagrada, jer je to iskustvo ispunjeno tolikim emocijama, nadama i zahvalnošću.
Ovaj posao nije samo moj poziv, već i moja strast. Svaka nova trudnoća, svaki uspešan pokušaj, svaki par koji ostvari svoj cilj, podseća me zašto sam izabrala ovaj put. Zahvaljujući njima, mojim pacijentima, znam da ČUDA POSTOJE!
Ovaj tekst publikovan je u Magazinu Plodnost br.2. Za sva pitanja i nedoumice, molimo Vas da nas kontaktirate putem mejla office@ivfcentar.rs ili putem besplatnog telefona 0800 707 077. Nije dozvoljeno kopiranje tekstova bez navođenja izvora.
