Autorka: Sandra Jovanović
Kada se susretnete s problemom neplodnosti prvi osećaj je potpuno iznenađenje, ne shvatate i ne prihvatate. Neprihvatanje polako prelazi u strah, a strah u tugu koja traje…Tuga za onim što nemate i što vam izmiče, a toliko želite. Tuga je teška reč, bolna, i mnogi bi rekli preterano jaka.
Takva su sva putovanja do željene bebe. Puna nade i tuge. Puna pitanja: Zašto baš ja i zašto baš meni? Dokle će ovo trajati? Koliko da čekam? Kako svi mogu, a ja ne mogu? Zašto baš ja ne mogu? Zar mi nismo predodređeni da budemo roditelji? Kako se od ovog odustaje i da li se odustaje?
U razgovorima sa mnogo žena i parova koji se suočavaju s problemom neplodnosti, najčešće se suočavam sa istim pitanjem koje sam i sama sebi postavljala: Da li ćemo mi ikada? Da li ću ja ikada?
Odgovor nikad nije lak. Ništa u ovome nije sigurno. Sigurna je samo tuga.
Kada ta nesrećna kob uđe u čisto srce, zarazi ga potpuno i širi se kao virus, multiplicira se, umnožava svakog dana i produbljuje, stvara osećaj nemoći i stida. Krivice i stigme. Često kažem da je neplodnost kao nevidljivi ranac na leđima koji se nosi na Kilimandžar, to nikako nije put u Vrnjačku banju, to je dalek put sa velikim teretom za koji ne znaš da li će se završiti ni kada će se završiti. A nosiš taj ranac, tegliš ga sa sobom i on ti spušta kičmu sve niže i niže. Boli te kičma jako, ali tegliš, ne posustaješ. Postaješ sve manja i manja, a emocije tuge sve veće i veće i čini se progutaće te ta tuga. taj osećaj koji ne voliš i ne želiš. Ali te ipak ne progutaju, već te uzmu pod svoje i izmene te, jer je tuga koja obavija tvoje srce sve jača i jača i dani su sve duži i duži, a vreme drugačije teče za one bez dece…
Da, lepo ste pročitali, vreme je drugačije…Mere se ciklusi, a ne meseci, mere se hormoni a ne težina bebe, mere se folikuli a ne mililitri mleka, mere se godine bez dece i meri se želja da se ima dete. Danas sam malo bolje, jer nisam bila jako tužna, nisam mislila o tome, recimo tako nekako…
Ta tuga je nešto što neko ko je lako dobio dete ne može da oseti. Odgovorno tvrdim da ljudi koji su bez mnogo muka dobili dete ne mogu da razumeju neopisivu tugu onih koji dete žele, niti mogu da shvate težinu tog ranca koji nosimo.
Tuga kao takva, useljena u naša srca, ume da se useli i na naša lica, da nam promeni pogled, da nam izazove bes kad ne treba, da nas natera da budemo ljuti, da nas frustrira, jer mi nismo to, mi nismo naša tuga. Nismo bili takvi. Imali smo širok i glasan osmeh, ranac pun radosnih trenutaka. Neplodnost nas je izmenila i promenila. Možete li zamisliti kakav je osećaj?
Neplodnost je tuga, duboka i jednostavna koja ne jenjava i ne smanjuje se. Ponekad se pretvori u strah, ponekad u bes, ali je suštinski tuga. Prigrlite je onda jer od nje ne možete da pobegnete, ona će biti tu uvek, deo vas, ali će nestati onog trenutka kad istrajete i stignete na taj vrh. Uspeh će biti još slađi. Nemojte stajati, samo nastavite!
Neplodnost je tuga, ali niste vi!
Mi možemo da vam pomognemo na vašem putu do bebe. Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
