Vantelesna oplodnja (VTO) je kompleksan proces koji podrazumeva određene faze, svaku sa svojom specifičnom svrhom i značajem. Ovaj medicinski postupak se koristi kada parovi imaju problema sa plodnošću i kada druge metode nisu dale rezultate. U ovom tekstu obradićemo faze vantelesne oplodnje i dati odgovore na pitanja: Kada, kome i zašto?
Kada je pre 43 godine rođena Lujza Braun, prva beba dobijena uz pomoć vantelesne oplodnje, znalo se da će ova metoda biti revolucionarna, iako je tek kasnije (2010) dr Edvards dobio Nobelovu nagradu za ovaj poduhvat. Lujza Braun je rođena 25. jula 1978. godine i roditelji su je čekali punih devet godina.
Uz pomoć vantelesne oplodnje, sada posle 43 godine, na svet je došlo preko 8 miliona beba i ova metoda dala je nadu mnogim parovima koji bi inače ostali bez dece.
Ovo je bila prava revolucija u svetu IVF-a i lečenja neplodnosti, ali ipak sam proces vantelesne oplodnje kao i rođenje Lujze Braun pratile su i mnoge neprijatnosti. Ono što sada znamo jeste da mnogi parovi bez ove procedure nikada ne bi postali roditelji.
I danas, posle 43 godine, prisutne su predrasude u vezi sa lečenjem neplodnosti. I dalje ljudi teško potraže pomoć stručnjaka, previše čekaju, najpre se leče kod vidara i vidovnjaka, i dalje se smatra da je beba dobijena vantelesnom oplodnjom veštačka, ima mnogo mitova u vezi sa ovom procedurom. Još uvek nismo dovoljno edukovani.
Vantelesna oplodnja (VTO) podrazumeva uzimanje jajne ćelije iz tela žene, njenu oplodnju u laboratorijskim uslovima i vraćanje oplođene jajne ćelije (ili embriona) u matericu posle nekoliko dana od oplodnje.
Metoda je veoma komplikovana i iziskuje posebne uslove, posebnu laboratoriju i opremu kao i uvežbanu ekipu koja se sastoji od ginekologa, embriologa, genetičara, mikrobiologa, medicinske sestre i dr. Zbog ovih okolnosti ova metoda je veoma skupa.
Zahvaljujući sve boljoj savremenoj opremi, vantelesna oplodnja sada ima veći procent uspeha, ali taj procent svakako nije 100% (kreće se od 22% do 40% iznetih trudnoća po jednom pokušaju). Zahvaljujući vantelesnoj oplodnji, od kada je 1992. godine u proceduru ušla metoda mikrofertilizacije (intraćelijske injekcije spermatozoida – ICSI), danas je definitivno razrešen i problem steriliteta muškarca.
U našoj zemlji, moguće je obaviti vantelesnu oplodnju o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje pod određenim uslovima.
KADA?
Na procedure vantelesne oplodnje upućuju se svi oni parovi kod kojih nije došlo do začeća prirodnim putem, a to su pokušavali više od šest meseci (ukoliko je žena starija od 35) ili godinu dana (ukoliko žena ima manje od 35 godina). Ukoliko ste uradili sve neophodne analize za proveru vaše plodnosti i iscrpljene su sve druge metode začeća (kao što je npr. inseminacija), nema prepreka za upućivanje na VTO. Kako reproduktivni potencijal žene opada sa godinama, ženama nakon navršene 43 godine država ne finansira postupke vantelesne oplodnje, jer postoji mišljenje od strane lekarske struke da je procenat uspešnosti vantelesne oplodnje u ovim godinama jako mali, te se one upućuju na donaciju reproduktivnih ćelija ili embriona o čemu ćemo pričati nešto kasnije.
KOME I ZAŠTO?
Najčešće je razlog za vantelesnu oplodnju neprohodnost jajovoda zbog zapaljenja na njima, tumora ili odstranjenja jajovoda zbog vanmaterične trudnoće ili nekog drugog razloga. To je indikacija za vantelesnu oplodnju u oko 45% slučajeva. Drugi razlozi su: endometrioza, imunološki uzroci steriliteta. Razlozi od strane muškarca su smanjena pokretljivost spermatozoida, loša morfologija, prisustvo većeg broja patoloških oblika spermatozoida. To se sreće u oko 35% slučajeva. Bračni sterilitet gde su oba supružnika zdrava i nije pronađen nijedan razlog za sterilitet, je razlog u oko 20% za vantelesnu oplodnju. Pre vantelesne oplodnje parovi, tj.žena osim ginekološkog pregleda i ultrazvučnog pregleda, kao i svih neophodnih pretraga mogu se uputiti i da na dodatne intervencije i analize.
Kako bismo vam približili proceduru vantelesne oplodnje, pisaćemo detaljnije kroz njene faze:
1. FAZA, PRIPREMA: Ova prva faza podrazumeva razgovor sa specijalistom infertiliteta pregled medicinske dokumentacije – znači sve analize koje par ima. Možda će biti potrebno uraditi još neke analize, ali sve je to u cilju boljeg sagledavanja zdravstvenog stanja. Ukoliko se ustanovi da je vantelesna oplodnja jedini način za ostvarivanje trudnoće – sledi prikupljanje osnovnih analiza.
ZA NJU: Cervikalni i vaginalni bris na bakterije i hlamidiju; Bakterijska vaginoza; Hormoni – FSH, LH, E2, Pg, T, TSH, T3, T4, Prolaktin; Antimilerijanhormon – AMH; Kolposkopija i Papa bris. Vaginalni ultrazvuk; Analize I krvi, HbsAg, HCV, HIV, VDRL ― serologija; Rubella ― serologija;Toxoplasma gondii.
ZA NJEGA: HbsAg, HCV, HIV, VDRL ― serologija; Bris uretre na hlamidiju i bakteriološki. Spermogram i spermokultura.
Nakon prikupljenih urednih analiza u dogovoru s lekarom specijalistom na klinici za vantelesnu oplodnju sledi započinjanje procedure vantelesne oplodnje. Sama procedura počinje prvim danom ciklusa ženskog partnera i najčešće traje do sredine ciklusa (ovulacije). Nakon toga sledi iščekivanje samog ishoda.
2. FAZA, STIMULACIJA: Zašto stimulacija? Kada žena nije u stimulaciji za vantelesnu oplodnju, u njenom prirodnom ciklusu počne da raste oko 30 folikula (jajnih ćelija), ali se samo jedan izdvoji i nastavi da raste. Tako se obično iz folikula oslobodi samo jedna jajna ćelija. Kada je u pitanju vantelesna oplodnja – ideja lečenja neplodnosti je da se povećaju šanse za začećem. Zato se ženi daju lekovi koji će pomoći jajnicima da naprave veći broj folikula, pa samim tim i veći broj jajnih ćelija. Kako to izgleda? Za stimulaciju lekari ženama prepisuju tablete ili injekcije. Terapije su različite i zavise od godina žene, njene konstitucije, njenog hormonskog statusa, ultrazvučnog pregleda, ali i od eventualnih ranijih procedura lečenja neplodnosti. Cilj terapije (stimulacije) je da se poveća broj jajnih ćelija. Više jajnih ćelija, a zatim i više embriona, pruža mogućnost izbora najkvalitetnijih embriona i povećava mogućnost začeća.
3. FAZA, PRAĆENJE Jajna ćelija raste u šupljinici ispunjenoj tečnošću zvanoj folikul. Lekar prati razvoj jajnih ćelija ultrazvukom – meri veličinu folikula koji svakim danom sve više rastu, a laboratorijskom analizom prati potrebne hormone. Lekar proceni najbolji trenutak za aspiraciju (sakupljanje jajnih ćelija – punkcija). Jajnici žene mogu proizvesti, uz stimulaciju, premalo ili previše jajnih ćelija. Naravno najbolja opcija je optimalan broj.
4. FAZA STOP INJEKCIJA – Kada lekar proceni optimalno vreme za skupljanje jajnih ćelija (aspiracija/punkcija), vreme je za injekciju humanog horionskog gonadotropina (HCG) ili tzv. stop injekciju. Ovaj hormon omogućava završno dozrevanje jajne ćelije i njeno odvajanje od zida folikula pred aspiraciju jajnih ćelija. Ove injekcije se daju 34-36 sati pre planirane intervencije (aspiracije)
5. FAZA SAKUPLJANJE – Ovo je jedina faza u toku vantelesne oplodnje koja je, u stvari, intervencija. Najčešće se izvodi pod opštom kratkotrajnom anestezijom ili lokalnom anestezijom, a može se izvoditi i bez anestezije. Lekar specijalnom iglom probada šupljinu folikula na jajnicima u kojima se nalaze jajne ćelije (punktira folikul), a usisava jajne ćelije. Sve se radi pod kontrolom ultrazvuka. Ovo je aspiracija. Pokupljenu tečnost odmah prihvataju biolozi (embriolozi) u laboratoriji neposredno uz operacionu salu gde se jajne ćelije skupljaju i gde se procenjuje njihov kvalitet. Nakon obrade dobijenih jajnih ćelija, u laboratoriji će se izvršiti oplodnja. Aspiracija nije bolna ukoliko se radi pod anestezijom i vrlo je kratkotrajna.
6. FAZA DAVANJE UZORKA SPERME – Muški partner daje uzorak (spermu) za oplodnju malo pre planirane aspiracije. Embriolozi će pripremiti i obraditi uzorak kako bi se nakon aspiracije počelo sa oplodnjom. Apstinencija muškog partnera je neophodna 2-3 dana (ali ne duže od 7 dana) pre same intervencije, kako bi u momentu davanja uzorka kvalitet sperme bio maksimalno dobar.
7. FAZA, OPLODNJA – Ova faza se obavlja u laboratoriji odmah nakon završene aspiracije i obrade uzorka sperme. Oplodnju rade embriolozi koji su posebno obučeni za ovakve procedure. Postoje dva postupka vantelesne oplodnje – klasičan IVF (oplodnja jajne ćelije sa većim brojem spermatozoida) i mikrofertilizacija – ICSI (oplodnja jajne ćelije samo sa jednim spermatozoidom tj. spermatozoid se ubacuje direktno u jajnu ćeliju). Embriolog zatim vrši proveru oplodnje (fertilizacije) nakon 14-16h, a 24h kasnije proverava se da li je došlo do adekvatne deobe ćelije.
Postupak vantelesne oplodnje odvija u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima. Dobijeni embrioni se u matericu “ubacuju“ drugog, trećeg ili petog dana nakon oplodnje procedurom koja se zove embriotransfer. Naravno da postoji rizik da se dobiju jajne ćelije koje nisu dobrog kvaliteta da bi se oplodile. Takve ćelije se češće dobijaju kod žena koje su starije od 40 godina.
8. FAZA, EMBRIOTRANSFER – Ukoliko je vantelesnom oplodnjom stvoren jedan embrion, onda je situacija potpuno jasna, on će biti prenet u matericu. Situacija je indentična kada su u pitanju dva embriona. Transfer tri ili više embriona se danas više ne preporučuje. Različite ustanove imaju i različitu praksu. Broj embriona koji će biti ubačen u matericu žene stvar je dogovora sa lekarom i embriologom. Sam postupak embriotransfera je kratkotrajan i bezbolan, sličan je ginekološkom pregledu. Uspešnost celog procesa vantelesne oplodnje zavisi od uspešnosti usađivanja embriona (stope implantacije) što je i jedan od najkritičnijih staijuma u uspostavljanju trudnoće.
9. FAZA, ČEKANJE Kada je transfer embriona završen, sledi dvonedeljno čekanje. Ovo je vremenski period koji treba da prođe do BetaHcg testa, da bi se videlo da li je vantelesna oplodnja bila uspešna ili ne.
10. FAZA, ŠTA AKO USPE, A ŠTA AKO NE USPE? Ukoliko BetaHCG nakon dve nedelje od transfera pokaže pozitivan rezultat, biće potrebno ponoviti analizu još jednom za dva dana, a onda nakon toga sačekati prvi ultrazvuk na kom će ginekolog konstatovati trudnoću. Trudnoća nakon uspešne vantelesne oplodnje potpuno je identična trudnoći nakon seksualnog odnosa. Ni fetus ni novorođenče se ne razlikuju ni po čemu. Ukoliko BetaHCG test pokaže negativan nalaz, to je znak da vantelesna oplodnja nije uspela i da se embrion/embrioni nisu implantirali, te da nije došlo do daljeg razvitka i trudnoće.
Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
