Lečenje neplodnosti ne odvija se izvan svakodnevnog života. Pregledi, terapije, injekcije, intervencije, neizvesnost i emocionalni pritisak često se smenjuju sa radnim obavezama, sastancima, rokovima i profesionalnim očekivanjima.
Koliko je teško uskladiti lečenje neplodnosti i posao, kakve posledice to ostavlja na karijeru i koliko podrške zaposleni zaista imaju na radnom mestu, pokazuje novo evropsko istraživanje „Neplodnost na radnom mestu 2026″ (Infertility in the Workplace 2026), koje je sprovelo evropsko udruženje Fertility Europe.
IVF Centar je član udruženja Fertility Europe i učestvovao je u sprovođenju ovog istraživanja u Srbiji. Istraživanje je obuhvatilo 2.717 ispitanika iz 33 evropske zemlje i teritorije. Upitnik je bio dostupan na 20 evropskih jezika, a istraživanje je sprovedeno od maja do avgusta 2026. godine.
Rezultati pokazuju da se izazovi povezani sa lečenjem neplodnosti ne završavaju u ordinaciji – oni se prenose i na radno mesto, utiču na dobrobit zaposlenih, njihove profesionalne odluke i mogućnosti za napredovanje.
Šta nam govore rezultati?
Uticaj na karijeru i svakodnevni rad
- 99,1% ispitanika navelo je da je iskustvo neplodnosti za njih bilo značajno ili donekle značajno životno iskustvo.
- 90% iskusilo je stres i/ili anksioznost zbog pokušaja da uskladi dijagnostiku ili lečenje neplodnosti sa poslom.
- 70,7% navelo je da su neplodnost ili lečenje uticali na njihove dugoročne planove u vezi sa karijerom.
- 31,4% razmišljalo je o odustajanju od novih profesionalnih prilika, dok je 17,5% razmatralo potpuno napuštanje posla.
Strah od razgovora sa poslodavcem
- 77,8% ispitanika nije se osećalo prijatno ili se osećalo samo donekle prijatno kada je trebalo da sa poslodavcem razgovara o dijagnozi ili lečenju neplodnosti.
- 61,7% strahovalo je od negativnih posledica na poslu. Među najčešćim strahovima bili su da će ih smatrati manje posvećenim poslu (37,2%), da će biti osuđivani (33,8%) ili da će propustiti prilike za napredovanje (32,2%).
Koliko podrške zaposleni imaju?
- Samo 5,6% ispitanika navelo je da njihov poslodavac ima posebnu politiku, smernice ili program podrške zaposlenima koji prolaze kroz lečenje neplodnosti.
- 84,3% reklo je da takva podrška ne postoji, dok dodatnih 10,1% nije znalo da li je dostupna.
- 70,3% nije imalo ili je imalo samo delimičnu fleksibilnost u pogledu radnog vremena i obima posla.
- 55,2% nije imalo nijednu od navedenih praktičnih pogodnosti na radnom mestu, poput frižidera za čuvanje terapije, privatnog prostora za davanje injekcija ili mesta za odmor.
Odsustvo sa posla – još jedan izazov tokom lečenja
- 96,3% ispitanika kojima je bilo potrebno odsustvo zbog dijagnostike ili lečenja moralo je da kombinuje različite vrste odsustva.
- 57,7% koristilo je bolovanje, a 55,8% godišnji odmor.
- Samo 11,6% imalo je pristup posebnom odsustvu namenjenom lečenju neplodnosti.
- Tek 28,9% izjavilo je da im je bilo lako da dobiju potrebno odsustvo.
Ovi podaci pokazuju da zaposleni često moraju sami da pronalaze način da uklope lečenje u radni dan – koristeći bolovanje, godišnji odmor, neplaćeno odsustvo ili dogovore sa nadređenima.
Podrška zaposlenima važna je i poslodavcima
Jedan od posebno značajnih rezultata istraživanja odnosi se na očekivanja zaposlenih: 93,3% ispitanika izjavilo je da bi, između dva slična radna mesta, sigurno ili verovatno izabralo poslodavca koji pruža podršku zaposlenima tokom lečenja neplodnosti.
To je jasna poruka da podrška plodnosti nije samo privatna tema zaposlenih, već i pitanje radne kulture, jednakih mogućnosti, zadržavanja zaposlenih i odgovornog odnosa kompanija prema ljudima.
Radno okruženje koje razume potrebe zaposlenih ne može da ukloni sve teškoće koje lečenje neplodnosti nosi, ali može da spreči da posao postane dodatna prepreka. Fleksibilnije radno vreme, mogućnost odsustva radi terapije i pregleda, zaštita privatnosti, praktična podrška i edukovani menadžeri mogu značajno da olakšaju ovaj period.
Zaposleni ne bi trebalo da biraju između lečenja i karijere.
Zato i kampanja „Dvostruka obaveza – Plodnost na poslu“, u okviru Evropske nedelje (ne)plodnosti, želi da skrene pažnju na izazove sa kojima se suočavaju osobe koje prolaze kroz lečenje neplodnosti dok istovremeno nastavljaju da rade – i da ohrabri poslodavce da stvaraju radno okruženje u kojem za takva iskustva ima više razumevanja, podrške i konkretnih rešenja.
Napomena o istraživanju: Rezultati predstavljaju iskustva osoba koje su dobrovoljno učestvovale u anketi, a ne reprezentativnu sliku svih zaposlenih u Evropi. Žene su činile 98,2% ispitanika. Procenti se odnose na broj osoba koje su odgovorile na pojedinačna pitanja.
Izvor: Fertility Europe
