autorka Sandra Jovanović

Ovo je priča o veri, nadi i svim ženama koje u srcu nose želju da postanu majke.

Postoje molitve koje nikada ne izgovorimo naglas. One koje čuvamo duboko u sebi, u tišini, onda kada se svet oko nas utiša, a naše misli ponovo odu tamo gde najviše boli. To su molitve koje ne traže mnogo reči. Ponekad je dovoljan samo jedan uzdah, jedna suza i ono tiho: „Bože, pomozi mi.“

Danas, na dan Svete Petke, mislim na sve žene koje žele da postanu majke. Na one koje su već dugo na tom putu, koje su prošle kroz brojne preglede, terapije, postupke vantelesne oplodnje, čekanja i razočaranja. Mislim na one koje su se bezbroj puta obradovale, pa se ponovo suočile sa tugom. Na one koje su naučile da se smeju čak i onda kada im se plače, da odgovaraju da su dobro čak i kada se u njima sve lomi.

Mislim i na one koje danas možda pale sveću u crkvi, prilaze ikoni Svete Petke i u sebi izgovaraju želju koju ne mogu nikome da objasne. Želju da jednog dana čuju dečji plač u svom domu. Da nekoga priviju uz grudi. Da budu nečija mama.

I pitam se koliko je samo takvih molitvi izgovoreno kroz vekove.

Kada želja za detetom postane molitva

Kada žena dugo čeka dete, njena želja vremenom postaje mnogo više od želje. Ona postaje deo svakog dana, svake misli, svakog plana i svakog pogleda na budućnost. Postaje pitanje koje nosi sa sobom čak i kada se trudi da ga zaboravi.

Ponekad je najteže upravo ono što drugi ne vide. Teško je kada na porodičnim okupljanjima slušam pitanja o tome kada će doći dete. Teško je kada se radujem tuđim trudnoćama, a istovremeno osećam bol zbog svoje praznine. Teško je kada se nadam da će ovog meseca biti drugačije, pa ponovo moram da pronađem snagu da nastavim dalje.

U takvim trenucima vera za mnoge žene postaje utočište. Mesto na kojem ne moraju da objašnjavaju svoju tugu. Mesto na kojem mogu da budu ranjive, da zaplaču i da izgovore sve ono što možda nikome drugom ne bi rekle.

Za mnoge vernice, Sveta Petka je upravo takvo utočište.

Svetu Petku, svetu Paraskevu, narod vekovima poštuje i doživljava kao zaštitnicu kojoj se obraća u molitvi za zdravlje, mir, porodicu i pomoć u teškim životnim trenucima. U narodu postoji posebno snažno verovanje u njenu zaštitu žena, pa joj se mnoge obraćaju i sa željom da postanu majke. Te molitve, nade i zaveti deo su našeg duhovnog i kulturnog nasleđa.

Ne mogu da znam šta svaka žena izgovara pred njenom ikonom. Ali mogu da zamislim koliko je u tim tihim molitvama ljubavi, straha, nade i čežnje.

Šta bih joj rekla kada bih mogla da joj poverim svoju tugu?

Kada bih danas stajala pred ikonom Svete Petke, pomislila bih na sve žene koje su umorne od čekanja. Na one koje su primile loše vesti od lekara, koje su ostale bez embriona, koje su doživele spontani pobačaj ili izgubile trudnoću koju su već u srcu prihvatile kao početak novog života.

Pomislila bih na žene koje se plaše da ponovo poveruju u dobar ishod, jer su se već toliko puta nadale. Na one koje čuvaju rezultate analiza, terapije i izveštaje u fasciklama, a svoje najdublje strahove zaključavaju u sebi.

I poželela bih da svaka od njih zna da nije sama.

Volela bih da mogu da im kažem da njihova vrednost nije određena time da li su rodile dete. Da nisu manje žene zato što se njihova trudnoća još nije dogodila. Da ne moraju da budu jake svakog dana i da imaju pravo da budu tužne, ljute, razočarane i umorne.

Volela bih da znaju da ne moraju nikome da dokazuju koliko žele dete. Njihova ljubav već postoji, čak i kada još nemaju koga da zagrle.

A ako im je potrebna molitva, neka se mole. Ako im je potreban odlazak u crkvu, neka odu. Ako im je potrebna tišina, neka je pronađu. Ako im je potrebna ruka koja će ih pridržati dok prolaze kroz još jedan težak dan, neka je potraže.

Vera i medicina ne moraju da budu suprotnosti. Možemo da se molimo i da odlazimo lekaru. Možemo da tražimo duhovnu utehu i da se lečimo. Možemo da verujemo, a da istovremeno priznamo da se plašimo.

Jer nada ne znači da se nikada ne bojimo. Ponekad nada znači samo da smo, uprkos svemu, odlučile da pokušamo još jednom.

Za sve žene koje danas mole za dete

Danas bih želela da se setimo svake žene koja u tišini nosi svoju borbu sa neplodnošću. I one koja je tek saznala da ima problem, i one koja se godinama leči, i one koja čeka rezultat beta-hCG testa, i one koja je odlučila da napravi pauzu jer više nema snage.

Setimo se i žena koje svoju borbu nikome nisu ispričale. Možda ne znamo njihovu priču. Možda ne znamo zašto se povuku kada počnu razgovori o trudnoći i bebama. Možda ne znamo zašto ponekad ne mogu da se raduju onako kako bismo očekivali.

Zato danas, ali i svakog drugog dana, birajmo nežnost umesto pitanja, razumevanje umesto saveta i podršku umesto osude.

Ne pitajmo ženu kada će postati majka. Ne govorimo joj da se samo opusti, da ne misli o tome ili da će se sve dogoditi kada bude prestala da se trudi. Ne znamo kroz šta prolazi i koliko je snage već uložila u svoju želju.

Ponekad je najlepše što možemo da učinimo da budemo tu. Da saslušamo. Da zagrlimo. Da ne pokušavamo da pronađemo odgovor na svaki bol.

A danas, na dan Svete Petke, svakoj ženi koja želi dete poželela bih upravo to: da pronađe mir u danima kada je strah preplavi, snagu kada pomisli da više ne može i ljude koji će razumeti njenu tišinu.

Ako danas zapali sveću, neka to bude trenutak u kojem će sebi dozvoliti da se nada. Ako se pomoli, neka zna da ne mora da pronađe savršene reči. Ako zaplače, neka ne misli da je slaba.

Ne znam kakav će biti put svake od nas. Ne mogu da obećam da će se svaka molitva završiti onako kako želimo. Ali verujem da nijedna žena ne bi smela da prolazi kroz neplodnost bez podrške, razumevanja i pristupa informacijama i lečenju koje su joj potrebni.

I zato danas, dok mislim na Svetu Petku i na sve žene koje joj se obraćaju, u sebi izgovaram jednu jednostavnu molitvu:

Neka svaka žena koja želi dete pronađe snagu da nastavi svojim putem, utehu kada je zaboli i ljubav koja je neće napustiti ni onda kada izgubi nadu. Neka nikada ne pomisli da je manje vredna zato što još nije postala majka. I neka u danima najveće tuge zna da ne mora da bude sama.

Za sve naše tihe molitve. Za sve nade koje čuvamo. Za svu ljubav koja već postoji, čak i pre nego što dobije priliku da nekoga zagrli.

Srećna slava i praznik Svete Petke svima koji je danas slave.