Ceo život živim u malom mestu na jugu Srbije. To je moj rodni grad, volim ga svim srcem. Ne vidim sebe u velikom gradu. Ovde sve poznajem, sve znam. Moj grad ima dušu i svaka ulica ima svoju priču. Kad nema dovoljno priča ljudi je sami izmislie.
Posle srednje škole odmah sam se udala, mladalačka ljubav, velika i snažna. Mnogi bi rekli “mladost ludost”, a za mene je to ljubav koja traje i danas. Uživali smo jedno u drugom ali dece nije bilo.
Putovali smo, sanjali, planirali sve u čemu danas uživamo…nije uvek bilo lako al’ baš kad bi bilo najteže tada smo se voleli najviše. Verujem da je u u tome ključ moje sreće. Svaki naš korak je bio isplaniran, od poslova, renoviranja, pa do potomstva. Najviše mi je smetalo zadiranje u moj/naš život s pitanjem: Kad ćete više imati bebu, šta čekate?
Prvo sam odgovarala da nisam spremna, da je to stvar koja se planira, i onda bi me dočekala lavina komentara da se ne živi tako život, da baš kad budem htela tada možda neću moći..da je sada pravo vreme i da nemamo vremena.
Mnogo saveta prime ljudi od raznih ljudi, ali samo neki ostanu urezani za ceo život. Jedan takav koji se meni urezao dobila sam od profesorke srpskog jezika u srednjoj školi, rekla je: “Decu imaj onda kad ti samo ona fale”. To mi se urezalo u srce, u dušu u moju bit.
Želela sam prvo da sazrim, da uživam u ljubavi, braku, čekala sam da dođe potreba i želja za bebom. Za ostale sam bila neplodna, jalova i čudna mlada žena koja šeta psa umesto da vodi dete. Ništa nisu znali ali su pričali.
Jalova, jalova jadna Marija. Tako su me gledali i doživljavali. Bilo je i dobronamernih. Došli bi do mene i bez pardona mi ponudili savet kako da zatrudnim jer je njihova rođaka baš tako.
Prvo mi je baš smetalo to zadiranje u moj život. S kojim pravom!? Najviše me bolela činjenica da ne vredim jer nisam majka. Zašto žena ne vredi ako se nije ostvarila u tom pogledu? Da ne govorim kako je neudatim devojkama…! Eto tako okolina stvara pritisak. Baš ovako. A ja sam u tom trenutku imala svega 22 godine.
S vremenom sam otupela na komentare i prestala da se pravdam. Shvatila sam da će, bez obzira na moju istinu, uvek pričati ono što žele. Kad bi me neko pitao šta čekam po tom pitanju, odgovorila bih da sam samo njih čekala da me to pitaju. Prebacivala sam odgovore na šalu jer mi je vremenom postalo sve manje tragično i bitno, a više komično. Većina njih nije bila zlobna samo znatiželjna, ne uzimam im za zlo. Ali pobogu, zašto vas zanima tako nešto!? Zamislite samo da sam stvarno imala problem s neplodnošću kako bih se samo osećala jer me ceo grad komentariše i daje mi savete. Koliko boli bi mi nanelo sve to? Pomislite li nekad na tako nešto?
Mala sredina je definisala mnoge živote, obeležile mnoge ljude, etiketirala ih. Samo da bi ispunili pričama svoje prazne živote.
Danas kad sam postala majka, društveno sam prihvatljivija. Žalosno, ali istinito. Oni koji su bili najglasniji u “žaljenju” mene, danas mi se javljaju, pozdravljaju. Nisam zlopamtilo, ali ne želim da imam posla s takvima. Beskrajno sam srećna što sam uvek živela samo za sebe, što sam imala svoj ružičasti svet…van svih.
Volela bih, ako ste baš vi jedni od onih koji nekome postavljaju intimna pitanja, da se osvestite. Niti vama treba ta informacija, niti je lepo čuti takva pitanja. Pitanja poput “kad ćeš da se udaješ, kad ćeš da rađaš, kad ćeš se zaposliti ” pitajte samo svoju decu. Njih jedino imate pravo da to pitate.
Živite svoje živote gledajući svoja posla.
Mi možemo da vam pomognemo na vašem putu do bebe. Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
