1. Muški i ženski faktor u lečenju neplodnosti?
Statistike pokazuju da muški i ženski partner podjednako doprinose bračnoj neplodnosti. Ipak, u postupcima vantelesne oplodnje, veća pažnja usmerava se na ženu jer želimo da dobijemo optimalan broj kvalitetnih jajnih ćelija. Čini se da, kada je muški partner u pitanju, dovoljno je da bacimo pogled na uzorak i odlučimo koja će metoda biti metoda izbora za izbor najboljeg spermatozoida za taj par.
2. Zašto je DNK spermatozoida toliko bitna za kvalitet embriona?
Iako jajna ćelija nosi svu “mašineriju” potrebnu za razvoj embriona, ona sadrži samo polovinu genetskog materijala budućeg embriona. Kvalitet embriona zavisi od genetskog potencijala koji je kombinacija jajne ćelije i spermatozoida. Spermatozoidi, iako se stvaraju tokom čitavog života muškarca, nisu dovoljno zaštićeni od uticaja spoljašnje sredine i loših životnih navika, što može uticati na njihov DNK. Spermatozoidi, za razliku od oocita, nisu stari koliko i muškarac i „kvare” se s godinama.
3. Kako biramo spermatozoide i gde grešimo?
Prvenstveno grešimo smatrajući da spermatozoida ima i više nego dovoljno jer su u pitanju stotine, hiljade i milioni spermatozoida, pa smatramo da ćemo ih lako selektovati. Tradicionalno biramo spermatozoide na osnovu morfoloških karakteristika i načina kretanja, ali to ne otkriva kvalitet njihovog DNK. Mlađe jajne ćelije nekada mogu čak i ispraviti manja oštećenja na DNK spermatozoida. Ipak, danas se roditeljstvo često odlaže, pa se ova mogućnost smanjuje. Muškarci koji kasnije postaju očevi mogu imati ugrožen reproduktivni potencijal na različite načine, a poseban uticaj imaju godine života.
4. Koja je najčešće korišćena metoda obrade spermatozoida u IVF postupcima?
Najrasprostranjenija metoda je obrada centrifugiranjem kroz gustinski gradijent. Ova metoda jeste standardizovana i ima dobar prinos, ali koristi centrifugalnu silu koja može neprimetno oštetiti spermatozoide. Cilj IVF laboratorije je da što vernije imitira uslove u telu žene i tako postigne što optimalnije uslove za razvoj embriona. I spermatozoidi traže te uslove, jer njihovo konačno sazrevanje dešava se tek na putu kroz ženski genitalni trakt.
5. Šta je mikrofluidik tehnologija i zašto je važna?
Mikrofluidik tehnologija koristi mikrokanale i membrane koje imitiraju prirodne uslove u ženskom reproduktivnom sistemu. Ona omogućava izbor najboljeg spermatozoida kroz selekciju najkvalitetnijih i najpokretljivijih spermatozoida bez hemikalija i fizičkih manipulacija, čime se smanjuje rizik od oštećenja DNK.
6. Koji su benefiti mikrofluidik metode?
Zdraviji embrioni = bolji rezultati: Smanjuje mogućnost prenošenja oštećenja DNK sa spermatozoida na embrione. Ovo može rezultirati kvalitetnijim embrionima sa manjom fragmentacijom, čime se povećava verovatnoća implantacije i zdrave trudnoće.
Neinvazivna i bezbedna: Za razliku od centrifugiranja, ova metoda je blaga i oponaša prirodni proces selekcije spermatozoida.
Rešenje za izazovne slučajeve: Posebno pogodna za parove sa niskom pokretljivošću, lošom morfologijom spermatozoida ili prethodno neuspelim IVF ciklusima.
7. Da li postoje ograničenja ove metode?
Mikrofluidik metoda se ne može primeniti kod uzoraka sa izuzetno malim brojem spermatozoida ili uzoraka dobijenih hirurškim metodama (poput TESA metode). Ipak, za većinu parova predstavlja idealno rešenje. Mikrofluidik metoda treba da postane zlatni standard svake IVF laboratorije. Njena primena i izbor najboljeg spermatozoida bi značajno povećali uspešnost postupaka.
Ovaj tekst publikovan je u Magazinu Plodnost br.2. Za sva pitanja i nedoumice, molimo Vas da nas kontaktirate putem mejla office@ivfcentar.rs ili putem besplatnog telefona 0800 707 077. Nije dozvoljeno kopiranje tekstova bez navođenja izvora.
