Spontani pobačaj spada u značajne životne događaje žene i sa sobom može da nosi mnogo posledica po mentalno zdravlje. Gubitak trudnoće posle vantelesne oplodnje izaziva još znažnije emocije i donosi mnoge izazove jer žene i parovi koji su prošli IVF postupak prolaze mnogo teži put do ostvarivanja trudnoće: hormonsku stimulaciju, razne analize, aspiraciju, embriotransfer, godine analiza pre samog postupka i mnoge druge izazove.
Spektar emocija jeste indivudalan i na njega dosta utiču i okolnosti, lična uverenja i vrednosti, ali i sistem podrške.
Psihološki aspekti pobačaja su različiti, pa tako neki od njih mogu biti kratkotrajni i prolazni, a drugi trajni i duboki.
Kada se dešava?
Spontani pobačaj se najčešće dešava pre 20. nedelje trudnoće. Više od 80% pobačaja se desi u prvih 12 nedelja trudnoće. Pobačaji nakon 20. nedelje su dosta ređi.
Medicinski razlozi zbog kojih dolazi do pobačaja su različiti. Samim tim što je trudnoća jako željena i planirana, pobačaj je fizički i psihički teško iskustvo za ženu.
Žena koja je prošla IVF proces prirodno se veže za bebu pri dobijanju prve pozitivne bete i emocije su joj izraženije u odnosu na ženu koja je neplanirano ostvarila trudnoću.
Neke od reakcija koje su javljaju su:
- Šok,
- Tuga zbog gubitka,
- Osećanje krivice,
- Anksioznost,
- Ljubomora,
- Usamljenost,
- Bes
Prva godina nakon gubitka je uvek najteža, a prvih šest meseci nakon pobačaja jesu vremenski gledano period kada su emocije najintezivnije.
Sasvim je očekivano da oba partnera prođu kroz čitavu lepezu osećanja, a koliko će one da potraju, na koji način će se ispoljiti zavisi od svakog individualno
Zašto je u redu biti tužna nakon pobačaja?
Koliko god da je prisutno mišljenja da gubitak nerođene bebe nije pravi gubitak, to nije tačno. Ovakav način razmišljanja ne daje priliku roditeljima da tuguju javno, čak i pred svojim najbližima.
Tuga zbog pobačaja je specifična vrsta tuge, jer se ne tuguje za osobom koju je roditelj poznavao, već za gubitkom budućnosti nerođenog deteta i budućnosti ostvarivanja u roditeljskoj ulozi.
Kao i kod procesa žalovanja i nakon pobačaja se prolazi kroz različite faze kako bi se prihvatio gubitak i nastavilo dalje:
- Poricanje (Nemoguće je da se ovo dešava),
- Bes (Svi ostali su i dalje trudni osim mene),
- Pregovaranje (Uradiću šta god treba da ponovo zatrudnim, samo da se ovo ne desi. Ako treba krenuću u crkvu, uzimaću sve vitamine, zatovriću se u kuću… Obećavam da više neću zavideti drugim trudnicama koje su održale trudnoću),
- Depresija (Ne želim da izlazim među ljude. Previše je teško da čujem da je neko trudan),
- Prihvatanje (Desilo se to što se desilo. Ne mogu to da promenim).
Najvažniji trenutak nakon pobačaja jeste da se ženi dozvoli da prođe kroz sve faze žalovanja, kako bi se osnažila i nastavila dalje.
Blokirajuće misli koje se najčešće javljaju nakon pobačaja
Naše misli i kako gledamo na događaje utiču na naše ponašanje i raspoloženje. Nekada nas misli blokiraju i nisu u skladu sa realnošću.
Ono što je važno imati u vidu nakon pobačaja jeste da će se misli poput dole navedenih javljati, ali u zavisnosti od toga koliki im značaj dajemo, kad se javljaju u odnosu na vremenski period kada je porođaj prošao, one mogu da budu blokirajuće i da utiču na mentalno zdravlje.
Nije u redu što su moje drugarice trudne i uživaju, dok ja patim. (Bes)
Moja najbolja drugarica ima sve što ja želim. To nije fer. (Zavist)
Ja sam užasna osoba što zavidim onima koje volim. (Krivica)
Nikada se neću ostvariti u ulozi majke, pobačaj je znak za to. (Anksioznost)
Ja sam kriva zbog pobačaja jer sam pomislila, uradila… (Krivica)
Neko drugi je kriv za pobačaj, jer je uradio…. Mrzim ga/je (Bes)
Nikada više se neću osećati tako kako sam se osećala tada. Ja više ne mogu da iskusim sreću. (Depresija)
Šta će se desiti kad drugi saznaju da sam pobacila? Svi će me odbaciti. (Strah ili stid)
Reakcije na koje je potrebno obratiti pažnju
Iako su tugovanje i druge emotivne reakcije očekivane, postoje i one na koje je potrebno da se reaguje poput:
- Kontinuirana nervoza i ispadi besa,
- Dubokog i blokirajućeg osećanja krivice, samookrivljavanja zbog gubitka,
- Depresije koja onemogućava normalno svakodnevno funkcionisanje,
- Suicidalnih misli i pravljenje planova kako da se sprovede samoubistvo,
- Nemogućnosti da se osoba skoncentriše,
- Uspomena koje se često nameću i života koji se organizuje oko uspomena ili misli kako je moglo da bude,
- Dezorijentisanost, ošamućenost,
- Samopovređivanja, korišćenje alkohola ili narkotika,
- Radikalnih promene u životnom stilu…
U slučaju da primetite ove ili neke druge znakove kod sebe ili vama bliske osobe, zakažite odlazak kod stručnjaka za mentalno zdravlje.
Kako pobačaj utiče na partnerski odnos?
Kulturološki gledano postoji zahtev od muškarca da u situaciji gubitka trudnoće bude „stena“, podrška partnerki i ne pokazuje svoje emocije.
Realnost je drugačija. I muškarci tuguju, na drugačiji način, ali gubitak trudnoće i za njih predstavlja šok i potrebno im je vreme za adaptaciju.
Razlike koje postoje u iskazivanju tuge su:
- Muškarci manje plaču
- Manje ih pogađa kada vide trudnicu
- Imaju potrebu da manje pričaju o gubitku
- Nisu sigurni šta je prihvatljivo ponašanje nakon gubitka
- Zanemaruju svoja osećanja kako bi bili podrška partnerki…
Tuga i gubitak su emocije kroz koje se prolazi i kao par, a ne samo individualno. Da bi se gubitak lakše podneo i prihvatio dobro je imati u vidu da ne postoji identičan način tugovanja kod oba partnera.
Pošto je cilj da odnos ostane stabilan dobro je da partneri u ovim trenutcima komuniciraju o tome šta ih muči, dogovaraju se o daljim planovima, načinu na koji će da saopšte vesti okruženju. Tako će nastaviti da učvršćuju svoju vezu.
Kako okruženje može da pomogne
Ako ste prijatelj nekom ko je doživeo gubitak trudnoće budite tu pomozite tako što ćete:
- doneti hranu,
- saslušati ih,
- razmisliti kada i na koji način da podelite vesti o nečijoj trudnoći,
- pričati o gubitku na način koji je par izabrao, koristite reči koje oni koriste.
Izjave koje mogu da imaju negativan efekat u tim trenutcima:
- Mladi ste, imaćete drugo.
- Sve se to desilo sa razlogom/To je Božija volja.
- Sigurno nešto nije bilo u redu sa bebom./ To se često dešava.
- Bolje je što se desilo sada, pre nego što si rodila i videla dete.
- Bar imate drugo dete (decu).
Umesto toga recite im:
- Žao mi je zbog vašeg gubitka.
- Kako si s obzirom na sve kroz šta prolaziš?
- Tužna sam zbog toga što ti/vam se desilo.
- Ovo je sigurno težak period za tebe/vas.
- Ovde sam za tebe i želim da čujem sve što imaš da kažeš, kad god ti zatreba.
Briga o sebi i podrška su važni
Nakon gubitka poput ovoga, važno je da znati:
- Tuga je prirodni proces prihvatanja gubitka,
- I druge emocije koje se javljaju pogotovo u prvih godinu dana su reakcija na gubitak,
- Dozvolite sebi da prođete kroz neprijatne emocije,
- I prijatne emocije su u redu,
- Ako vam je potrebno smislite male rituale kako biste se oprostili od nerođenog deteta,
- Pričajte sa partnerom i bliskim okruženjem,
- Kada ste spremni da pokušate ponovo zavisi od fizičkih faktora, kao i vašeg psihičkog stanja,
- Polako se vraćajte u rutinu, tempo koji Vam prija, vežbajte, putujte, čitajte…
- Ako osetite da vas osećanja i misli prepravljuju, da ne možete sami da ih prevaziđete, potražite pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.
Mi možemo da vam pomognemo na vašem putu do bebe. Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
