Kvalitet jajnih ćelija je jedan od ključnih faktora za uspešnu trudnoću, kako prirodnim putem, tako i putem metoda asistirane reprodukcije (VTO, ICSI). Kada govorimo o kvalitetu jajnih ćelija, mislimo na njihovu sposobnost da budu oplođene, formiraju zdrave embrione i podrže normalan razvoj trudnoće.
Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je hormonski poremećaj koji nastaje kada jajnici (organi koji proizvode i oslobađaju jajne ćelije) stvaraju prekomernu količinu određenih hormona. Kod osoba sa PCOS-om, jajnici proizvode neobično visoke nivoe androgena (muških hormona), što dovodi do hormonske neravnoteže. Kao rezultat toga, osobe sa PCOS-om često imaju neredovne menstrualne cikluse, izostanak menstruacije i nepredvidivu ovulaciju. Na ultrazvuku se mogu videti mali folikularni cisti (tečno ispunjene kesice sa nezrelim jajnim ćelijama) zbog izostanka ovulacije (anovulacija). Međutim, uprkos nazivu “policistični jajnici”, nije neophodno imati ciste na jajnicima da biste imali PCOS. Ove ciste nisu opasne niti bolne.
Teratozoospermija (teratospermija) je medicinsko stanje koje označava povećan procenat abnormalnih spermatozoida u ejakulatu. U zdravom uzorku sperme, najmanje 4% spermatozoida treba da ima normalnu morfologiju, prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Kada je taj procenat niži, dijagnostikuje se teratozoospermija.
Embriotransfer (ET) je jedan od najvažnijih koraka u procesu vantelesne oplodnje (VTO), i potpuno je prirodno da se žene brinu, pitajući se šta smeju, a šta ne smeju da rade nakon njega. Mnoge veruju da nakon ET moraju strogo da miruju i da je jedini ispravan način provođenja vremena ležanje. Međutim, istraživanja pokazuju da normalno ponašanje nakon embriotransfera ne umanjuje šanse za uspeh i da žena može da nastavi sa svojim uobičajenim aktivnostima, uz nekoliko osnovnih mera opreza.
Astenozoospermija je medicinsko stanje koje se odnosi na smanjenu pokretljivost spermatozoida u ejakulatu. Budući da je dobra pokretljivost spermatozoida ključna za oplodnju jajne ćelije, astenozoospermija može značajno uticati na mušku plodnost i otežati prirodno začeće.
Da bi trudnoća bila uspešna, endometrijum mora imati odgovarajuću debljinu, dobru prokrvljenost i odgovarajuću strukturu. Prema brojnim istraživanjima, optimalna debljina endometrijuma za embriotransfer je između 7 i 12 mm u fazi implantacije.
Kada uradite sve analize i rezultati pokažu da je sve u redu, a trudnoće nema – dijagnoza je neobjašnjiva neplodnost (idiopatski sterilitet). Šta činiti dalje?
Zašto moj IVF nije uspeo? Negativna beta ili zašto IVF nije uspeo mogu biti uzrokovani različitim faktorima. Neki od razloga neuspeha vantelesne oplodnje (IVF) su: Neuspeh implantacije To je trenutak kada embrion ne uspe da se usadi u materičnu sluzokožu (endometrijum), sprečavajući dalji razvoj embriona. Embrion ili nije u mogućnosti da se pravilno prikači, ili je možda urađen embriotransfer (ET) dok endometrijum nije kompatibilan. Endometrijum takođe može biti nereceptivan i u slučaju infekcije male karlice, što implantaciju embriona čini nemogućom u tom trenutku. Test endometrijske receptivnosti (ERA) može pomoći vašem lekaru da utvrdi receptivnost endometrijuma. Procedura uključuje biopsiju endometrijuma kako bi se proverili hemijski markeri, što će utvrditi da li je vaša materica spremna za implantaciju. ERA test je odličan način da saznate da li ćete imati uspešnu implantaciju. Međutim, treba da budete svesni da je ovo samo jedan od testova koje se može uraditi tokom procesa lečenja neplodnostu. Postoje i testovi koji mogu proveriti genetske markere, zgrušavanje krvi i procene anatomske građe. Problemi u rastu embriona ili visoki stepen genetske varijabilnosti Kvalitet embriona je veoma važan za ishod tretmana. Embrion sam po sebi može biti lošeg kvaliteta, ili sluzokoža materice može biti nespremna na implantaciju. Loš kvalitet embriona može
S obzirom na popularnost “prirodnih” proizvoda, logično je zapitati se da li postoji prirodniji pristup kada je reč o vantelesnoj oplodnji (IVF). U mnogim evropskim i svetskim klinikama uopšte ni ne nude prirodni (nestimulisani) IVF postupak jer smatraju da to nije najbolja opcija za lečenje. Kod nas u Srbiji neke klinike će vam ponuditi ovu opciju.
Pročitajte u tekstu koje su razlike između ova dva postupka.
Sve što treba da znate o vantelesnoj oplodnji (IVF) Ako niste vi u pitanju, možda je neko koga znate? Ne izgledate „neplodno”, ne osećate se tako, ali posle mnogo meseci (ili možda godina?) pokušavanja da osnujete porodicu uz razna ultrazvučna praćenja i ko zna koliko analiza, vreme je da ramislite i o vantelesnoj oplodnji. Šta sve treba da znate? Evo najbitnijih činjenica! Šta je vantelesna oplodnja i kako funkcioniše? Vantelesna oplodnja (IVF) je medicinski postupak koji pomaže parovima da postanu roditelji kada prirodni pokušaji začeća nisu uspešni. Postupak uključuje stimulaciju jajnika žene, sakupljanje jajnih ćelija, oplodnju u laboratoriji i vraćanje embriona u matericu. IVF je složen proces, ali nudi šansu za mnoge parove koji se suočavaju sa problemima plodnosti. Zašto je vantelesna oplodnja važna? Odluka o vantelesnoj oplodnji je značajna i utiče na mnoge aspekte vašeg života, uključujući vreme, finansije, emocije… Iako je za mnoge trudnoća prirodan proces, mnogi parovi širom sveta suočavaju se sa neplodnošću. Neplodnost može imati različite uzroke i često zahteva medicinsku intervenciju poput IVF-a. Uticaj godina na plodnost žene i muškarca ŽeneŽenski reproduktivni sistem je ključni faktor u uspehu IVF-a. Žene se rađaju sa svim jajnim ćelijama koje će ikada imati. Kroz godine, broj jajnih ćelija opada, a sa godinama opada i kvalitet
Kvalitet jajnih ćelija je jedan od ključnih faktora za uspešnu trudnoću, kako prirodnim putem, tako i putem metoda asistirane reprodukcije (VTO, ICSI). Kada govorimo o kvalitetu jajnih ćelija, mislimo na njihovu sposobnost da budu oplođene, formiraju zdrave embrione i podrže normalan razvoj trudnoće.
Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je hormonski poremećaj koji nastaje kada jajnici (organi koji proizvode i oslobađaju jajne ćelije) stvaraju prekomernu količinu određenih hormona. Kod osoba sa PCOS-om, jajnici proizvode neobično visoke nivoe androgena (muških hormona), što dovodi do hormonske neravnoteže. Kao rezultat toga, osobe sa PCOS-om često imaju neredovne menstrualne cikluse, izostanak menstruacije i nepredvidivu ovulaciju. Na ultrazvuku se mogu videti mali folikularni cisti (tečno ispunjene kesice sa nezrelim jajnim ćelijama) zbog izostanka ovulacije (anovulacija). Međutim, uprkos nazivu “policistični jajnici”, nije neophodno imati ciste na jajnicima da biste imali PCOS. Ove ciste nisu opasne niti bolne.
Teratozoospermija (teratospermija) je medicinsko stanje koje označava povećan procenat abnormalnih spermatozoida u ejakulatu. U zdravom uzorku sperme, najmanje 4% spermatozoida treba da ima normalnu morfologiju, prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Kada je taj procenat niži, dijagnostikuje se teratozoospermija.
Embriotransfer (ET) je jedan od najvažnijih koraka u procesu vantelesne oplodnje (VTO), i potpuno je prirodno da se žene brinu, pitajući se šta smeju, a šta ne smeju da rade nakon njega. Mnoge veruju da nakon ET moraju strogo da miruju i da je jedini ispravan način provođenja vremena ležanje. Međutim, istraživanja pokazuju da normalno ponašanje nakon embriotransfera ne umanjuje šanse za uspeh i da žena može da nastavi sa svojim uobičajenim aktivnostima, uz nekoliko osnovnih mera opreza.
Astenozoospermija je medicinsko stanje koje se odnosi na smanjenu pokretljivost spermatozoida u ejakulatu. Budući da je dobra pokretljivost spermatozoida ključna za oplodnju jajne ćelije, astenozoospermija može značajno uticati na mušku plodnost i otežati prirodno začeće.
Da bi trudnoća bila uspešna, endometrijum mora imati odgovarajuću debljinu, dobru prokrvljenost i odgovarajuću strukturu. Prema brojnim istraživanjima, optimalna debljina endometrijuma za embriotransfer je između 7 i 12 mm u fazi implantacije.
Kada uradite sve analize i rezultati pokažu da je sve u redu, a trudnoće nema – dijagnoza je neobjašnjiva neplodnost (idiopatski sterilitet). Šta činiti dalje?
Zašto moj IVF nije uspeo? Negativna beta ili zašto IVF nije uspeo mogu biti uzrokovani različitim faktorima. Neki od razloga neuspeha vantelesne oplodnje (IVF) su: Neuspeh implantacije To je trenutak kada embrion ne uspe da se usadi u materičnu sluzokožu (endometrijum), sprečavajući dalji razvoj embriona. Embrion ili nije u mogućnosti da se pravilno prikači, ili je možda urađen embriotransfer (ET) dok endometrijum nije kompatibilan. Endometrijum takođe može biti nereceptivan i u slučaju infekcije male karlice, što implantaciju embriona čini nemogućom u tom trenutku. Test endometrijske receptivnosti (ERA) može pomoći vašem lekaru da utvrdi receptivnost endometrijuma. Procedura uključuje biopsiju endometrijuma kako bi se proverili hemijski markeri, što će utvrditi da li je vaša materica spremna za implantaciju. ERA test je odličan način da saznate da li ćete imati uspešnu implantaciju. Međutim, treba da budete svesni da je ovo samo jedan od testova koje se može uraditi tokom procesa lečenja neplodnostu. Postoje i testovi koji mogu proveriti genetske markere, zgrušavanje krvi i procene anatomske građe. Problemi u rastu embriona ili visoki stepen genetske varijabilnosti Kvalitet embriona je veoma važan za ishod tretmana. Embrion sam po sebi može biti lošeg kvaliteta, ili sluzokoža materice može biti nespremna na implantaciju. Loš kvalitet embriona može
S obzirom na popularnost “prirodnih” proizvoda, logično je zapitati se da li postoji prirodniji pristup kada je reč o vantelesnoj oplodnji (IVF). U mnogim evropskim i svetskim klinikama uopšte ni ne nude prirodni (nestimulisani) IVF postupak jer smatraju da to nije najbolja opcija za lečenje. Kod nas u Srbiji neke klinike će vam ponuditi ovu opciju.
Pročitajte u tekstu koje su razlike između ova dva postupka.
Sve što treba da znate o vantelesnoj oplodnji (IVF) Ako niste vi u pitanju, možda je neko koga znate? Ne izgledate „neplodno”, ne osećate se tako, ali posle mnogo meseci (ili možda godina?) pokušavanja da osnujete porodicu uz razna ultrazvučna praćenja i ko zna koliko analiza, vreme je da ramislite i o vantelesnoj oplodnji. Šta sve treba da znate? Evo najbitnijih činjenica! Šta je vantelesna oplodnja i kako funkcioniše? Vantelesna oplodnja (IVF) je medicinski postupak koji pomaže parovima da postanu roditelji kada prirodni pokušaji začeća nisu uspešni. Postupak uključuje stimulaciju jajnika žene, sakupljanje jajnih ćelija, oplodnju u laboratoriji i vraćanje embriona u matericu. IVF je složen proces, ali nudi šansu za mnoge parove koji se suočavaju sa problemima plodnosti. Zašto je vantelesna oplodnja važna? Odluka o vantelesnoj oplodnji je značajna i utiče na mnoge aspekte vašeg života, uključujući vreme, finansije, emocije… Iako je za mnoge trudnoća prirodan proces, mnogi parovi širom sveta suočavaju se sa neplodnošću. Neplodnost može imati različite uzroke i često zahteva medicinsku intervenciju poput IVF-a. Uticaj godina na plodnost žene i muškarca ŽeneŽenski reproduktivni sistem je ključni faktor u uspehu IVF-a. Žene se rađaju sa svim jajnim ćelijama koje će ikada imati. Kroz godine, broj jajnih ćelija opada, a sa godinama opada i kvalitet
Informacije objavljene na portalu IVF Centar (www.ivfcentar.rs) imaju isključivo informativnu svrhu. Ove informacije ne zamenjuju lečenje, dijagnostiku, prevenciju niti mogu uticati na tok lečenja bilo koje bolesti ili samog IVF tretmana. Saveti IVF Centra ne mogu zameniti pregled stručnjaka i ne treba ih uzimati kao medicinski savet.
IVF Centar preporučuje razgovor sa stručnim licima u vezi sa lečenjem neplodnosti i reproduktivnim zdravljem.
