Hlamidija je seksulano prenosiva infekcija, prouzrokovana relativno malom bakterijom chlamydia trachomatis. Naziva se još i ”tiha infekcija” jer često nema simptoma, ili su veoma blagi pa ih je jako teško primetiti.
Planiranje porodice jedno je od najvažnijih životnih poglavlja za mnoge parove. Međutim, i pored želje, strpljenja i truda, trudnoće ponekad nema. Medicina definiše neplodnost (infertilitet) kao nemogućnost ostvarivanja trudnoća nakon 12 meseci redovnih, nezaštićenih polnih odnosa kod žena mlađih od 35 godina, odnosno nakon 6 meseci kod žena starijih od 35 godina.
Ovo ne znači da trudnoća nije moguća, već da je vreme da se uradi detaljnija procena i otkloni eventualni problem.
Starost žene je jedan od ključnih faktora uspeha u vantelesnoj oplodnji (IVF). Iako reproduktivna medicina danas nudi sve više mogućnosti, kvalitet jajnih ćelija, spermatozoida i embriona i dalje postavlja prirodna ograničenja. Razumevanje kako godine utiču na rezultate IVF-a pomaže parovima i lekarima da realnije planiraju tretmane i biraju optimalne strategije.
LAISS je laserski potpomognuta selekcija nepokretnih spermatozoida uz pomoć koje se mogu identifikovati spermatozoidi koji su, iako nepokretni, živi i sposobni da oplode jajnu ćeliju putem intracitoplazmatske injekcije spermatozoida (ICSI). Korišćenjem LAISS metode povećavaju se šanse za oplodnju kod parova sa muškim faktorom neplodnosti. Kada i za koga je LAISS metoda pogodna? Testiranje muške plodnosti: Šta je LAISS? Pronalaženje i selekcija živih spermatozoida je ključna za uspešnu oplodnju jajne ćelije. Procena vitalnosti spermatozoida je preduslov za uspešan ICSI, jer ubrizgavanje nekvalitetnog spermatozoida često dovodi do neuspeha oplodnje. Detekcija živih spermatozoida kod muškaraca sa nepokretnim spermatozoidima u uzorku (nekrospermija) predstavlja izazovan, ali veoma važan korak. Koristeći neinvazivni diodni laser talasne dužine 1,48 µm, laser se usmerava na kraj repa spermatozoida. Posmatraju se dve moguće reakcije u roku od nekoliko sekundi: Reaktivni spermatozoidi su živi i mogu se odmah koristiti za oplodnju. Glavne prednosti LAISS metode: Ukoliko vam je potrebna informacija, podrška, savet ili pomoć pozovite IVF Centar na 0800 707 077 i učinite nešto za sebe odmah! Možete nas kontaktirati i preko online kontakt forme klikom na link KONTAKT ili zakazati individualno savetovanje na kom možete dobiti jedinstvenu personalizovanu podršku na putu do bebe na svakom koraku.
Atrofija testisa je stanje kod koga su testisi smanjene veličine od uobičajene i može da bude povezana sa nekoliko uzroka poput hormonalnih problema, uzimanjem lekova ili nekih oboljenja poput varičela.
Testisi se sastoje od germinativnih ćelija koje stvaraju spermu i Leydigovih ćelija koje stvaraju hormon testosteron. Atrofija može da nastane na jednom ili na oba testisa.
Fizička aktivnost može značajno poboljšati plodnost ukoliko je umerena i prilagođena individualnim potrebama. Redovno vežbanje pomaže u regulaciji hormona, poboljšava cirkulaciju i smanjuje stres, što doprinosi boljoj reproduktivnoj funkciji kod muškaraca i žena. Međutim, preterani napor, nizak procenat telesne masti i ekstremni treninzi mogu imati suprotan efekat i negativno uticati na plodnost.
Luteinizirajući hormon (LH) je gonadotropin, što znači da stimuliše gonade (jajnike kod žena i testise kod muškaraca). Njegovo lučenje kontroliše hipotalamus putem oslobađajućeg hormona (GnRH), koji reguliše funkciju hipofize.
Kod žena, LH deluje na jajnike i odgovoran je za ovulaciju – oslobađanje zrele jajne ćelije iz folikula. Takođe, utiče na stvaranje žutog tela (corpus luteum), koje proizvodi progesteron potreban za održavanje trudnoće.
Kod muškaraca, LH stimuliše Leydigove ćelije u testisima da proizvode testosteron, što je neophodno za spermatogenezu.
Analizom namirnica koje se javljaju kao izvori više ključnih nutrijenata korisnih za mušku plodnost, izdvajaju se određene namirnice koje predstavljaju “superhranu” za mušku plodnost. Ove namirnice mogu imati sinergistički efekat na poboljšanje kvaliteta sperme, pokretljivost i koncentraciju spermatozoida.
Muška plodnost zavisi od više faktora, uključujući zdravu ishranu, fizičku aktivnost i unos ključnih nutrijenata. Istraživanja su pokazala da određeni nutrijenti mogu poboljšati kvalitet sperme, povećati broj spermatozoida, poboljšati pokretljivost i smanjiti oštećenja DNK. U nastavku je detaljan pregled studije najvažnijih nutrijenata za mušku plodnost, uz preporučene dnevne doze, prirodne izvore i minimalne efektivne doze (mED) prema naučnim studijama.
Istraživači sa McGilla otkrivaju kako lipidni signalni put reguliše funkciju spermatozoida, otvarajući put inovativnoj dijagnostici Neplodnost pogađa milione ljudi širom sveta, a kod 34% muškaraca sa dijagnostikovanom neplodnošću ne postoji jasno objašnjenje njihovog stanja. Nova studija rasvetljava ključni deo slagalice – molekularne mehanizme koji omogućavaju spermatozoidima da oplode jajnu ćeliju. Pod vođstvom dr Cristiana O’Flahertyja, DVM, PhD, višeg naučnika u programu za zdravlje dece i ljudski razvoj, studija istražuje proces kapacitacije spermatozoida – neophodan proces kojim spermatozoidi postaju sposobni za oplodnju. Istraživanje, objavljeno u časopisu Human Reproduction, identifikuje ključnu ulogu sfingozin-1-fosfata (S1P), lipidne molekule, u regulaciji ovog procesa. Istraživači su otkrili da S1P stimuliše proizvodnju azot-oksida (NO), signalne molekule ključne za funkciju spermatozoida. „Do sada nismo znali kako se proizvodnja NO reguliše u spermatozoidima,“ objašnjava Steven Serafini, doktorand u laboratoriji dr O’Flahertyja i koautor studije. „Otkrili smo da S1P aktivira PI3K/AKT signalni put, koji zatim pokreće enzim sintazu azot-oksida, odgovoran za proizvodnju NO.“ Uticaj na razumevanje muške neplodnosti Ova saznanja imaju važne implikacije za razumevanje muške neplodnosti. Tokom ejakulacije, spermatozoidi dolaze u kontakt sa sfingolipidima prisutnim u seminalnoj plazmi kroz lipidni signalni put. Poremećaji ovog procesa – poput onih izazvanih gojaznošću, koja menja nivo lipida u krvi – mogu ometati
Hlamidija je seksulano prenosiva infekcija, prouzrokovana relativno malom bakterijom chlamydia trachomatis. Naziva se još i ”tiha infekcija” jer često nema simptoma, ili su veoma blagi pa ih je jako teško primetiti.
Planiranje porodice jedno je od najvažnijih životnih poglavlja za mnoge parove. Međutim, i pored želje, strpljenja i truda, trudnoće ponekad nema. Medicina definiše neplodnost (infertilitet) kao nemogućnost ostvarivanja trudnoća nakon 12 meseci redovnih, nezaštićenih polnih odnosa kod žena mlađih od 35 godina, odnosno nakon 6 meseci kod žena starijih od 35 godina.
Ovo ne znači da trudnoća nije moguća, već da je vreme da se uradi detaljnija procena i otkloni eventualni problem.
Starost žene je jedan od ključnih faktora uspeha u vantelesnoj oplodnji (IVF). Iako reproduktivna medicina danas nudi sve više mogućnosti, kvalitet jajnih ćelija, spermatozoida i embriona i dalje postavlja prirodna ograničenja. Razumevanje kako godine utiču na rezultate IVF-a pomaže parovima i lekarima da realnije planiraju tretmane i biraju optimalne strategije.
LAISS je laserski potpomognuta selekcija nepokretnih spermatozoida uz pomoć koje se mogu identifikovati spermatozoidi koji su, iako nepokretni, živi i sposobni da oplode jajnu ćeliju putem intracitoplazmatske injekcije spermatozoida (ICSI). Korišćenjem LAISS metode povećavaju se šanse za oplodnju kod parova sa muškim faktorom neplodnosti. Kada i za koga je LAISS metoda pogodna? Testiranje muške plodnosti: Šta je LAISS? Pronalaženje i selekcija živih spermatozoida je ključna za uspešnu oplodnju jajne ćelije. Procena vitalnosti spermatozoida je preduslov za uspešan ICSI, jer ubrizgavanje nekvalitetnog spermatozoida često dovodi do neuspeha oplodnje. Detekcija živih spermatozoida kod muškaraca sa nepokretnim spermatozoidima u uzorku (nekrospermija) predstavlja izazovan, ali veoma važan korak. Koristeći neinvazivni diodni laser talasne dužine 1,48 µm, laser se usmerava na kraj repa spermatozoida. Posmatraju se dve moguće reakcije u roku od nekoliko sekundi: Reaktivni spermatozoidi su živi i mogu se odmah koristiti za oplodnju. Glavne prednosti LAISS metode: Ukoliko vam je potrebna informacija, podrška, savet ili pomoć pozovite IVF Centar na 0800 707 077 i učinite nešto za sebe odmah! Možete nas kontaktirati i preko online kontakt forme klikom na link KONTAKT ili zakazati individualno savetovanje na kom možete dobiti jedinstvenu personalizovanu podršku na putu do bebe na svakom koraku.
Atrofija testisa je stanje kod koga su testisi smanjene veličine od uobičajene i može da bude povezana sa nekoliko uzroka poput hormonalnih problema, uzimanjem lekova ili nekih oboljenja poput varičela.
Testisi se sastoje od germinativnih ćelija koje stvaraju spermu i Leydigovih ćelija koje stvaraju hormon testosteron. Atrofija može da nastane na jednom ili na oba testisa.
Fizička aktivnost može značajno poboljšati plodnost ukoliko je umerena i prilagođena individualnim potrebama. Redovno vežbanje pomaže u regulaciji hormona, poboljšava cirkulaciju i smanjuje stres, što doprinosi boljoj reproduktivnoj funkciji kod muškaraca i žena. Međutim, preterani napor, nizak procenat telesne masti i ekstremni treninzi mogu imati suprotan efekat i negativno uticati na plodnost.
Luteinizirajući hormon (LH) je gonadotropin, što znači da stimuliše gonade (jajnike kod žena i testise kod muškaraca). Njegovo lučenje kontroliše hipotalamus putem oslobađajućeg hormona (GnRH), koji reguliše funkciju hipofize.
Kod žena, LH deluje na jajnike i odgovoran je za ovulaciju – oslobađanje zrele jajne ćelije iz folikula. Takođe, utiče na stvaranje žutog tela (corpus luteum), koje proizvodi progesteron potreban za održavanje trudnoće.
Kod muškaraca, LH stimuliše Leydigove ćelije u testisima da proizvode testosteron, što je neophodno za spermatogenezu.
Analizom namirnica koje se javljaju kao izvori više ključnih nutrijenata korisnih za mušku plodnost, izdvajaju se određene namirnice koje predstavljaju “superhranu” za mušku plodnost. Ove namirnice mogu imati sinergistički efekat na poboljšanje kvaliteta sperme, pokretljivost i koncentraciju spermatozoida.
Muška plodnost zavisi od više faktora, uključujući zdravu ishranu, fizičku aktivnost i unos ključnih nutrijenata. Istraživanja su pokazala da određeni nutrijenti mogu poboljšati kvalitet sperme, povećati broj spermatozoida, poboljšati pokretljivost i smanjiti oštećenja DNK. U nastavku je detaljan pregled studije najvažnijih nutrijenata za mušku plodnost, uz preporučene dnevne doze, prirodne izvore i minimalne efektivne doze (mED) prema naučnim studijama.
Istraživači sa McGilla otkrivaju kako lipidni signalni put reguliše funkciju spermatozoida, otvarajući put inovativnoj dijagnostici Neplodnost pogađa milione ljudi širom sveta, a kod 34% muškaraca sa dijagnostikovanom neplodnošću ne postoji jasno objašnjenje njihovog stanja. Nova studija rasvetljava ključni deo slagalice – molekularne mehanizme koji omogućavaju spermatozoidima da oplode jajnu ćeliju. Pod vođstvom dr Cristiana O’Flahertyja, DVM, PhD, višeg naučnika u programu za zdravlje dece i ljudski razvoj, studija istražuje proces kapacitacije spermatozoida – neophodan proces kojim spermatozoidi postaju sposobni za oplodnju. Istraživanje, objavljeno u časopisu Human Reproduction, identifikuje ključnu ulogu sfingozin-1-fosfata (S1P), lipidne molekule, u regulaciji ovog procesa. Istraživači su otkrili da S1P stimuliše proizvodnju azot-oksida (NO), signalne molekule ključne za funkciju spermatozoida. „Do sada nismo znali kako se proizvodnja NO reguliše u spermatozoidima,“ objašnjava Steven Serafini, doktorand u laboratoriji dr O’Flahertyja i koautor studije. „Otkrili smo da S1P aktivira PI3K/AKT signalni put, koji zatim pokreće enzim sintazu azot-oksida, odgovoran za proizvodnju NO.“ Uticaj na razumevanje muške neplodnosti Ova saznanja imaju važne implikacije za razumevanje muške neplodnosti. Tokom ejakulacije, spermatozoidi dolaze u kontakt sa sfingolipidima prisutnim u seminalnoj plazmi kroz lipidni signalni put. Poremećaji ovog procesa – poput onih izazvanih gojaznošću, koja menja nivo lipida u krvi – mogu ometati
