Fizička aktivnost može značajno poboljšati plodnost ukoliko je umerena i prilagođena individualnim potrebama. Redovno vežbanje pomaže u regulaciji hormona, poboljšava cirkulaciju i smanjuje stres, što doprinosi boljoj reproduktivnoj funkciji kod muškaraca i žena. Međutim, preterani napor, nizak procenat telesne masti i ekstremni treninzi mogu imati suprotan efekat i negativno uticati na plodnost.
Luteinizirajući hormon (LH) je gonadotropin, što znači da stimuliše gonade (jajnike kod žena i testise kod muškaraca). Njegovo lučenje kontroliše hipotalamus putem oslobađajućeg hormona (GnRH), koji reguliše funkciju hipofize.
Kod žena, LH deluje na jajnike i odgovoran je za ovulaciju – oslobađanje zrele jajne ćelije iz folikula. Takođe, utiče na stvaranje žutog tela (corpus luteum), koje proizvodi progesteron potreban za održavanje trudnoće.
Kod muškaraca, LH stimuliše Leydigove ćelije u testisima da proizvode testosteron, što je neophodno za spermatogenezu.
Analizom namirnica koje se javljaju kao izvori više ključnih nutrijenata korisnih za mušku plodnost, izdvajaju se određene namirnice koje predstavljaju “superhranu” za mušku plodnost. Ove namirnice mogu imati sinergistički efekat na poboljšanje kvaliteta sperme, pokretljivost i koncentraciju spermatozoida.
Muška plodnost zavisi od više faktora, uključujući zdravu ishranu, fizičku aktivnost i unos ključnih nutrijenata. Istraživanja su pokazala da određeni nutrijenti mogu poboljšati kvalitet sperme, povećati broj spermatozoida, poboljšati pokretljivost i smanjiti oštećenja DNK. U nastavku je detaljan pregled studije najvažnijih nutrijenata za mušku plodnost, uz preporučene dnevne doze, prirodne izvore i minimalne efektivne doze (mED) prema naučnim studijama.
Istraživači sa McGilla otkrivaju kako lipidni signalni put reguliše funkciju spermatozoida, otvarajući put inovativnoj dijagnostici Neplodnost pogađa milione ljudi širom sveta, a kod 34% muškaraca sa dijagnostikovanom neplodnošću ne postoji jasno objašnjenje njihovog stanja. Nova studija rasvetljava ključni deo slagalice – molekularne mehanizme koji omogućavaju spermatozoidima da oplode jajnu ćeliju. Pod vođstvom dr Cristiana O’Flahertyja, DVM, PhD, višeg naučnika u programu za zdravlje dece i ljudski razvoj, studija istražuje proces kapacitacije spermatozoida – neophodan proces kojim spermatozoidi postaju sposobni za oplodnju. Istraživanje, objavljeno u časopisu Human Reproduction, identifikuje ključnu ulogu sfingozin-1-fosfata (S1P), lipidne molekule, u regulaciji ovog procesa. Istraživači su otkrili da S1P stimuliše proizvodnju azot-oksida (NO), signalne molekule ključne za funkciju spermatozoida. „Do sada nismo znali kako se proizvodnja NO reguliše u spermatozoidima,“ objašnjava Steven Serafini, doktorand u laboratoriji dr O’Flahertyja i koautor studije. „Otkrili smo da S1P aktivira PI3K/AKT signalni put, koji zatim pokreće enzim sintazu azot-oksida, odgovoran za proizvodnju NO.“ Uticaj na razumevanje muške neplodnosti Ova saznanja imaju važne implikacije za razumevanje muške neplodnosti. Tokom ejakulacije, spermatozoidi dolaze u kontakt sa sfingolipidima prisutnim u seminalnoj plazmi kroz lipidni signalni put. Poremećaji ovog procesa – poput onih izazvanih gojaznošću, koja menja nivo lipida u krvi – mogu ometati
OAT sindrom (OligoAstenoTeratozoospermija) je kompleksno stanje muške neplodnosti koje karakterišu tri glavna problema sa spermatozoidima:
✅ Oligozoospermija – Smanjen broj spermatozoida u ejakulatu (ispod 15 miliona po mililitru, prema kriterijumima SZO).
✅ Astenozoospermija – Smanjena pokretljivost spermatozoida, što otežava oplodnju jajne ćelije.
✅ Teratozoospermija – Povećan broj abnormalno oblikovanih spermatozoida, što može uticati na uspešnost oplodnje.
Aspermija je medicinsko stanje kod muškaraca koje se karakteriše potpunim odsustvom ejakulata tokom orgazma. Ova pojava nije isto što i azoospermija, gde ejakulat postoji, ali u njemu nema spermatozoida. Aspermija može biti uzrokovana neurološkim, anatomskim ili psihološkim faktorima.
Šta je azoospermija? Azoospermija je medicinsko stanje kod muškaraca koje se karakteriše potpunim odsustvom spermatozoida u ejakulatu. Ovo stanje je jedan od najčešćih uzroka muške neplodnosti i može biti rezultat različitih faktora, uključujući genetske, hormonalne, anatomske i stečene probleme. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), azoospermija se dijagnostikuje kada se u najmanje dva uzastopna spermograma ne pronađu spermatozoidi u ejakulatu nakon centrifugiranja uzorka. SZO naglašava važnost sveobuhvatne dijagnostike kako bi se otkrili uzroci i omogućilo pravilno lečenje. Učestalost azoospermije Procene pokazuju da oko 1% svih muškaraca i oko 10-15% muškaraca sa dijagnostikovanom neplodnošću pate od azoospermije. Ovo stanje može značajno uticati na emocionalno i psihološko zdravlje muškaraca, te je važno pravovremeno prepoznati i lečiti problem. Vrste azoospermije Azoospermija se deli na dve glavne kategorije: ✅ Opstruktivna azoospermija (OA) – Nastaje kada postoji blokada ili prepreka u reproduktivnom traktu, sprečavajući izlazak spermatozoida u ejakulat. Uzroci mogu biti: ✅ Neopstruktivna azoospermija (NOA) – Javlja se kada testisi ne proizvode dovoljno ili uopšte ne proizvode spermatozoide zbog problema u spermatogenezi. Najčešći uzroci su: ✅ Sekundarna azoospermija nakon tretmana malignih bolesti Sekundarna azoospermija može nastati kod muškaraca koji su prošli terapiju za maligne bolesti, uključujući gonadotoksične lekove (hemoterapiju), radioterapiju ili hirurške zahvate koji utiču na
Brzina spermatozoida je važan znak kvaliteta sperme. Spermatozoidi su moćne reproduktivne ćelije važne za začeće. Spermatozoidi se kreću uz pomoć repa, koji se naziva flagelum. Njihovo kretanje je rezultat talasastih pokreta flageluma, koji omogućavaju da se kreću napred u pravcu jajne ćelije kada je prirodno začeće u pitanju.
Nekrozoospermija je ozbiljan poremećaj muške plodnosti koji označava prisustvo velikog broja mrtvih spermatozoida u ejakulatu. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), nekrozoospermija se dijagnostikuje kada je više od 58% spermatozoida nepokretno i mrtvo.
Fizička aktivnost može značajno poboljšati plodnost ukoliko je umerena i prilagođena individualnim potrebama. Redovno vežbanje pomaže u regulaciji hormona, poboljšava cirkulaciju i smanjuje stres, što doprinosi boljoj reproduktivnoj funkciji kod muškaraca i žena. Međutim, preterani napor, nizak procenat telesne masti i ekstremni treninzi mogu imati suprotan efekat i negativno uticati na plodnost.
Luteinizirajući hormon (LH) je gonadotropin, što znači da stimuliše gonade (jajnike kod žena i testise kod muškaraca). Njegovo lučenje kontroliše hipotalamus putem oslobađajućeg hormona (GnRH), koji reguliše funkciju hipofize.
Kod žena, LH deluje na jajnike i odgovoran je za ovulaciju – oslobađanje zrele jajne ćelije iz folikula. Takođe, utiče na stvaranje žutog tela (corpus luteum), koje proizvodi progesteron potreban za održavanje trudnoće.
Kod muškaraca, LH stimuliše Leydigove ćelije u testisima da proizvode testosteron, što je neophodno za spermatogenezu.
Analizom namirnica koje se javljaju kao izvori više ključnih nutrijenata korisnih za mušku plodnost, izdvajaju se određene namirnice koje predstavljaju “superhranu” za mušku plodnost. Ove namirnice mogu imati sinergistički efekat na poboljšanje kvaliteta sperme, pokretljivost i koncentraciju spermatozoida.
Muška plodnost zavisi od više faktora, uključujući zdravu ishranu, fizičku aktivnost i unos ključnih nutrijenata. Istraživanja su pokazala da određeni nutrijenti mogu poboljšati kvalitet sperme, povećati broj spermatozoida, poboljšati pokretljivost i smanjiti oštećenja DNK. U nastavku je detaljan pregled studije najvažnijih nutrijenata za mušku plodnost, uz preporučene dnevne doze, prirodne izvore i minimalne efektivne doze (mED) prema naučnim studijama.
Istraživači sa McGilla otkrivaju kako lipidni signalni put reguliše funkciju spermatozoida, otvarajući put inovativnoj dijagnostici Neplodnost pogađa milione ljudi širom sveta, a kod 34% muškaraca sa dijagnostikovanom neplodnošću ne postoji jasno objašnjenje njihovog stanja. Nova studija rasvetljava ključni deo slagalice – molekularne mehanizme koji omogućavaju spermatozoidima da oplode jajnu ćeliju. Pod vođstvom dr Cristiana O’Flahertyja, DVM, PhD, višeg naučnika u programu za zdravlje dece i ljudski razvoj, studija istražuje proces kapacitacije spermatozoida – neophodan proces kojim spermatozoidi postaju sposobni za oplodnju. Istraživanje, objavljeno u časopisu Human Reproduction, identifikuje ključnu ulogu sfingozin-1-fosfata (S1P), lipidne molekule, u regulaciji ovog procesa. Istraživači su otkrili da S1P stimuliše proizvodnju azot-oksida (NO), signalne molekule ključne za funkciju spermatozoida. „Do sada nismo znali kako se proizvodnja NO reguliše u spermatozoidima,“ objašnjava Steven Serafini, doktorand u laboratoriji dr O’Flahertyja i koautor studije. „Otkrili smo da S1P aktivira PI3K/AKT signalni put, koji zatim pokreće enzim sintazu azot-oksida, odgovoran za proizvodnju NO.“ Uticaj na razumevanje muške neplodnosti Ova saznanja imaju važne implikacije za razumevanje muške neplodnosti. Tokom ejakulacije, spermatozoidi dolaze u kontakt sa sfingolipidima prisutnim u seminalnoj plazmi kroz lipidni signalni put. Poremećaji ovog procesa – poput onih izazvanih gojaznošću, koja menja nivo lipida u krvi – mogu ometati
OAT sindrom (OligoAstenoTeratozoospermija) je kompleksno stanje muške neplodnosti koje karakterišu tri glavna problema sa spermatozoidima:
✅ Oligozoospermija – Smanjen broj spermatozoida u ejakulatu (ispod 15 miliona po mililitru, prema kriterijumima SZO).
✅ Astenozoospermija – Smanjena pokretljivost spermatozoida, što otežava oplodnju jajne ćelije.
✅ Teratozoospermija – Povećan broj abnormalno oblikovanih spermatozoida, što može uticati na uspešnost oplodnje.
Aspermija je medicinsko stanje kod muškaraca koje se karakteriše potpunim odsustvom ejakulata tokom orgazma. Ova pojava nije isto što i azoospermija, gde ejakulat postoji, ali u njemu nema spermatozoida. Aspermija može biti uzrokovana neurološkim, anatomskim ili psihološkim faktorima.
Šta je azoospermija? Azoospermija je medicinsko stanje kod muškaraca koje se karakteriše potpunim odsustvom spermatozoida u ejakulatu. Ovo stanje je jedan od najčešćih uzroka muške neplodnosti i može biti rezultat različitih faktora, uključujući genetske, hormonalne, anatomske i stečene probleme. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), azoospermija se dijagnostikuje kada se u najmanje dva uzastopna spermograma ne pronađu spermatozoidi u ejakulatu nakon centrifugiranja uzorka. SZO naglašava važnost sveobuhvatne dijagnostike kako bi se otkrili uzroci i omogućilo pravilno lečenje. Učestalost azoospermije Procene pokazuju da oko 1% svih muškaraca i oko 10-15% muškaraca sa dijagnostikovanom neplodnošću pate od azoospermije. Ovo stanje može značajno uticati na emocionalno i psihološko zdravlje muškaraca, te je važno pravovremeno prepoznati i lečiti problem. Vrste azoospermije Azoospermija se deli na dve glavne kategorije: ✅ Opstruktivna azoospermija (OA) – Nastaje kada postoji blokada ili prepreka u reproduktivnom traktu, sprečavajući izlazak spermatozoida u ejakulat. Uzroci mogu biti: ✅ Neopstruktivna azoospermija (NOA) – Javlja se kada testisi ne proizvode dovoljno ili uopšte ne proizvode spermatozoide zbog problema u spermatogenezi. Najčešći uzroci su: ✅ Sekundarna azoospermija nakon tretmana malignih bolesti Sekundarna azoospermija može nastati kod muškaraca koji su prošli terapiju za maligne bolesti, uključujući gonadotoksične lekove (hemoterapiju), radioterapiju ili hirurške zahvate koji utiču na
Brzina spermatozoida je važan znak kvaliteta sperme. Spermatozoidi su moćne reproduktivne ćelije važne za začeće. Spermatozoidi se kreću uz pomoć repa, koji se naziva flagelum. Njihovo kretanje je rezultat talasastih pokreta flageluma, koji omogućavaju da se kreću napred u pravcu jajne ćelije kada je prirodno začeće u pitanju.
Nekrozoospermija je ozbiljan poremećaj muške plodnosti koji označava prisustvo velikog broja mrtvih spermatozoida u ejakulatu. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), nekrozoospermija se dijagnostikuje kada je više od 58% spermatozoida nepokretno i mrtvo.
Informacije objavljene na portalu IVF Centar (www.ivfcentar.rs) imaju isključivo informativnu svrhu. Ove informacije ne zamenjuju lečenje, dijagnostiku, prevenciju niti mogu uticati na tok lečenja bilo koje bolesti ili samog IVF tretmana. Saveti IVF Centra ne mogu zameniti pregled stručnjaka i ne treba ih uzimati kao medicinski savet.
IVF Centar preporučuje razgovor sa stručnim licima u vezi sa lečenjem neplodnosti i reproduktivnim zdravljem.
