Pojam „biološki sat“ često se koristi u razgovorima o plodnosti i roditeljstvu, najčešće u vezi sa ženama. Ipak, biološki sat nije isto što i kalendarski sat, niti se odnosi isključivo na žensko telo. Kalendarski sat meri godine života, dok biološki sat opisuje stvarno stanje organizma, njegovu reproduktivnu sposobnost i opšte biološko starenje. Dvoje ljudi istih godina mogu imati vrlo različit biološki „tempo“, u zavisnosti od genetike, zdravstvenog stanja i načina života.
Savremena medicina je u poslednjih nekoliko decenija napravila veliki napredak u oblasti plodnosti i lečenja neplodnosti. Mnogi parovi koji ranije nisu imali mogućnost da ostvare potomstvo danas imaju realnu šansu da dobiju dete uz pomoć medicinski potpomognute oplodnje. Ipak, važno je razumeti da, uprkos napretku, medicina ima svoja ograničenja i da ne može u potpunosti da prevaziđe biološke granice ljudskog organizma.
Plodnost muškarca u velikoj meri zavisi od kvaliteta spermatozoida – njihove koncentracije, pokretljivosti, morfologije i genetske stabilnosti. Ishrana ima ključnu ulogu u svim ovim parametrima, jer direktno utiče na hormonalni balans, oksidativni stres, zdravlje testisa i proces spermatogeneze. Pravilno osmišljena ishrana može značajno poboljšati reproduktivni potencijal, naročito ako se sprovodi najmanje 3 meseca, koliko traje ciklus stvaranja spermatozoida.
Hlamidija je seksulano prenosiva infekcija, prouzrokovana relativno malom bakterijom chlamydia trachomatis. Naziva se još i ”tiha infekcija” jer često nema simptoma, ili su veoma blagi pa ih je jako teško primetiti.
Planiranje porodice jedno je od najvažnijih životnih poglavlja za mnoge parove. Međutim, i pored želje, strpljenja i truda, trudnoće ponekad nema. Medicina definiše neplodnost (infertilitet) kao nemogućnost ostvarivanja trudnoća nakon 12 meseci redovnih, nezaštićenih polnih odnosa kod žena mlađih od 35 godina, odnosno nakon 6 meseci kod žena starijih od 35 godina.
Ovo ne znači da trudnoća nije moguća, već da je vreme da se uradi detaljnija procena i otkloni eventualni problem.
Starost žene je jedan od ključnih faktora uspeha u vantelesnoj oplodnji (IVF). Iako reproduktivna medicina danas nudi sve više mogućnosti, kvalitet jajnih ćelija, spermatozoida i embriona i dalje postavlja prirodna ograničenja. Razumevanje kako godine utiču na rezultate IVF-a pomaže parovima i lekarima da realnije planiraju tretmane i biraju optimalne strategije.
LAISS je laserski potpomognuta selekcija nepokretnih spermatozoida uz pomoć koje se mogu identifikovati spermatozoidi koji su, iako nepokretni, živi i sposobni da oplode jajnu ćeliju putem intracitoplazmatske injekcije spermatozoida (ICSI). Korišćenjem LAISS metode povećavaju se šanse za oplodnju kod parova sa muškim faktorom neplodnosti. Kada i za koga je LAISS metoda pogodna? Testiranje muške plodnosti: Šta je LAISS? Pronalaženje i selekcija živih spermatozoida je ključna za uspešnu oplodnju jajne ćelije. Procena vitalnosti spermatozoida je preduslov za uspešan ICSI, jer ubrizgavanje nekvalitetnog spermatozoida često dovodi do neuspeha oplodnje. Detekcija živih spermatozoida kod muškaraca sa nepokretnim spermatozoidima u uzorku (nekrospermija) predstavlja izazovan, ali veoma važan korak. Koristeći neinvazivni diodni laser talasne dužine 1,48 µm, laser se usmerava na kraj repa spermatozoida. Posmatraju se dve moguće reakcije u roku od nekoliko sekundi: Reaktivni spermatozoidi su živi i mogu se odmah koristiti za oplodnju. Glavne prednosti LAISS metode: Ukoliko vam je potrebna informacija, podrška, savet ili pomoć pozovite IVF Centar na 0800 707 077 i učinite nešto za sebe odmah! Možete nas kontaktirati i preko online kontakt forme klikom na link KONTAKT ili zakazati individualno savetovanje na kom možete dobiti jedinstvenu personalizovanu podršku na putu do bebe na svakom koraku.
Atrofija testisa je stanje kod koga su testisi smanjene veličine od uobičajene i može da bude povezana sa nekoliko uzroka poput hormonalnih problema, uzimanjem lekova ili nekih oboljenja poput varičela.
Testisi se sastoje od germinativnih ćelija koje stvaraju spermu i Leydigovih ćelija koje stvaraju hormon testosteron. Atrofija može da nastane na jednom ili na oba testisa.
Fizička aktivnost može značajno poboljšati plodnost ukoliko je umerena i prilagođena individualnim potrebama. Redovno vežbanje pomaže u regulaciji hormona, poboljšava cirkulaciju i smanjuje stres, što doprinosi boljoj reproduktivnoj funkciji kod muškaraca i žena. Međutim, preterani napor, nizak procenat telesne masti i ekstremni treninzi mogu imati suprotan efekat i negativno uticati na plodnost.
Luteinizirajući hormon (LH) je gonadotropin, što znači da stimuliše gonade (jajnike kod žena i testise kod muškaraca). Njegovo lučenje kontroliše hipotalamus putem oslobađajućeg hormona (GnRH), koji reguliše funkciju hipofize.
Kod žena, LH deluje na jajnike i odgovoran je za ovulaciju – oslobađanje zrele jajne ćelije iz folikula. Takođe, utiče na stvaranje žutog tela (corpus luteum), koje proizvodi progesteron potreban za održavanje trudnoće.
Kod muškaraca, LH stimuliše Leydigove ćelije u testisima da proizvode testosteron, što je neophodno za spermatogenezu.
Pojam „biološki sat“ često se koristi u razgovorima o plodnosti i roditeljstvu, najčešće u vezi sa ženama. Ipak, biološki sat nije isto što i kalendarski sat, niti se odnosi isključivo na žensko telo. Kalendarski sat meri godine života, dok biološki sat opisuje stvarno stanje organizma, njegovu reproduktivnu sposobnost i opšte biološko starenje. Dvoje ljudi istih godina mogu imati vrlo različit biološki „tempo“, u zavisnosti od genetike, zdravstvenog stanja i načina života.
Savremena medicina je u poslednjih nekoliko decenija napravila veliki napredak u oblasti plodnosti i lečenja neplodnosti. Mnogi parovi koji ranije nisu imali mogućnost da ostvare potomstvo danas imaju realnu šansu da dobiju dete uz pomoć medicinski potpomognute oplodnje. Ipak, važno je razumeti da, uprkos napretku, medicina ima svoja ograničenja i da ne može u potpunosti da prevaziđe biološke granice ljudskog organizma.
Plodnost muškarca u velikoj meri zavisi od kvaliteta spermatozoida – njihove koncentracije, pokretljivosti, morfologije i genetske stabilnosti. Ishrana ima ključnu ulogu u svim ovim parametrima, jer direktno utiče na hormonalni balans, oksidativni stres, zdravlje testisa i proces spermatogeneze. Pravilno osmišljena ishrana može značajno poboljšati reproduktivni potencijal, naročito ako se sprovodi najmanje 3 meseca, koliko traje ciklus stvaranja spermatozoida.
Hlamidija je seksulano prenosiva infekcija, prouzrokovana relativno malom bakterijom chlamydia trachomatis. Naziva se još i ”tiha infekcija” jer često nema simptoma, ili su veoma blagi pa ih je jako teško primetiti.
Planiranje porodice jedno je od najvažnijih životnih poglavlja za mnoge parove. Međutim, i pored želje, strpljenja i truda, trudnoće ponekad nema. Medicina definiše neplodnost (infertilitet) kao nemogućnost ostvarivanja trudnoća nakon 12 meseci redovnih, nezaštićenih polnih odnosa kod žena mlađih od 35 godina, odnosno nakon 6 meseci kod žena starijih od 35 godina.
Ovo ne znači da trudnoća nije moguća, već da je vreme da se uradi detaljnija procena i otkloni eventualni problem.
Starost žene je jedan od ključnih faktora uspeha u vantelesnoj oplodnji (IVF). Iako reproduktivna medicina danas nudi sve više mogućnosti, kvalitet jajnih ćelija, spermatozoida i embriona i dalje postavlja prirodna ograničenja. Razumevanje kako godine utiču na rezultate IVF-a pomaže parovima i lekarima da realnije planiraju tretmane i biraju optimalne strategije.
LAISS je laserski potpomognuta selekcija nepokretnih spermatozoida uz pomoć koje se mogu identifikovati spermatozoidi koji su, iako nepokretni, živi i sposobni da oplode jajnu ćeliju putem intracitoplazmatske injekcije spermatozoida (ICSI). Korišćenjem LAISS metode povećavaju se šanse za oplodnju kod parova sa muškim faktorom neplodnosti. Kada i za koga je LAISS metoda pogodna? Testiranje muške plodnosti: Šta je LAISS? Pronalaženje i selekcija živih spermatozoida je ključna za uspešnu oplodnju jajne ćelije. Procena vitalnosti spermatozoida je preduslov za uspešan ICSI, jer ubrizgavanje nekvalitetnog spermatozoida često dovodi do neuspeha oplodnje. Detekcija živih spermatozoida kod muškaraca sa nepokretnim spermatozoidima u uzorku (nekrospermija) predstavlja izazovan, ali veoma važan korak. Koristeći neinvazivni diodni laser talasne dužine 1,48 µm, laser se usmerava na kraj repa spermatozoida. Posmatraju se dve moguće reakcije u roku od nekoliko sekundi: Reaktivni spermatozoidi su živi i mogu se odmah koristiti za oplodnju. Glavne prednosti LAISS metode: Ukoliko vam je potrebna informacija, podrška, savet ili pomoć pozovite IVF Centar na 0800 707 077 i učinite nešto za sebe odmah! Možete nas kontaktirati i preko online kontakt forme klikom na link KONTAKT ili zakazati individualno savetovanje na kom možete dobiti jedinstvenu personalizovanu podršku na putu do bebe na svakom koraku.
Atrofija testisa je stanje kod koga su testisi smanjene veličine od uobičajene i može da bude povezana sa nekoliko uzroka poput hormonalnih problema, uzimanjem lekova ili nekih oboljenja poput varičela.
Testisi se sastoje od germinativnih ćelija koje stvaraju spermu i Leydigovih ćelija koje stvaraju hormon testosteron. Atrofija može da nastane na jednom ili na oba testisa.
Fizička aktivnost može značajno poboljšati plodnost ukoliko je umerena i prilagođena individualnim potrebama. Redovno vežbanje pomaže u regulaciji hormona, poboljšava cirkulaciju i smanjuje stres, što doprinosi boljoj reproduktivnoj funkciji kod muškaraca i žena. Međutim, preterani napor, nizak procenat telesne masti i ekstremni treninzi mogu imati suprotan efekat i negativno uticati na plodnost.
Luteinizirajući hormon (LH) je gonadotropin, što znači da stimuliše gonade (jajnike kod žena i testise kod muškaraca). Njegovo lučenje kontroliše hipotalamus putem oslobađajućeg hormona (GnRH), koji reguliše funkciju hipofize.
Kod žena, LH deluje na jajnike i odgovoran je za ovulaciju – oslobađanje zrele jajne ćelije iz folikula. Takođe, utiče na stvaranje žutog tela (corpus luteum), koje proizvodi progesteron potreban za održavanje trudnoće.
Kod muškaraca, LH stimuliše Leydigove ćelije u testisima da proizvode testosteron, što je neophodno za spermatogenezu.