Iako mnoge zemlje i klinike za lečenje neplodnosti imaju zakonska ograničenja kada je reč o godinama, vantelesna oplodnja u 50-im nije nemoguća. Ovaj tekst razmatra prednosti i rizike IVF tretmana kod starijih žena, uključujući stope uspešnosti, rizike trudnoće i opcije lečenja.
Preimplantaciono genetsko testiranje aneuploidije (PGT-A) je metoda koja se koristi u procesu vantelesne oplodnje (IVF) kako bi se procenilo da li embrion ima tačan broj hromozoma pre nego što se vrati u matericu. Ova analiza značajno povećava šanse za uspešnu trudnoću i smanjuje rizik od spontanih pobačaja i genetskih poremećaja.
U procesu vantelesne oplodnje (IVF), jedan od ključnih faktora uspeha je genetski status embriona. Preimplantaciono genetsko testiranje (PGT-A) omogućava da se embrioni klasifikuju u tri osnovne grupe: normalni (euploidni), abnormalni (aneuploidni) i mozaični embrioni. Normalni (euploidni) embrioni Embrioni sa tačnim brojem hromozoma (46, raspoređenih u 23 para) imaju najveće šanse za uspešnu implantaciju, zdravu trudnoću i rođenje deteta bez genetskih anomalija. Ovi embrioni su idealan izbor za transfer. Abnormalni (aneuploidni) embrioni Aneuploidni embrioni imaju previše ili premalo hromozoma. Ova nepravilnost može dovesti do: Obično se aneuploidni embrioni ne transferuju jer su šanse za uspeh niske, ali u određenim slučajevima, uz konsultaciju sa genetičarom, može se razmatrati mogućnost transfera. Mozaični embrioni – između normalnog i abnormalnog Mozaični embrioni sadrže mešavinu normalnih i abnormalnih ćelija. Na primer, deo ćelija može imati ispravan broj hromozoma, dok drugi deo može imati viškove ili nedostatke. Ovi embrioni su posebno izazovni jer njihov razvoj može ići u različitim pravcima:🔹 Samokorekcija – abnormalne ćelije mogu nestati tokom razvoja, ostavljajući zdrav fetus.🔹 Neuspešna implantacija – u zavisnosti od procenta abnormalnih ćelija, embrion može prestati da se razvija.🔹 Povećan rizik od komplikacija – uključujući pobačaj ili razvojne probleme kod deteta. Mozaicizam se deli na niski (mali procenat abnormalnih ćelija)
Trodnevni embrioni (poznati i kao embrioni u stadijumu od osam ćelija) su ključni deo procesa vantelesne oplodnje (IVF). Ovaj stadijum razvoja embriona donosi mnoge dileme u medicini potpomognute oplodnje – da li vratiti embrione u matericu, sačekati peti dan (blastocistu), ili ih zamrznuti za buduće pokušaje. Šta su trodnevni embrioni, kako se razvijaju, koje su njihove prednosti i izazovi, i kako ih embriolozi i lekari biraju u postupcima IVF-a? Razvoj embriona do trećeg dana Nakon oplodnje jajne ćelije spermatozoidom, embrion prolazi kroz sledeće faze razvoja: ✅ 1. dan (24 sata nakon oplodnje) – Embrion se nalazi u stadijumu zigota – jedna ćelija s jezgrom koje sadrži genetski materijal oba roditelja.✅ 2. dan (48 sati nakon oplodnje) – Dolazi do prvih deoba i embrion se sastoji od 2 do 4 ćelije (blastomera).✅ 3. dan (72 sata nakon oplodnje) – Embrion sada sadrži između 6 i 10 ćelija, idealno 8. Ovaj treći dan razvoja je kritičan za dalju sudbinu embriona, jer se tada prati njegova pravilna deoba, oblik ćelija i kvalitet. Kako embriolozi procenjuju kvalitet trodnevnih embriona? U embriologiji postoje različiti kriterijumi za ocenu kvaliteta trodnevnih embriona. Ovo su glavni faktori koji se uzimaju u obzir: 🔹 Broj ćelija – Optimalan broj
Zamrzavanje jajnih ćelija, poznato kao oocitna krioprezervacija, predstavlja ključnu opciju za očuvanje plodnosti. Kvalitet zamrznutih jajnih ćelija zavisi od nekoliko faktora, uključujući starost žene u trenutku zamrzavanja, metode zamrzavanja, laboratorijske uslove i samu proceduru odmrzavanja.
Kvalitet jajnih ćelija je jedan od ključnih faktora za uspešnu trudnoću, kako prirodnim putem, tako i putem metoda asistirane reprodukcije (VTO, ICSI). Kada govorimo o kvalitetu jajnih ćelija, mislimo na njihovu sposobnost da budu oplođene, formiraju zdrave embrione i podrže normalan razvoj trudnoće.
Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je hormonski poremećaj koji nastaje kada jajnici (organi koji proizvode i oslobađaju jajne ćelije) stvaraju prekomernu količinu određenih hormona. Kod osoba sa PCOS-om, jajnici proizvode neobično visoke nivoe androgena (muških hormona), što dovodi do hormonske neravnoteže. Kao rezultat toga, osobe sa PCOS-om često imaju neredovne menstrualne cikluse, izostanak menstruacije i nepredvidivu ovulaciju. Na ultrazvuku se mogu videti mali folikularni cisti (tečno ispunjene kesice sa nezrelim jajnim ćelijama) zbog izostanka ovulacije (anovulacija). Međutim, uprkos nazivu “policistični jajnici”, nije neophodno imati ciste na jajnicima da biste imali PCOS. Ove ciste nisu opasne niti bolne.
Teratozoospermija (teratospermija) je medicinsko stanje koje označava povećan procenat abnormalnih spermatozoida u ejakulatu. U zdravom uzorku sperme, najmanje 4% spermatozoida treba da ima normalnu morfologiju, prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Kada je taj procenat niži, dijagnostikuje se teratozoospermija.
Embriotransfer (ET) je jedan od najvažnijih koraka u procesu vantelesne oplodnje (VTO), i potpuno je prirodno da se žene brinu, pitajući se šta smeju, a šta ne smeju da rade nakon njega. Mnoge veruju da nakon ET moraju strogo da miruju i da je jedini ispravan način provođenja vremena ležanje. Međutim, istraživanja pokazuju da normalno ponašanje nakon embriotransfera ne umanjuje šanse za uspeh i da žena može da nastavi sa svojim uobičajenim aktivnostima, uz nekoliko osnovnih mera opreza.
Astenozoospermija je medicinsko stanje koje se odnosi na smanjenu pokretljivost spermatozoida u ejakulatu. Budući da je dobra pokretljivost spermatozoida ključna za oplodnju jajne ćelije, astenozoospermija može značajno uticati na mušku plodnost i otežati prirodno začeće.
Iako mnoge zemlje i klinike za lečenje neplodnosti imaju zakonska ograničenja kada je reč o godinama, vantelesna oplodnja u 50-im nije nemoguća. Ovaj tekst razmatra prednosti i rizike IVF tretmana kod starijih žena, uključujući stope uspešnosti, rizike trudnoće i opcije lečenja.
Preimplantaciono genetsko testiranje aneuploidije (PGT-A) je metoda koja se koristi u procesu vantelesne oplodnje (IVF) kako bi se procenilo da li embrion ima tačan broj hromozoma pre nego što se vrati u matericu. Ova analiza značajno povećava šanse za uspešnu trudnoću i smanjuje rizik od spontanih pobačaja i genetskih poremećaja.
U procesu vantelesne oplodnje (IVF), jedan od ključnih faktora uspeha je genetski status embriona. Preimplantaciono genetsko testiranje (PGT-A) omogućava da se embrioni klasifikuju u tri osnovne grupe: normalni (euploidni), abnormalni (aneuploidni) i mozaični embrioni. Normalni (euploidni) embrioni Embrioni sa tačnim brojem hromozoma (46, raspoređenih u 23 para) imaju najveće šanse za uspešnu implantaciju, zdravu trudnoću i rođenje deteta bez genetskih anomalija. Ovi embrioni su idealan izbor za transfer. Abnormalni (aneuploidni) embrioni Aneuploidni embrioni imaju previše ili premalo hromozoma. Ova nepravilnost može dovesti do: Obično se aneuploidni embrioni ne transferuju jer su šanse za uspeh niske, ali u određenim slučajevima, uz konsultaciju sa genetičarom, može se razmatrati mogućnost transfera. Mozaični embrioni – između normalnog i abnormalnog Mozaični embrioni sadrže mešavinu normalnih i abnormalnih ćelija. Na primer, deo ćelija može imati ispravan broj hromozoma, dok drugi deo može imati viškove ili nedostatke. Ovi embrioni su posebno izazovni jer njihov razvoj može ići u različitim pravcima:🔹 Samokorekcija – abnormalne ćelije mogu nestati tokom razvoja, ostavljajući zdrav fetus.🔹 Neuspešna implantacija – u zavisnosti od procenta abnormalnih ćelija, embrion može prestati da se razvija.🔹 Povećan rizik od komplikacija – uključujući pobačaj ili razvojne probleme kod deteta. Mozaicizam se deli na niski (mali procenat abnormalnih ćelija)
Trodnevni embrioni (poznati i kao embrioni u stadijumu od osam ćelija) su ključni deo procesa vantelesne oplodnje (IVF). Ovaj stadijum razvoja embriona donosi mnoge dileme u medicini potpomognute oplodnje – da li vratiti embrione u matericu, sačekati peti dan (blastocistu), ili ih zamrznuti za buduće pokušaje. Šta su trodnevni embrioni, kako se razvijaju, koje su njihove prednosti i izazovi, i kako ih embriolozi i lekari biraju u postupcima IVF-a? Razvoj embriona do trećeg dana Nakon oplodnje jajne ćelije spermatozoidom, embrion prolazi kroz sledeće faze razvoja: ✅ 1. dan (24 sata nakon oplodnje) – Embrion se nalazi u stadijumu zigota – jedna ćelija s jezgrom koje sadrži genetski materijal oba roditelja.✅ 2. dan (48 sati nakon oplodnje) – Dolazi do prvih deoba i embrion se sastoji od 2 do 4 ćelije (blastomera).✅ 3. dan (72 sata nakon oplodnje) – Embrion sada sadrži između 6 i 10 ćelija, idealno 8. Ovaj treći dan razvoja je kritičan za dalju sudbinu embriona, jer se tada prati njegova pravilna deoba, oblik ćelija i kvalitet. Kako embriolozi procenjuju kvalitet trodnevnih embriona? U embriologiji postoje različiti kriterijumi za ocenu kvaliteta trodnevnih embriona. Ovo su glavni faktori koji se uzimaju u obzir: 🔹 Broj ćelija – Optimalan broj
Zamrzavanje jajnih ćelija, poznato kao oocitna krioprezervacija, predstavlja ključnu opciju za očuvanje plodnosti. Kvalitet zamrznutih jajnih ćelija zavisi od nekoliko faktora, uključujući starost žene u trenutku zamrzavanja, metode zamrzavanja, laboratorijske uslove i samu proceduru odmrzavanja.
Kvalitet jajnih ćelija je jedan od ključnih faktora za uspešnu trudnoću, kako prirodnim putem, tako i putem metoda asistirane reprodukcije (VTO, ICSI). Kada govorimo o kvalitetu jajnih ćelija, mislimo na njihovu sposobnost da budu oplođene, formiraju zdrave embrione i podrže normalan razvoj trudnoće.
Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je hormonski poremećaj koji nastaje kada jajnici (organi koji proizvode i oslobađaju jajne ćelije) stvaraju prekomernu količinu određenih hormona. Kod osoba sa PCOS-om, jajnici proizvode neobično visoke nivoe androgena (muških hormona), što dovodi do hormonske neravnoteže. Kao rezultat toga, osobe sa PCOS-om često imaju neredovne menstrualne cikluse, izostanak menstruacije i nepredvidivu ovulaciju. Na ultrazvuku se mogu videti mali folikularni cisti (tečno ispunjene kesice sa nezrelim jajnim ćelijama) zbog izostanka ovulacije (anovulacija). Međutim, uprkos nazivu “policistični jajnici”, nije neophodno imati ciste na jajnicima da biste imali PCOS. Ove ciste nisu opasne niti bolne.
Teratozoospermija (teratospermija) je medicinsko stanje koje označava povećan procenat abnormalnih spermatozoida u ejakulatu. U zdravom uzorku sperme, najmanje 4% spermatozoida treba da ima normalnu morfologiju, prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Kada je taj procenat niži, dijagnostikuje se teratozoospermija.
Embriotransfer (ET) je jedan od najvažnijih koraka u procesu vantelesne oplodnje (VTO), i potpuno je prirodno da se žene brinu, pitajući se šta smeju, a šta ne smeju da rade nakon njega. Mnoge veruju da nakon ET moraju strogo da miruju i da je jedini ispravan način provođenja vremena ležanje. Međutim, istraživanja pokazuju da normalno ponašanje nakon embriotransfera ne umanjuje šanse za uspeh i da žena može da nastavi sa svojim uobičajenim aktivnostima, uz nekoliko osnovnih mera opreza.
Astenozoospermija je medicinsko stanje koje se odnosi na smanjenu pokretljivost spermatozoida u ejakulatu. Budući da je dobra pokretljivost spermatozoida ključna za oplodnju jajne ćelije, astenozoospermija može značajno uticati na mušku plodnost i otežati prirodno začeće.
Informacije objavljene na portalu IVF Centar (www.ivfcentar.rs) imaju isključivo informativnu svrhu. Ove informacije ne zamenjuju lečenje, dijagnostiku, prevenciju niti mogu uticati na tok lečenja bilo koje bolesti ili samog IVF tretmana. Saveti IVF Centra ne mogu zameniti pregled stručnjaka i ne treba ih uzimati kao medicinski savet.
IVF Centar preporučuje razgovor sa stručnim licima u vezi sa lečenjem neplodnosti i reproduktivnim zdravljem.
