Iako ste mnogo puta do sada čuli termin „donacija ćelija“, ipak niste sigurni šta to stvarno znači? Na pravom ste mestu – otkrivamo sve nepoznanice oko donacije ćelija.
Donacija je i dalje nedovoljno poznata procedura kod nas, a vrlo često se poistovećuje sa darivanjem krvi ili organa, iako nema mnogo sličnosti. Naime, kada je u pitanju donacija ćelija, osnovna stvar koju treba znati je ta da se doniraju: jajne ćelije (ženske polne ćelije), spermatozoidi (muške polne ćelije) i embrioni (oplođena jajna ćelija), a sve u cilju ostvarivanja trudnoće kod žena koje se suočavaju s problemom neplodnosti ili nemaju partnera (singl žene).
DA LI JE OVA PROCEDURA MOGUĆA U NAŠOJ ZEMLJI?
Vantelesna oplodnja (IVF) sa doniranim ćelijama u Srbiji se izvodi od decembra 2022. godine. Naš zakon dozvoljava postupak sa doniranim ćelijama ili embrionima, ali se reproduktivne ćelije uvoze iz inostranstva, što zapravo znači da nemamo sopstvene donore ili donorke.
KO DONIRA I ŠTA SE DONIRA?
Muškarci doniraju spermatozoide, žene doniraju jajne ćelije. Sa embrionima je malo drugačije. Oni se daju na usvajanje (može par dati dobijeni embrion na usvajanje) ili se od donorkine jajne ćelije i doniranog spermatozoida muškarca donora dobije embrion koji se daruje paru ili ženi (tzv. dupla donacija). Osnovna stvar koju treba razumeti: i donor i donorka (jednom rečju davaoci) doniranjem daju i svoj biološki materijal, a samim tim i svoj DNK.
Ukoliko sve navedeno primenimo na naše primere izgledaće ovako:
- Donacija jajnih ćelija: žena primalac prima embrion koji je dobijen od jajne ćelije donorke i spermatozoida njenog partnera (muža).
- Donacija spermatozoida: žena primalac prima embrion koji je dobijen od njene jajne ćelije i spermatozoida donora.
- Donacija embriona: žena primalac prima embrion koji je dobijen od jajne ćelije donorke i spermatozoida donora.
Kako smo pomenuli, embrioni se mogu usvajati ili stvarati za potrebe donacije (dupla donacija). Važno je naglasiti da u Srbiji nije dozvoljena dupla donacija. Takav proces se može uraditi samo u inostranstvu.
DONACIJA EMBRIONA, ŠTA JE TO?
Ukoliko jedan par ide na postupak vantelesne oplodnje i dobije dete, ali im preostanu embrioni koji se zamrzavaju (odlažu za kasnije) i kasnije ih iz bilo kog razloga ne žele, taj par ima pravo da preostale embrione ponudi na usvajanje. Tačnije, da ih ustupi. Naravno, parovi moraju ispunjavati određene uslove kako bi mogli da ustupe svoje embrione nekom drugom (godine, testiranja na nasledne bolesti, mnoge analize, kvalitet embriona…).
Druga situacija je da se uz pomoć donorske jajne ćelije i donorskog spermatozoida kreira nov embrion – pomenuta dupla donacija. Taj embrion je dobijen za potrebe donacije embriona i nije „ustupljen” od strane bioloških roditelja, već je kreiran za potrebe žene primaoca.
NAJPRE HUMANOST NA DELU
Ne treba zaboraviti da donacija jajnih ćelija, spermatozoida i embriona jeste procedura koja za cilj ima human čin – stvaranje novog života, pomoć parovima i pojedincima koji nemaju mogućnost da uz svoje reproduktivne ćelije dođu do potomstva. Cilj donacije nije biranje boje očiju deteta, već želja da se dođe do zdravog potomstva. Nekada je donacija bila samo naučna fantastika, a sada se izvodi u većini zemalja širom sveta.
KO SU DONORI?
Donori su, uglavnom, mlađi ljudi koji svojevoljno, uz pismeni pristanak, daruju reproduktivne ćelije. Takođe, to može biti i par koji je završio IVF procedure, pa želi da donira preostale embrione koje nema namere da koristi.
Donore vodi altruizam – želja da se pomogne nekom, ali za doniranje u većini zemalja oni dobijaju i određenu nadoknadu. Donorke koje daruju reproduktivne jajne ćelije, po pravilu, treba da budu mlađe ženske osobe. One se prvo testiraju, a nakon toga prolaze kroz proceduru stimulacije ovulacije (primaju hormonsku terapiju) i nakon vađenja jajnih ćelija, te ćelije se uzimaju kako bi se darovale drugoj ženi koja nema svoje ćelije. Procedura nije bolna niti mukotrpna, ali iziskuje vreme i posvećenost.
Donori koji daruju muške polne ćelije (spermatozoide) su muškarci koji žele da daruju svoj reproduktivni materijal singl ženama koje nemaju partnera ili parovima kod kojih muškarac nema svoje spermatozoide. I njih od ovog čina deli testiranje, administracija, psihološka procena… Muškarci spermatozoide doniraju ejakulacijom, nakog čega se spermatozoidi čiste pod mikroskopom i obrađuju, a onda zamrzavaju.
U većini evropskih zemalja duplo donorstvo je dozvoljeno.
ZAŠTO NEKO NEMA SVOJE REPRODUKTIVNE ĆELIJE?
Mnogo je razloga zašto muškarac ili žena nemaju svoje reproduktivne ćelije. Najčešće su razne operacije, invanzivna lečenja, maligniteti, slaba ovarijalna rezerva (kad su u pitanju žene), potpuno odsustvo spermatozoida kod muškaraca (koje može biti prouzrokovano različitim oboljenjima), oboljenja koja utiču na reproduktivne organe, loš kvalitet jajne ćelije koji je prouzrokovan godinama žene ili njenim zdravstvenim stanjem.
OBAVEZNO TESTIRANJE ZA DONORE
Donori i donorke obavezno se, pre samog procesa doniranja, moraju testirati. Naime, kako bi primaoci bili sigurni da davalac zdrav i da ne postoji prepreka za doniranje materijala, postoji niz analiza i testova koje donori moraju da urade. Ponekad je obavezno i retestiranje za donore. U Srbiji se donori retestiraju nakon 6 meseci. Ovo testiranje podrazumeva i psihološko testiranje, te se tako stiče uvid u psihološko stanje, koje je bitno kao i medicinsko stanje donora.
SKUPO ILI NE?
Donacija je skup proces jer je i sama vantelesna oplodnja skupa – uključeni su mnogobrojni pregledi, analize, lekovi za stimulaciju. U proceduri sa doniranim ćelijama postoji i ekstra „dodatak na cenu” procedure, jer donori dobijaju određene nadoknade. Uglavnom se procedure doniranja reproduktivnog materijala obavljaju preko registrovanih banaka reproduktivnih ćelija (kojih ima nekoliko u Evropi), a neke klinike i same mogu biti banke, ukoliko zakon to dozvoljava.
KOLIKO PUTA DONOR MOŽE DA DONIRA?
U Srbiji, reproduktivne ćelije jednog davaoca kao i darovani embrion jednog para (bračni ili vanbračni) mogu se upotrebljavati za IVF samo jednog para ili jedne žene (koja je sama u postupku). Skraćeno rečeno, donacija je „jedan na jedan”. U drugim evropskim zemljama nije tako, pa donori mogu donirati i više puta.
Mogu li da saznam ko je davalac?
Ne. U većini zemalja, pa i kod nas, donacija je apsolutno anonimna.
Srbija ima jednu nacionalnu Banku reproduktivnih ćelija i embriona, koja se nalazi u Kliničkom centru Srbije na Klinici za ginekologiju i akušerstvo „Višegradska”.
Ovaj tekst publikovan je u Magazinu Plodnost br.2. Za sva pitanja i nedoumice, molimo Vas da nas kontaktirate putem mejla office@ivfcentar.rs ili putem besplatnog telefona 0800 707 077. Nije dozvoljeno kopiranje tekstova bez navođenja izvora.
