Autorka: Sandra Jovanović
Hiljadu. Na papiru, to je samo broj. Lep, okrugao, impresivan.
Ali za mene, to nikada nije bila statistika. To je hiljadu različitih puteva, hiljadu borbi koje su često počinjale u tišini, daleko od očiju drugih. Hiljadu puta kada je neko morao da pronađe snagu tamo gde je mislio da je više nema. Hiljadu različitih priča, različitih boli koje su vodile ka bebama, ka životu… samo to tada nisu znale. Nisam znala ni ja, ali sam verovala u njih kao u sebe.
Više od deset godina hodam uz žene koje se bore sa neplodnošću. I ako me je ovaj put nečemu naučio, to je da iza svake želje za detetom stoji priča koju ne možete razumeti dok je ne osetite onako stvarno, duboko u srcu. A da je osetite treba mnogo reči, emocija, vremena, suza, prolivene krvi i znoja…Da je osetite neophodna je vaša koža koju zaboli ubod igle i vaša duša koja oseti negativan test na trudnoću i krah jedne nade koja se vinula visoko, a onda potonula duboko.
Gledala sam ih kako dolaze prvi put – sa nadom u očima, ali i sa strahom koji ne izgovaraju naglas. Gledala sam kako ta nada ponekad bledi posle prvog neuspeha. Pa drugog. Pa petog. Gledala sam kako uče nove medicinske termine koje nikada nisu želele da znaju. Kako se bore sa papirima, analizama, betama…Kako broje dane, hormone, terapije. Kako pokušavaju da zadrže veru dok im telo i okolnosti često šalju suprotne poruke.
Bila sam tu za suze posle negativnih testova, posle teških odluka, teških rezultata…Za tišinu koja nastupi kada reči više nemaju smisla. Za pitanja na koja ni medicina nema jasan odgovor.
I ostajala sam.
Ostajala sam i kada je bilo najteže. Kada su govorile „ne mogu više“. Kada su pravile pauze da udahnu. Kada su sumnjale u sve – u sebe, u proces, doktora, u kliniku, u ishod.
Ostajala sam da ih podsetim da nisu same. Da njihova vrednost nije određena jednim rezultatom. Da je u redu pasti – ali i da je u redu pokušati ponovo. Da je u redu patiti, plakati, ali da je ustajanje jedina opcija. Ostajala sam da im budem glas razuma, neko ko će ih podsetiti gde da krenu i gde da skrenu.
I onda, posle svih tih trenutaka koji lome, dođe onaj koji sve promeni.
Poruka koja počinje sa: „Samo da ti javim….“
I onda: „Uspelo je.“
Prvi pozitivan test. Prvi ultrazvuk. Onaj mali treptaj na ekranu – prvi otkucaj srca koji utiša sve prethodne strahove.
U tim trenucima, svet stane. I sve ono kroz šta su prošle – sve injekcije, čekanja, razočaranja, sumnje – sve dobije smisao. Osetim sreću u glasu i ne dam im da se raduju. Da, dobro ste pročitali: ne dam! Jer ne želim da se slome ako nešto krene nizbrdo. Čekam. Strpljivo čekam dan za danom da prođe onaj period kad je sve nesigurno i onda odahnemo zajedno.
Imala sam privilegiju da budem deo hiljadu takvih trenutaka. Moja priča i moja upornost bile su im snaga, a moje reči uteha i razum.
Hiljadu beba koje danas negde dišu, rastu, smeju se. Hiljadu porodica koje su nastale uprkos svemu. Ali iza svakog tog novog života stoji nešto mnogo veće od broja – stoji žena koja nije odustala onda kada bi većina odustala. Stoje godine nade i hrabrosti. Stoji ljubav koja nije pristala na „ne“. Zato ja ne brojim bebe.
Ja brojim poglede koji su ponovo zasijali. Zagrljaje koji su došli posle dugih godina čekanja.
Tihe pobede koje niko ne vidi, ali koje menjaju ceo jedan život.
I ako me pitate šta sam zapravo radila svih ovih godina – ne, nisam „pomogla da se rodi hiljadu beba“.Bila sam tu da držim prostor za veru kada je nestajala. Da pružim ruku kada je sve delovalo izgubljeno. Da podsetim žene koliko su jake, čak i onda kada to same nisu videle.
I svaki put kada pomislim na tih hiljadu, znam da je to tek početak.
Jer negde sada, baš u ovom trenutku, postoji neka žena koja misli da je sama u svojoj borbi.
A nije.
I zbog nje – nastavljam dalje.
Mi možemo da vam pomognemo na vašem putu do bebe. Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 . Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
