Autorka: Sandra Jovanović
Koliko puta čovek može da padne i ustane? Koliko puta Žena može da padne i ustane? Ne, nije isto čovek i Žena, jer Žena ima veliko slovo Ž na početku, iako je ćovek. Ona je čovek ali je Žena. Ona pada i ustaje, pada i ustaje…nikad ne staje.
U neplodnosti je Žena ta koja vodi bitku. Da, jeste. Ona se slama svaki put kad uđe u ordinaciju i pogleda oči lekara koje ne govore ništa, čije oči govore da je opet ne početku a bila je pri kraju, na korak do supeha. Ona se presamiti od bola kad stigne negativan nalaz na trudnoću, ona se slomi kao staklo kad se desi spontani pobačaj. Nju boli srce, duša, telo…nju boli bol.
Da, ta Žena koja stoji pred vama pala je više puta, slomila se na mnogo komada i pokupila delove sebe, uzela u svoje ruke i sastavila kao slagalicu svoje srce, svoju dušu i nastavila kroz još jednu bitku, jer njene bitke nemaju kraja. Da, ta žena sam ja.
I nije ovo nekakva feministička priča koja veliča Ženu i ne priznaje muškarce, ovo je jednostavna priča o ženi koja je nesalomiva čak i kada je najteže, koja teške udarce neplodnosti podnosi iznova i iznova.
I svaki put ustane, zaista ustane, i nastavi dalje. Gazi po trnju i noge su joj kvave ali ona ide, hoda. Šibaju je vetrovi dok gola hoda strašnim hodnicima klinika, ali ona nastavlja, ne posustaje. Sakuplja svoje suze po najdubljim rekama boli i ne prestaje da plače ali nastavlja dalje iako su joj oči pune plača. Ništa je ne može zaustaviti osim nje same. Sama sebi je vuk. Sama sebe uvuče u mračnu odaju samoće i zaboravi koliko je u stvari jaka i snažna i nesalomiva i velika, ta Žena.
Nju najsnažniji mraz ne može da zaledi, nju najjače sunce neće pomeriti sa najjačeg zraka, ona će hodati i nastavljati dalje…ogorčena, besna, umorna, ranjena, znojava, sama…ali neće stati, jer njena borba nije završena. Njena bitka je izgubljena, ali ona nije poginula. I kao razjarena zver nastavljaće dalje da se bori, kao da joj je prvi put. Posle svakog pada pronaći će novu snagu koja se krila negde duboko.
I hvala tebi, dragi moj, što si bio uz mene svaki put, uz ovu Ženu… što si me držao za ruku, grlio jako, bodrio, voleo, čuvao, osnaživao, što si mi pružao snagu da nastavim da koračam, ali moj motor nije prestao da radi čak ni kada u tebi nije bilo goriva za dalje. Ja sam čekala na vetru dugo naš trenutak, jer moja želja da budem majka bila je jača i od naše ljubavi. Od svega. Nisam postustala jer sam TA Žena, baš Ta koja je nesalomiva i koja ne staje, do poslednjeg daha. Moja snaga ogledala se u mojoj želji koja ije tinjala…I kada su mi govorili da je gotovo, da nema nade, ja nisam odustajala.
Da, bilo je teško, bilo je neprospavanih noći i snova koji nisu bili istiniti, buđenja koja su bila košmar, bilo je patnje, tuge, bola…ali sam ustajala kao ranjena zver i nastavljala svoje bitke. Bitke za bebu.
Iz procesa u proces, iz ordinacije u ordinaciju, iz ciklusa u ciklus, a meseci idu, godine gaze…Nemilosrdno je vreme koje protiče i ne mari za moju želju koja jača svakim danom, baš zato što ispunjenja nema. Vreme ide, jednostavno ide i ništa ga ne može zaustaviti, baš kao ni mene. Hvala tebi, dragi moj, što si me pratio, što nisi otišao, što se nisi slomio zbog moje nesalomivosti, hvala ti što si zajedno sa mnom tabao put, ali ja sam tim putem išla prva, gazila kroz trnje i sakupljala one prve najveće i najjače bodlje. Nisam stala ni kad su mi stopala prokrvarila, hodala sam jer sam znala da moram, ja moram, a mora i postojati kraj svemu ovome. Ovo ne može večno trajati, ova bitka mora nekog da slomi, ili ja nju ili ona mene, iako je kraj sasvim izvestan. To je ono što je sigurno. Kraj.
Sigurno je da ću prestati da se pitam: Zašto? Da ću morati da shvatim razlog i da ću prestati da tražim uzrok jer njega nema. Nema uzroka mom usudu koji nosim. Ja nisam moja neplodnost, ona je samo sada tu, i nestaće…samo još malo, još samo malo.
Još malo pa ćemo držati našu bebu u naručju i moje rane će zaceliti, ja ću ih zaboraviti i ti ćeš ih zaboraviti…neće ih biti, neće se ni videti…samo me neće sada a ni tada slomiti, jer to još malo je tu, baš tu…iza velike planine koja stoji ispred mene, ispred nas…Još samo nju da prođemo i tu smo. Tik iza ugla…
I dragi moj, shvati, ja sam Žena, koja želi da bude Žena, da bude cela, da bude jedra, da joj grudi budu pune mleka a srce puno bebinog osmeha, ja sam Žena koja čeka svoje čedo ne zato što društvo tako nalaže, ne zato jer neko od mene to očekuje, već zato što ja želim i osećam da imam toliko toga još da pružim tim malim ručicama, tom divnom osmehu, tom životu koji stvaram i koji toliko dugo sanjam. Ja sam Žena koja će sve to izdržati i neće stati dok ne stigne do toga i ništa me neće slomiti…Do poslednjeg daha, do poslednje kapi krvi, do poslednjeg trzaja…
Ja sam nesalomiva, Mene neplodnost nije slomila!
Ukoliko vam je potrebna informacija, podrška, savet ili pomoć pozovite IVF Centar na 0800 707 077 i učinite nešto za sebe odmah! Možete nas kontaktirati i preko online kontakt forme klikom na link KONTAKT ili zakazati individualno savetovanje na kom možete dobiti jedinstvenu personalizovanu podršku na putu do bebe na svakom koraku.
