Ono što se retko vidi spolja jeste emocionalni teret koji nosi svaka dijagnoza, svaki neuspeli pokušaj, svaka nova nada. Tuga, strah, osećaj krivice, bes, pa i stid – sve su to prirodni odgovori na situaciju koja menja osnovu onoga što mislimo da bi naš život trebalo da bude.
Put do roditeljstva može biti dug i neizvestan, ali on ne mora da bude usamljen. Svaka priča o neplodnosti je i priča o snazi, hrabrosti i ljubavi – i zato zaslužuje razumevanje, pažnju i podršku.
Dvadesetogodišnja kvalitativna studija pratila je 65 porodica koje su dobile decu uz pomoć donacije ili surogat materinstva. 22 porodice nastale su uz pomoć surogat materinstva, 17 porodica uz pomoć donacije jajnih ćelija i 26 porodica koje su se ostvarile uz pomoć donacije spermatozoida. Otkriveno je da nije bilo razlike u psihološkom smislu – jednak je kvalitet porodičnih odnosa bez obzira na to kako su deca začeta.
Međutim, studija sugeriše da razgovor sa decom o njihovom biološkom poreklu može biti koristan za porodične odnose i zdravo prilagođavanje. Ovo se naročito odnosi na period pre polaska u školu.
Izbegavajte samookrivljivanje. Zapamtite da neplodnost nije vaša krivica. Zamenite negativne misli onima koje su pozitivne i osnažujuće. Korišćenje svesnosti i drugih tehnika osnaživanja može vam pomoći da transformišete svoje obrasce razmišljanja.
I zapamtite: niste definisani samo vašom (ne)plodnošću.
Spontani pobačaj spada u značajne životne događaje žene i sa sobom može da nosi mnogo posledica po mentalno zdravlje. Gubitak trudnoće posle vantelesne oplodnje izaziva još znažnije emocije i donosi mnoge izazove jer žene i parovi koji su prošli IVF postupak prolaze mnogo teži put do ostvarivanja trudnoće: hormonsku stimulaciju, razne analize, aspiraciju, embriotransfer, godine analiza pre samog postupka i mnoge druge izazove. Spektar emocija jeste indivudalan i na njega dosta utiču i okolnosti, lična uverenja i vrednosti, ali i sistem podrške. Psihološki aspekti pobačaja su različiti, pa tako neki od njih mogu biti kratkotrajni i prolazni, a drugi trajni i duboki. Kada se dešava? Spontani pobačaj se najčešće dešava pre 20. nedelje trudnoće. Više od 80% pobačaja se desi u prvih 12 nedelja trudnoće. Pobačaji nakon 20. nedelje su dosta ređi. Medicinski razlozi zbog kojih dolazi do pobačaja su različiti. Samim tim što je trudnoća jako željena i planirana, pobačaj je fizički i psihički teško iskustvo za ženu. Žena koja je prošla IVF proces prirodno se veže za bebu pri dobijanju prve pozitivne bete i emocije su joj izraženije u odnosu na ženu koja je neplanirano ostvarila trudnoću. Neke od reakcija koje su javljaju su: Prva godina nakon gubitka je uvek najteža,
Povežite se sa našim nezavisnim IVF savetnikom još danas! Skratite svoj put do bebe!
Zajedno ćemo razmotriti vašu jedinstvenu situaciju, odgovoriti na vaša pitanja i uputiti vas na pravi put ka vašoj bebi. Potpuno ćemo prilagoditi vaše putovanje vašim potrebama.
Kada razgovarate o neplodnosti sa svojim partnerom, važno je da iskreno izrazite svoja osećanja. Koristite izjave koje počinju sa „Ja“ kako biste preneli emocije bez optuživanja. Na primer, umesto „Ti ne radiš dovoljno“, recite „Osećam se preplavljeno i treba mi više podrške.“ Otvoreno delite svoje brige, strahove i nade, i ne bojte se da pokažete emocije. Normalno je osećati čitav spektar emocija – od tuge i frustracije do nade i odlučnosti.
Nikada nisam mislila da će radost stati u tako mali test sa dve crvene crtice. Taj trenutak, kada su se pojavile, promenio je sve – odjednom, moj svet je imao novi centar, moj um novu svrhu, a moje srce novi ritam. Zamišljala sam kako će izgledati. Da li će imati moje oči ili njegov osmeh? Kako će se nasmejati prvi put, kako ću ga ili nju ljuljati u naručju, pevati uspavanke i šaputati koliko je voljeno. Već sam volela svaki otkucaj malenog srca koje još nisam ni čula. Ali onda… sve se prekinulo. Tišina. Lekar je izgovorio reči koje su mi oduzele dah. Nije više bilo otkucaja, nije više bilo onog sitnog života u meni. Samo praznina. Samo bol koja se širila kroz svaki deo mog tela i uma. Pokušala sam da budem jaka, ali kako da budem jaka kada osećam da sam izgubila deo sebe? Nije više bilo otkucaja. Ljudi su govorili da će vreme zalečiti rane, da se sve dešava s razlogom. Ali kako objasniti srcu koje je prestalo da kuca zajedno s njim? Kako objasniti rukama koje su ostale prazne, snovima koji su prekinuti? Osećala sam se kao da samo ja nosim ovu bol, kao da niko
Embriotransfer (ET) je jedan od najvažnijih koraka u procesu vantelesne oplodnje (VTO), i potpuno je prirodno da se žene brinu, pitajući se šta smeju, a šta ne smeju da rade nakon njega. Mnoge veruju da nakon ET moraju strogo da miruju i da je jedini ispravan način provođenja vremena ležanje. Međutim, istraživanja pokazuju da normalno ponašanje nakon embriotransfera ne umanjuje šanse za uspeh i da žena može da nastavi sa svojim uobičajenim aktivnostima, uz nekoliko osnovnih mera opreza.
Kada uradite sve analize i rezultati pokažu da je sve u redu, a trudnoće nema – dijagnoza je neobjašnjiva neplodnost (idiopatski sterilitet). Šta činiti dalje?
Neplodnost je veliki izazov i pogađa milione ljudi širom sveta. Za one koji prolaze kroz IVF, fizički i emocionalni teret može biti ogroman, ali se često zanemaruje uticaj na profesionalni život i ravnotežu između posla i privatnog života. Izazovi IVF postupka su svakako veliki. Objasnićemo neke.
Nedavna studija objavljena od strane News-Medical osvetljava višeslojne stresove koje tretmani za neplodnost nameću pacijentima, otkrivajući emocionalne i radno-životne napetosti koje značajno doprinose celokupnom iskustvu.
Ono što se retko vidi spolja jeste emocionalni teret koji nosi svaka dijagnoza, svaki neuspeli pokušaj, svaka nova nada. Tuga, strah, osećaj krivice, bes, pa i stid – sve su to prirodni odgovori na situaciju koja menja osnovu onoga što mislimo da bi naš život trebalo da bude.
Put do roditeljstva može biti dug i neizvestan, ali on ne mora da bude usamljen. Svaka priča o neplodnosti je i priča o snazi, hrabrosti i ljubavi – i zato zaslužuje razumevanje, pažnju i podršku.
Dvadesetogodišnja kvalitativna studija pratila je 65 porodica koje su dobile decu uz pomoć donacije ili surogat materinstva. 22 porodice nastale su uz pomoć surogat materinstva, 17 porodica uz pomoć donacije jajnih ćelija i 26 porodica koje su se ostvarile uz pomoć donacije spermatozoida. Otkriveno je da nije bilo razlike u psihološkom smislu – jednak je kvalitet porodičnih odnosa bez obzira na to kako su deca začeta.
Međutim, studija sugeriše da razgovor sa decom o njihovom biološkom poreklu može biti koristan za porodične odnose i zdravo prilagođavanje. Ovo se naročito odnosi na period pre polaska u školu.
Izbegavajte samookrivljivanje. Zapamtite da neplodnost nije vaša krivica. Zamenite negativne misli onima koje su pozitivne i osnažujuće. Korišćenje svesnosti i drugih tehnika osnaživanja može vam pomoći da transformišete svoje obrasce razmišljanja.
I zapamtite: niste definisani samo vašom (ne)plodnošću.
Spontani pobačaj spada u značajne životne događaje žene i sa sobom može da nosi mnogo posledica po mentalno zdravlje. Gubitak trudnoće posle vantelesne oplodnje izaziva još znažnije emocije i donosi mnoge izazove jer žene i parovi koji su prošli IVF postupak prolaze mnogo teži put do ostvarivanja trudnoće: hormonsku stimulaciju, razne analize, aspiraciju, embriotransfer, godine analiza pre samog postupka i mnoge druge izazove. Spektar emocija jeste indivudalan i na njega dosta utiču i okolnosti, lična uverenja i vrednosti, ali i sistem podrške. Psihološki aspekti pobačaja su različiti, pa tako neki od njih mogu biti kratkotrajni i prolazni, a drugi trajni i duboki. Kada se dešava? Spontani pobačaj se najčešće dešava pre 20. nedelje trudnoće. Više od 80% pobačaja se desi u prvih 12 nedelja trudnoće. Pobačaji nakon 20. nedelje su dosta ređi. Medicinski razlozi zbog kojih dolazi do pobačaja su različiti. Samim tim što je trudnoća jako željena i planirana, pobačaj je fizički i psihički teško iskustvo za ženu. Žena koja je prošla IVF proces prirodno se veže za bebu pri dobijanju prve pozitivne bete i emocije su joj izraženije u odnosu na ženu koja je neplanirano ostvarila trudnoću. Neke od reakcija koje su javljaju su: Prva godina nakon gubitka je uvek najteža,
Povežite se sa našim nezavisnim IVF savetnikom još danas! Skratite svoj put do bebe!
Zajedno ćemo razmotriti vašu jedinstvenu situaciju, odgovoriti na vaša pitanja i uputiti vas na pravi put ka vašoj bebi. Potpuno ćemo prilagoditi vaše putovanje vašim potrebama.
Kada razgovarate o neplodnosti sa svojim partnerom, važno je da iskreno izrazite svoja osećanja. Koristite izjave koje počinju sa „Ja“ kako biste preneli emocije bez optuživanja. Na primer, umesto „Ti ne radiš dovoljno“, recite „Osećam se preplavljeno i treba mi više podrške.“ Otvoreno delite svoje brige, strahove i nade, i ne bojte se da pokažete emocije. Normalno je osećati čitav spektar emocija – od tuge i frustracije do nade i odlučnosti.
Nikada nisam mislila da će radost stati u tako mali test sa dve crvene crtice. Taj trenutak, kada su se pojavile, promenio je sve – odjednom, moj svet je imao novi centar, moj um novu svrhu, a moje srce novi ritam. Zamišljala sam kako će izgledati. Da li će imati moje oči ili njegov osmeh? Kako će se nasmejati prvi put, kako ću ga ili nju ljuljati u naručju, pevati uspavanke i šaputati koliko je voljeno. Već sam volela svaki otkucaj malenog srca koje još nisam ni čula. Ali onda… sve se prekinulo. Tišina. Lekar je izgovorio reči koje su mi oduzele dah. Nije više bilo otkucaja, nije više bilo onog sitnog života u meni. Samo praznina. Samo bol koja se širila kroz svaki deo mog tela i uma. Pokušala sam da budem jaka, ali kako da budem jaka kada osećam da sam izgubila deo sebe? Nije više bilo otkucaja. Ljudi su govorili da će vreme zalečiti rane, da se sve dešava s razlogom. Ali kako objasniti srcu koje je prestalo da kuca zajedno s njim? Kako objasniti rukama koje su ostale prazne, snovima koji su prekinuti? Osećala sam se kao da samo ja nosim ovu bol, kao da niko
Embriotransfer (ET) je jedan od najvažnijih koraka u procesu vantelesne oplodnje (VTO), i potpuno je prirodno da se žene brinu, pitajući se šta smeju, a šta ne smeju da rade nakon njega. Mnoge veruju da nakon ET moraju strogo da miruju i da je jedini ispravan način provođenja vremena ležanje. Međutim, istraživanja pokazuju da normalno ponašanje nakon embriotransfera ne umanjuje šanse za uspeh i da žena može da nastavi sa svojim uobičajenim aktivnostima, uz nekoliko osnovnih mera opreza.
Kada uradite sve analize i rezultati pokažu da je sve u redu, a trudnoće nema – dijagnoza je neobjašnjiva neplodnost (idiopatski sterilitet). Šta činiti dalje?
Neplodnost je veliki izazov i pogađa milione ljudi širom sveta. Za one koji prolaze kroz IVF, fizički i emocionalni teret može biti ogroman, ali se često zanemaruje uticaj na profesionalni život i ravnotežu između posla i privatnog života. Izazovi IVF postupka su svakako veliki. Objasnićemo neke.
Nedavna studija objavljena od strane News-Medical osvetljava višeslojne stresove koje tretmani za neplodnost nameću pacijentima, otkrivajući emocionalne i radno-životne napetosti koje značajno doprinose celokupnom iskustvu.
