Kod žena u reproduktivnom dobu maligni tumori su dvostruko češći nego kod muškaraca. Najčešći tipovi raka kod žena u reproduktivnom dobu su rak dojke, melanom, rak grlića materice i limfom. Rana dijagnoza osigurava relativno dobru prognozu i stopu preživljavanja za mlade pacijente.
Ogromna većina pacijenata nije svesna stvarnih rizika lečenja karcinoma. Pored uklanjanja genitalnih organa, zračenje karlice, hemoterapija… ponekad se i ne razmišlja o potrebi očuvanja biološkog materijala.
Ginekolog se trudi da izgradi odnos pun poverenja sa svojim pacijentima što im dalje priliku da dugoročno vode računa o reproduktivnom zdravlju svoje pacijentkinje kroz kontrolne preglede i preglede shodno potrebi.
Prvi pregled ginekologa može biti samo u vidu razgovora o problemima, ali i nedoumicama u vezi sa seksualnim odnosima, menstruacijom ili bilo kom drugom temom koja ima veze sa reproduktivnim zdravljem žena.
Polno prenosive bolesti su najčešće infektivne bolesti u svetu. Uglavnom se (ali ne i jedino) prenose seksualnim kontaktom sa inficiranom osobom. Neke od infekcija (HIV, sifilis, gonoreja) mogu imati transmisiju sa majke na bebu, tokom trudnoće, kao i tokom porođaja i dojenja.
Postoji više od 25 polnih bolesti, a najpoznatije su hlamidija (koja je i najzastupljenija), gonoreja, hepatitis B, genitalni herpes, HIV, humani papilloma virus (HPV), sifilis, stidne vaši I trihomonijaza.
Ne postoje precizne preporuke vezane za odluku o uklanjanju kondiloma. U praksi, osim sitnih i pojedinačnih kondiloma koji se ne menjaju, ne rastu i ne umnožavaju, svi drugi kondilomi jesu indikacija za hiruršku intervenciju.
Ultrazvuk dojki je namenjen svim ženama u reproduktivnom dobu, ali i u menopauzi. Ponekad može biti potrebno da se uz ultrazvučni pregled uradi i mamografija. Kao dopunska dijagnostička metoda, mamografija se savetuje ženama nakon 45. godine, ukoliko ne postoji porodična istorija bolesti.
Rano otkrivanje i lečenje malignih bolesti dovelo do većeg broja pacijentkinja sa interesom za očuvanje kasnije plodnosti i kvaliteta života. Pri tome se u najvećem broju pacijentkinja ove grupe koriste zračna i hemioterapija, koja značajno smanjuje ovarijalnu rezervu, to jest mogućnost jajnika za produkciju jajnih ćelija. Ova tehnika se tako primarno koristila kod pacijentkinja sa malignim bolestima koje žele da očuvaju mogućnost reprodukcije.
Negativan uticaj hlamidije na neplodnost je veoma često potcenjen. Hlamidija kod muškaraca može umanjiti kvalitet semene tečnosti i uzrokovati ožiljke na reproduktivnom traktu (što može dovesti do trajne neplodnosti).
Muškarci sa hlamidijom imaju tri puta veći normalni nivo DNK fragmentacije u spermi (što znači da genetski materijal nije dovoljno kompaktan i da su duge strune DNK postale podložne lomnjenju).
Endometrioza je hronična upalna bolest koju karakteriše rast sluznice materice (endometrijuma) van materice, gde se normalno nalazi. Najčešće se javlja kod žena u reproduktivnom periodu. Glavni simptomi su česte bolne menstruacije, bol u maloj karlici, poremećaj menstruacionog ciklusa. Odlikuje se i preobilnim menstruacionim krvarenjem, krvarenjem između dva ciklusa. Endometrioza je uzrok neplodnosti kod skoro 40% žena. Obično prestaje s početkom menopauze. To je benigna bolest i njena maligna alteracija se veoma retko javlja.
Kod žena u reproduktivnom dobu maligni tumori su dvostruko češći nego kod muškaraca. Najčešći tipovi raka kod žena u reproduktivnom dobu su rak dojke, melanom, rak grlića materice i limfom. Rana dijagnoza osigurava relativno dobru prognozu i stopu preživljavanja za mlade pacijente.
Ogromna većina pacijenata nije svesna stvarnih rizika lečenja karcinoma. Pored uklanjanja genitalnih organa, zračenje karlice, hemoterapija… ponekad se i ne razmišlja o potrebi očuvanja biološkog materijala.
Ginekolog se trudi da izgradi odnos pun poverenja sa svojim pacijentima što im dalje priliku da dugoročno vode računa o reproduktivnom zdravlju svoje pacijentkinje kroz kontrolne preglede i preglede shodno potrebi.
Prvi pregled ginekologa može biti samo u vidu razgovora o problemima, ali i nedoumicama u vezi sa seksualnim odnosima, menstruacijom ili bilo kom drugom temom koja ima veze sa reproduktivnim zdravljem žena.
Polno prenosive bolesti su najčešće infektivne bolesti u svetu. Uglavnom se (ali ne i jedino) prenose seksualnim kontaktom sa inficiranom osobom. Neke od infekcija (HIV, sifilis, gonoreja) mogu imati transmisiju sa majke na bebu, tokom trudnoće, kao i tokom porođaja i dojenja.
Postoji više od 25 polnih bolesti, a najpoznatije su hlamidija (koja je i najzastupljenija), gonoreja, hepatitis B, genitalni herpes, HIV, humani papilloma virus (HPV), sifilis, stidne vaši I trihomonijaza.
Ne postoje precizne preporuke vezane za odluku o uklanjanju kondiloma. U praksi, osim sitnih i pojedinačnih kondiloma koji se ne menjaju, ne rastu i ne umnožavaju, svi drugi kondilomi jesu indikacija za hiruršku intervenciju.
Ultrazvuk dojki je namenjen svim ženama u reproduktivnom dobu, ali i u menopauzi. Ponekad može biti potrebno da se uz ultrazvučni pregled uradi i mamografija. Kao dopunska dijagnostička metoda, mamografija se savetuje ženama nakon 45. godine, ukoliko ne postoji porodična istorija bolesti.
Rano otkrivanje i lečenje malignih bolesti dovelo do većeg broja pacijentkinja sa interesom za očuvanje kasnije plodnosti i kvaliteta života. Pri tome se u najvećem broju pacijentkinja ove grupe koriste zračna i hemioterapija, koja značajno smanjuje ovarijalnu rezervu, to jest mogućnost jajnika za produkciju jajnih ćelija. Ova tehnika se tako primarno koristila kod pacijentkinja sa malignim bolestima koje žele da očuvaju mogućnost reprodukcije.
Negativan uticaj hlamidije na neplodnost je veoma često potcenjen. Hlamidija kod muškaraca može umanjiti kvalitet semene tečnosti i uzrokovati ožiljke na reproduktivnom traktu (što može dovesti do trajne neplodnosti).
Muškarci sa hlamidijom imaju tri puta veći normalni nivo DNK fragmentacije u spermi (što znači da genetski materijal nije dovoljno kompaktan i da su duge strune DNK postale podložne lomnjenju).
Endometrioza je hronična upalna bolest koju karakteriše rast sluznice materice (endometrijuma) van materice, gde se normalno nalazi. Najčešće se javlja kod žena u reproduktivnom periodu. Glavni simptomi su česte bolne menstruacije, bol u maloj karlici, poremećaj menstruacionog ciklusa. Odlikuje se i preobilnim menstruacionim krvarenjem, krvarenjem između dva ciklusa. Endometrioza je uzrok neplodnosti kod skoro 40% žena. Obično prestaje s početkom menopauze. To je benigna bolest i njena maligna alteracija se veoma retko javlja.