Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je hormonski poremećaj koji nastaje kada jajnici (organi koji proizvode i oslobađaju jajne ćelije) stvaraju prekomernu količinu određenih hormona. Kod osoba sa PCOS-om, jajnici proizvode neobično visoke nivoe androgena (muških hormona), što dovodi do hormonske neravnoteže. Kao rezultat toga, osobe sa PCOS-om često imaju neredovne menstrualne cikluse, izostanak menstruacije i nepredvidivu ovulaciju. Na ultrazvuku se mogu videti mali folikularni cisti (tečno ispunjene kesice sa nezrelim jajnim ćelijama) zbog izostanka ovulacije (anovulacija). Međutim, uprkos nazivu “policistični jajnici”, nije neophodno imati ciste na jajnicima da biste imali PCOS. Ove ciste nisu opasne niti bolne.
TSH (tiroidni stimulirajući hormon ili tirotropin) je hormon koji luči hipofiza, mala žlezda u mozgu, i on kontroliše rad štitaste žlezde. Njegova glavna uloga je da reguliše proizvodnju hormona T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin), koji su ključni za metabolizam, energiju i funkcionisanje gotovo svih organa u telu.
Kada nivo TSH-a nije u balansu, dolazi do poremećaja u radu štitaste žlezde, što može imati ozbiljne posledice na mnoge telesne funkcije, uključujući i reproduktivno zdravlje.
Ovaj tekst istražuje potencijalne rizike i koristi od seksualnih odnosa nakon transfera embriona. Dok neki izbegavaju seks zbog briga o infekcijama ili kontrakcijama materice, drugi smatraju da to ne predstavlja značajan rizik.
Implantacijsko krvarenje se javlja kao posledica usađivanja embriona u zid materice (endometrijum). Ovo može biti rani znak trudnoće i oko 30% trudnica doživi ovo krvarenje. To nije nešto zbog čega treba brinuti i ako je prisutno i ako nije.
Krvarenje može biti različitog intenziteta, a sam patofiziološki mehanizam ove poljave nije razjašnjen.
Kako iskustva pokazuju ono se podjednako javlja kako kod zatrudnjivanja prirodnim putem, tako i kod žena koje su zatrudnele putem IVF postupka.
Da, povučen je lek Progesteron depo! Mnoge žene su sada zbunjene i imaju mnogo pitanja jer su ga koristile. U situaciji smo da nas zabrinutost preplavljuje, a briga u vezi sa zdravljem i zdravljem deteta sve veća. Zašto da ćutimo? hajmo da pričamo otvoreno o svemu što nas muči.
Želimo da sa vama zajedno razjasnimo sve nedoumice i dobijemo tačne informacije o progesteronu, zato smo u pomoć pozvali i doktorku Biljanu Dragaš, ginekologa sa dugogodišnjim iskustvom.
Pozivamo vas na besplatnu radionicu „Sve dileme u vezi sa progesteronom“, koju organizuje IVF Centar u saradnji sa kompanijom Miter.
Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je minimalno invazivni hiruški zahvat koji se primenjuje kada nije moguće da se dijagnoza potvrdi drugim dijagnostičkim metodama. Laparoskop je tanka cev, slična teleskopu, koja se provlači kroz mali rez na trbuhu kako bi hirurg mogao da vidi spoljašnjost materice, jajnika, jajovoda i okolne organe. Zašto se radi dijagnostička laparoskopija? Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je metoda izbora kada drugim dijagnostičkim metodama (ultrazvuk, rendgen, skener magnetna rezonanca) nisu mogli da se otkriju uzroci bola u maloj karlici ili potvrdi prisustvo promena na koje se sumnja. Dijagnostičkom laparoskopijom može da se: Kako se izvodi dijagnostička laparoskopija (celioskopija)? Dijagnostička laparoskopija se izvodi pod opštom anestezijom tako što se pacijentkinja postavlja u ležeći položaj. Prvo se napravi mali rez ispod pupka. Kroz taj rez se prvo uvuče cevčica (kanila) kroz koju se trbuh se naduva ugljen-dioksidom kako bi se organi bolje videli. Zatim se laparoskop uvuče kroz ovaj rez. Laparoskop ima kameru pomoću koje se na monitoru dobija slika organa koju hirurg prati u realnom vremenu. Kada je potrebna biopsija (uzimanje uzoraka tkiva) ili uklanjanje ožiljnog tkiva, onda se napravi još jedan rez dužine 0,5-1 cm neposredno iznad linije pubičnih dlačica kroz koji se provlače hiruški instrumenti. Kada se procedura završi, instrumeti
Laparoskopija je minimalno invazivna metoda i predstavlja savremenu, bezbednu i pouzdanu proceduru kojom se mogu rešiti brojna ginekološka stanja. Nekada je za ove intervencije, koje se sada rešavaju laparoskopijom, bilo neophodno uraditi veliku, otvorenu operaciju koje su zahtevale dug i bolan oporavak. Laparoskopija se bazira na više manjih rezova (najčešće tri) dužine od 0.5 do 1 cm kroz koje se specijalnim instrumentima obavlja sagledavanje i operisanje promena u maloj karlici.
Menstrualni ciklus počinje prvog dana jednog menstrualnog perioda i završava se prvog dana sledećeg perioda. To znači da je prvi dan menstrualnog ciklusa u stvari dan kada žena prokrvari. Pre nego što se rodi, u jajnicima devojčice nalaze se sve jajne ćelije koje će tokom čitavog njenog života moći da se koriste za sazrevanje i oplodnju u njenim menstrualnim ciklusima. Tri do četiri meseca pre rođenja fetus ženskoga pola ima oko 7 miliona jajnih ćelija, dok u vreme rađanja ostaje samo 1 milion, dok se ostale resorbuju. Kada devojčica dobije prvu menstruaciju u životu (menarha) broj jajnih ćelija u njenim jajnicima iznosi oko 400.000. U odmaklom životnom dobu, u vreme menopauze, u jajnicima žene ostaje samo nekoliko jajnih ćelija. Normalno, svakoga meseca u jajniku sazreva po jedna jajna ćelija. Šta se dešava za vreme jednog menstrualnog ciklusa? Tokom jednog ciklusa (meseca), dok traje menstrualno krvarenje, u jajniku se razvija nekoliko folikula. Folikuli su kesice koje sadrže po jednu nezrelu jajnu ćeliju. Za otprilike nedelju dana jedan folikul se ubrzano razvija i premašuje rastom okolne koji se vremenom smanjuju. U ovoj fazi stvara se sve veća količina estrogena, uglavnom u ćelijama koje okružuju ovaj dominantni, rastući folikul. Estrogen deluje na sluznicu materice (endometrijum), dovodeći
Materica (lat. uterus) je organ iz kog počinje život. Važno je da razumemo njenu veličanstvenu funkciju, i izgled. Materica zajedno sa jajnicima, jajovodima i vaginom čini unutrašnji ženski reproduktivni sistem i presudna je u periodu formiranja i razvijanja fetusa.
Za svaku ženu materica igra važnu ulogu kada otpočne trudnoća, ali je uvek dobro razumeti način funkcionisanja i promene koje joj se dešavaju tokom vremena. Od davnina materica je mističan i neshvatljiv organ ljudima i i dalje ne prestaje da fascinira svojom ulogom u stvaranju života iako je nauka do sada mnogo toga već spoznala.
Ako sumnjate ili ako postoje razlozi da verujete da imate jednorogu matericu, konsultujte se sa ginekologom. Jedino oni mogu da procene vašu istoriju bolesti, izvrše fizički pregled i zatraže odgovarajuće preglede kako bi procenili strukturu vaše materice.
Važno je napomenuti da nemaju sve žene sa jednorogom matericom probleme sa plodnošću.
Neke mogu imati uspešne trudnoće. Međutim, žene sa ovom anomalijom materice mogu imati koristi od dodatnog praćenja i nege tokom trudnoće.
Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je hormonski poremećaj koji nastaje kada jajnici (organi koji proizvode i oslobađaju jajne ćelije) stvaraju prekomernu količinu određenih hormona. Kod osoba sa PCOS-om, jajnici proizvode neobično visoke nivoe androgena (muških hormona), što dovodi do hormonske neravnoteže. Kao rezultat toga, osobe sa PCOS-om često imaju neredovne menstrualne cikluse, izostanak menstruacije i nepredvidivu ovulaciju. Na ultrazvuku se mogu videti mali folikularni cisti (tečno ispunjene kesice sa nezrelim jajnim ćelijama) zbog izostanka ovulacije (anovulacija). Međutim, uprkos nazivu “policistični jajnici”, nije neophodno imati ciste na jajnicima da biste imali PCOS. Ove ciste nisu opasne niti bolne.
TSH (tiroidni stimulirajući hormon ili tirotropin) je hormon koji luči hipofiza, mala žlezda u mozgu, i on kontroliše rad štitaste žlezde. Njegova glavna uloga je da reguliše proizvodnju hormona T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin), koji su ključni za metabolizam, energiju i funkcionisanje gotovo svih organa u telu.
Kada nivo TSH-a nije u balansu, dolazi do poremećaja u radu štitaste žlezde, što može imati ozbiljne posledice na mnoge telesne funkcije, uključujući i reproduktivno zdravlje.
Ovaj tekst istražuje potencijalne rizike i koristi od seksualnih odnosa nakon transfera embriona. Dok neki izbegavaju seks zbog briga o infekcijama ili kontrakcijama materice, drugi smatraju da to ne predstavlja značajan rizik.
Implantacijsko krvarenje se javlja kao posledica usađivanja embriona u zid materice (endometrijum). Ovo može biti rani znak trudnoće i oko 30% trudnica doživi ovo krvarenje. To nije nešto zbog čega treba brinuti i ako je prisutno i ako nije.
Krvarenje može biti različitog intenziteta, a sam patofiziološki mehanizam ove poljave nije razjašnjen.
Kako iskustva pokazuju ono se podjednako javlja kako kod zatrudnjivanja prirodnim putem, tako i kod žena koje su zatrudnele putem IVF postupka.
Da, povučen je lek Progesteron depo! Mnoge žene su sada zbunjene i imaju mnogo pitanja jer su ga koristile. U situaciji smo da nas zabrinutost preplavljuje, a briga u vezi sa zdravljem i zdravljem deteta sve veća. Zašto da ćutimo? hajmo da pričamo otvoreno o svemu što nas muči.
Želimo da sa vama zajedno razjasnimo sve nedoumice i dobijemo tačne informacije o progesteronu, zato smo u pomoć pozvali i doktorku Biljanu Dragaš, ginekologa sa dugogodišnjim iskustvom.
Pozivamo vas na besplatnu radionicu „Sve dileme u vezi sa progesteronom“, koju organizuje IVF Centar u saradnji sa kompanijom Miter.
Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je minimalno invazivni hiruški zahvat koji se primenjuje kada nije moguće da se dijagnoza potvrdi drugim dijagnostičkim metodama. Laparoskop je tanka cev, slična teleskopu, koja se provlači kroz mali rez na trbuhu kako bi hirurg mogao da vidi spoljašnjost materice, jajnika, jajovoda i okolne organe. Zašto se radi dijagnostička laparoskopija? Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je metoda izbora kada drugim dijagnostičkim metodama (ultrazvuk, rendgen, skener magnetna rezonanca) nisu mogli da se otkriju uzroci bola u maloj karlici ili potvrdi prisustvo promena na koje se sumnja. Dijagnostičkom laparoskopijom može da se: Kako se izvodi dijagnostička laparoskopija (celioskopija)? Dijagnostička laparoskopija se izvodi pod opštom anestezijom tako što se pacijentkinja postavlja u ležeći položaj. Prvo se napravi mali rez ispod pupka. Kroz taj rez se prvo uvuče cevčica (kanila) kroz koju se trbuh se naduva ugljen-dioksidom kako bi se organi bolje videli. Zatim se laparoskop uvuče kroz ovaj rez. Laparoskop ima kameru pomoću koje se na monitoru dobija slika organa koju hirurg prati u realnom vremenu. Kada je potrebna biopsija (uzimanje uzoraka tkiva) ili uklanjanje ožiljnog tkiva, onda se napravi još jedan rez dužine 0,5-1 cm neposredno iznad linije pubičnih dlačica kroz koji se provlače hiruški instrumenti. Kada se procedura završi, instrumeti
Laparoskopija je minimalno invazivna metoda i predstavlja savremenu, bezbednu i pouzdanu proceduru kojom se mogu rešiti brojna ginekološka stanja. Nekada je za ove intervencije, koje se sada rešavaju laparoskopijom, bilo neophodno uraditi veliku, otvorenu operaciju koje su zahtevale dug i bolan oporavak. Laparoskopija se bazira na više manjih rezova (najčešće tri) dužine od 0.5 do 1 cm kroz koje se specijalnim instrumentima obavlja sagledavanje i operisanje promena u maloj karlici.
Menstrualni ciklus počinje prvog dana jednog menstrualnog perioda i završava se prvog dana sledećeg perioda. To znači da je prvi dan menstrualnog ciklusa u stvari dan kada žena prokrvari. Pre nego što se rodi, u jajnicima devojčice nalaze se sve jajne ćelije koje će tokom čitavog njenog života moći da se koriste za sazrevanje i oplodnju u njenim menstrualnim ciklusima. Tri do četiri meseca pre rođenja fetus ženskoga pola ima oko 7 miliona jajnih ćelija, dok u vreme rađanja ostaje samo 1 milion, dok se ostale resorbuju. Kada devojčica dobije prvu menstruaciju u životu (menarha) broj jajnih ćelija u njenim jajnicima iznosi oko 400.000. U odmaklom životnom dobu, u vreme menopauze, u jajnicima žene ostaje samo nekoliko jajnih ćelija. Normalno, svakoga meseca u jajniku sazreva po jedna jajna ćelija. Šta se dešava za vreme jednog menstrualnog ciklusa? Tokom jednog ciklusa (meseca), dok traje menstrualno krvarenje, u jajniku se razvija nekoliko folikula. Folikuli su kesice koje sadrže po jednu nezrelu jajnu ćeliju. Za otprilike nedelju dana jedan folikul se ubrzano razvija i premašuje rastom okolne koji se vremenom smanjuju. U ovoj fazi stvara se sve veća količina estrogena, uglavnom u ćelijama koje okružuju ovaj dominantni, rastući folikul. Estrogen deluje na sluznicu materice (endometrijum), dovodeći
Materica (lat. uterus) je organ iz kog počinje život. Važno je da razumemo njenu veličanstvenu funkciju, i izgled. Materica zajedno sa jajnicima, jajovodima i vaginom čini unutrašnji ženski reproduktivni sistem i presudna je u periodu formiranja i razvijanja fetusa.
Za svaku ženu materica igra važnu ulogu kada otpočne trudnoća, ali je uvek dobro razumeti način funkcionisanja i promene koje joj se dešavaju tokom vremena. Od davnina materica je mističan i neshvatljiv organ ljudima i i dalje ne prestaje da fascinira svojom ulogom u stvaranju života iako je nauka do sada mnogo toga već spoznala.
Ako sumnjate ili ako postoje razlozi da verujete da imate jednorogu matericu, konsultujte se sa ginekologom. Jedino oni mogu da procene vašu istoriju bolesti, izvrše fizički pregled i zatraže odgovarajuće preglede kako bi procenili strukturu vaše materice.
Važno je napomenuti da nemaju sve žene sa jednorogom matericom probleme sa plodnošću.
Neke mogu imati uspešne trudnoće. Međutim, žene sa ovom anomalijom materice mogu imati koristi od dodatnog praćenja i nege tokom trudnoće.