Tarnerov sindrom (TS) je genetski poremećaj koji pogađa isključivo žene i nastaje zbog potpunog ili delimičnog nedostatka jednog X hromozoma. Javlja se kod oko 1 na 2.500 novorođenih devojčica i može dovesti do različitih zdravstvenih problema, uključujući nizak rast, neplodnost i srčane mane. Uzroci i genetika Tarnerov sindrom nastaje kada se jedan od dva X hromozoma kod žena izgubi delimično ili u potpunosti. Postoje različite genetske varijante ovog sindroma: Simptomi Tarnerovog sindroma Simptomi mogu varirati, ali najčešće uključuju: 🔹 Fizičke karakteristike 🔹 Reproduktivni i hormonalni problemi 🔹 Zdravstveni problemi 🔹 Kognitivne i socijalne karakteristike Dijagnoza i testiranje Tarnerov sindrom se može dijagnostikovati tokom fetalnog perioda, detinjstva ili adolescencije: Lečenje Tarnerovog sindroma Ne postoji lek za TS, ali različite terapije mogu poboljšati kvalitet života: Plodnost i trudnoća kod žena s Tarnerovim sindromom Većina žena sa TS je neplodna, ali neke mogu imati trudnoću uz pomoć donacije jajnih ćelija i vantelesne oplodnje. Trudnoća nosi povećan rizik od srčanih komplikacija, pa je neophodno pažljivo medicinsko praćenje. Iako Tarnerov sindrom nosi brojne izazove, uz pravovremenu dijagnozu i odgovarajuće medicinske intervencije, osobe s ovim sindromom mogu imati dug i kvalitetan život. Ključni aspekti tretmana uključuju hormonsku terapiju, medicinsko praćenje i psihosocijalnu podršku. Mi možemo da
ERA test (Endometrial Receptivity Analysis) je inovativna dijagnostička metoda koja pomaže u proceni receptivnosti endometrijuma, ključnog faktora za uspeh implantacije embriona tokom vantelesne oplodnje (VTO). Ovaj test analizira ekspresiju specifičnih gena u endometrijumu kako bi se odredio optimalan vremenski period za prenos embriona, čime se povećavaju šanse za trudnoću.
Menopauza je prirodni proces koji se obično javlja između 45. i 55. godine života, ali kod nekih žena može nastupiti ranije – pre 40. godine, što se naziva preuranjena menopauza. Pored toga, određeni medicinski tretmani, poput terapije za endo metriozu ili onkološkog lečenja, mogu indukovati lekovima izazvanu menopauzu. 1. Preuranjena menopauza (Prerano zatajenje jajnika – POF) Preuranjena menopauza (poznata i kao prerano zatajenje jajnika – POF) označava prestanak funkcije jajnika pre 40. godine života. To znači da jajnici više ne proizvode dovoljne količine estrogena i da ovulacija prestaje. Uzroci preuranjene menopauze: 🔹 Genetski faktori – Ako je majka ili baka imala ranu menopauzu, postoji povećan rizik da će se to desiti i sledećoj generaciji.🔹 Autoimune bolesti – Stanja poput autoimunog tiroiditisa, Addisonove bolesti ili lupusa mogu uticati na funkciju jajnika.🔹 Hromozomske abnormalnosti – Tarnerov sindrom i Fragilni X sindrom povezani su sa smanjenom funkcijom jajnika.🔹 Hemoterapija i zračenje – Ove terapije mogu oštetiti jajnike i izazvati trajni gubitak funkcije.🔹 Infekcije – Određene virusne infekcije (poput zauški) mogu uticati na funkciju jajnika.🔹 Idiopatski uzroci – U velikom broju slučajeva, uzrok ostaje nepoznat. Simptomi: ✅ Neredovni ili potpuno izostali ciklusi✅ Valunzi, noćno znojenje i nesanica✅ Suvoća vagine i bol tokom odnosa✅ Smanjen
Menopauza donosi brojne hormonske promene koje utiču na metabolizam, zdravlje kostiju, srce, raspoloženje i telesnu težinu. Zbog smanjenog nivoa estrogena, žene u menopauzi su podložnije osteoporozi, kardiovaskularnim bolestima, povećanju telesne mase i insulinskoj rezistenciji. Pravilna ishrana, adekvatna suplementacija i fizička aktivnost mogu značajno poboljšati kvalitet života tokom ovog perioda.
Menopauza je prirodan biološki proces koji označava kraj reproduktivnog perioda žene. Definiše se kao period kada žena nije imala menstruaciju 12 uzastopnih meseci, što znači da su jajnici prestali da proizvode jajne ćelije i došlo je do značajnih hormonskih promena. Kada se javlja menopauza? Menopauza obično nastupa između 45. i 55. godine života, a prosečna starost ulaska u menopauzu je oko 51. godine. Međutim, može se javiti ranije ili kasnije, u zavisnosti od genetike, načina života i zdravstvenog stanja. Preuranjena menopauza Ako menopauza nastupi pre 40. godine, smatra se preuranjenom (privremenom) menopauzom. Uzroci mogu biti: Hormonske promene u menopauzi Menopauza je praćena značajnim smanjenjem ženskih polnih hormona: Faze tranzicije Menopauza se ne dešava naglo – postoji nekoliko faza kroz koje telo prolazi: 1. Perimenopauza (tranzicioni period) Perimenopauza počinje nekoliko godina pre menopauze (obično u ranoj ili srednjoj 40-oj godini) i traje 4–10 godina. Karakteriše se:✔ Neredovnim menstrualnim ciklusima (kraći ili duži intervali između menstruacija)✔ Početkom simptoma kao što su valunzi, nesanica, promene raspoloženja i smanjen libido✔ Postepenim smanjenjem nivoa estrogena 2. Menopauza Menopauza zvanično nastupa kada prođe 12 meseci bez menstruacije. Simptomi se mogu intenzivirati, a u ovom periodu dolazi do značajnih hormonalnih promena. 3. Postmenopauza Period nakon menopauze, kada
Skrečing endometrijuma (endometrial scratching) je procedura koja se koristi u reproduktivnoj medicini kako bi se povećala šansa za implantaciju embriona kod žena koje prolaze kroz postupke vantelesne oplodnje (VTO). Ova metoda podrazumeva blago oštećenje (mehaničku povredu) sluzokože materice (endometrijuma) kako bi se poboljšali uslovi za implantaciju oplođene jajne ćelije.
Virak je jedna od najcenjenijih biljaka za podršku ženskoj plodnosti i zdravlju reproduktivnog sistema. Njegova moć da reguliše ciklus, jača matericu i poboljša hormonsku ravnotežu čini ga prirodnim saveznikom žena koje žele da zatrudne
Fizička aktivnost može značajno poboljšati plodnost ukoliko je umerena i prilagođena individualnim potrebama. Redovno vežbanje pomaže u regulaciji hormona, poboljšava cirkulaciju i smanjuje stres, što doprinosi boljoj reproduktivnoj funkciji kod muškaraca i žena. Međutim, preterani napor, nizak procenat telesne masti i ekstremni treninzi mogu imati suprotan efekat i negativno uticati na plodnost.
Profil prolaktina je dijagnostička metoda koja podrazumeva višestruko merenje nivoa prolaktina u krvi u određenim vremenskim intervalima kako bi se utvrdilo da li postoji poremećaj u njegovom lučenju. Ova metoda se često koristi u slučajevima kada su vrednosti prolaktina blago povišene ili kada postoji sumnja na prolaktinom (tumor hipofize koji luči prolaktin).
Lignani imaju modulatorni efekat, što znači da pomažu u balansiranju estrogena u zavisnosti od potreba tela. Kod osoba s povišenim estrogenom mogu delovati antiestrogeno, dok kod onih sa niskim nivoom estrogena mogu delovati kao blagi fitoestrogeni i povećati estrogensku aktivnost.
Tarnerov sindrom (TS) je genetski poremećaj koji pogađa isključivo žene i nastaje zbog potpunog ili delimičnog nedostatka jednog X hromozoma. Javlja se kod oko 1 na 2.500 novorođenih devojčica i može dovesti do različitih zdravstvenih problema, uključujući nizak rast, neplodnost i srčane mane. Uzroci i genetika Tarnerov sindrom nastaje kada se jedan od dva X hromozoma kod žena izgubi delimično ili u potpunosti. Postoje različite genetske varijante ovog sindroma: Simptomi Tarnerovog sindroma Simptomi mogu varirati, ali najčešće uključuju: 🔹 Fizičke karakteristike 🔹 Reproduktivni i hormonalni problemi 🔹 Zdravstveni problemi 🔹 Kognitivne i socijalne karakteristike Dijagnoza i testiranje Tarnerov sindrom se može dijagnostikovati tokom fetalnog perioda, detinjstva ili adolescencije: Lečenje Tarnerovog sindroma Ne postoji lek za TS, ali različite terapije mogu poboljšati kvalitet života: Plodnost i trudnoća kod žena s Tarnerovim sindromom Većina žena sa TS je neplodna, ali neke mogu imati trudnoću uz pomoć donacije jajnih ćelija i vantelesne oplodnje. Trudnoća nosi povećan rizik od srčanih komplikacija, pa je neophodno pažljivo medicinsko praćenje. Iako Tarnerov sindrom nosi brojne izazove, uz pravovremenu dijagnozu i odgovarajuće medicinske intervencije, osobe s ovim sindromom mogu imati dug i kvalitetan život. Ključni aspekti tretmana uključuju hormonsku terapiju, medicinsko praćenje i psihosocijalnu podršku. Mi možemo da
ERA test (Endometrial Receptivity Analysis) je inovativna dijagnostička metoda koja pomaže u proceni receptivnosti endometrijuma, ključnog faktora za uspeh implantacije embriona tokom vantelesne oplodnje (VTO). Ovaj test analizira ekspresiju specifičnih gena u endometrijumu kako bi se odredio optimalan vremenski period za prenos embriona, čime se povećavaju šanse za trudnoću.
Menopauza je prirodni proces koji se obično javlja između 45. i 55. godine života, ali kod nekih žena može nastupiti ranije – pre 40. godine, što se naziva preuranjena menopauza. Pored toga, određeni medicinski tretmani, poput terapije za endo metriozu ili onkološkog lečenja, mogu indukovati lekovima izazvanu menopauzu. 1. Preuranjena menopauza (Prerano zatajenje jajnika – POF) Preuranjena menopauza (poznata i kao prerano zatajenje jajnika – POF) označava prestanak funkcije jajnika pre 40. godine života. To znači da jajnici više ne proizvode dovoljne količine estrogena i da ovulacija prestaje. Uzroci preuranjene menopauze: 🔹 Genetski faktori – Ako je majka ili baka imala ranu menopauzu, postoji povećan rizik da će se to desiti i sledećoj generaciji.🔹 Autoimune bolesti – Stanja poput autoimunog tiroiditisa, Addisonove bolesti ili lupusa mogu uticati na funkciju jajnika.🔹 Hromozomske abnormalnosti – Tarnerov sindrom i Fragilni X sindrom povezani su sa smanjenom funkcijom jajnika.🔹 Hemoterapija i zračenje – Ove terapije mogu oštetiti jajnike i izazvati trajni gubitak funkcije.🔹 Infekcije – Određene virusne infekcije (poput zauški) mogu uticati na funkciju jajnika.🔹 Idiopatski uzroci – U velikom broju slučajeva, uzrok ostaje nepoznat. Simptomi: ✅ Neredovni ili potpuno izostali ciklusi✅ Valunzi, noćno znojenje i nesanica✅ Suvoća vagine i bol tokom odnosa✅ Smanjen
Menopauza donosi brojne hormonske promene koje utiču na metabolizam, zdravlje kostiju, srce, raspoloženje i telesnu težinu. Zbog smanjenog nivoa estrogena, žene u menopauzi su podložnije osteoporozi, kardiovaskularnim bolestima, povećanju telesne mase i insulinskoj rezistenciji. Pravilna ishrana, adekvatna suplementacija i fizička aktivnost mogu značajno poboljšati kvalitet života tokom ovog perioda.
Menopauza je prirodan biološki proces koji označava kraj reproduktivnog perioda žene. Definiše se kao period kada žena nije imala menstruaciju 12 uzastopnih meseci, što znači da su jajnici prestali da proizvode jajne ćelije i došlo je do značajnih hormonskih promena. Kada se javlja menopauza? Menopauza obično nastupa između 45. i 55. godine života, a prosečna starost ulaska u menopauzu je oko 51. godine. Međutim, može se javiti ranije ili kasnije, u zavisnosti od genetike, načina života i zdravstvenog stanja. Preuranjena menopauza Ako menopauza nastupi pre 40. godine, smatra se preuranjenom (privremenom) menopauzom. Uzroci mogu biti: Hormonske promene u menopauzi Menopauza je praćena značajnim smanjenjem ženskih polnih hormona: Faze tranzicije Menopauza se ne dešava naglo – postoji nekoliko faza kroz koje telo prolazi: 1. Perimenopauza (tranzicioni period) Perimenopauza počinje nekoliko godina pre menopauze (obično u ranoj ili srednjoj 40-oj godini) i traje 4–10 godina. Karakteriše se:✔ Neredovnim menstrualnim ciklusima (kraći ili duži intervali između menstruacija)✔ Početkom simptoma kao što su valunzi, nesanica, promene raspoloženja i smanjen libido✔ Postepenim smanjenjem nivoa estrogena 2. Menopauza Menopauza zvanično nastupa kada prođe 12 meseci bez menstruacije. Simptomi se mogu intenzivirati, a u ovom periodu dolazi do značajnih hormonalnih promena. 3. Postmenopauza Period nakon menopauze, kada
Skrečing endometrijuma (endometrial scratching) je procedura koja se koristi u reproduktivnoj medicini kako bi se povećala šansa za implantaciju embriona kod žena koje prolaze kroz postupke vantelesne oplodnje (VTO). Ova metoda podrazumeva blago oštećenje (mehaničku povredu) sluzokože materice (endometrijuma) kako bi se poboljšali uslovi za implantaciju oplođene jajne ćelije.
Virak je jedna od najcenjenijih biljaka za podršku ženskoj plodnosti i zdravlju reproduktivnog sistema. Njegova moć da reguliše ciklus, jača matericu i poboljša hormonsku ravnotežu čini ga prirodnim saveznikom žena koje žele da zatrudne
Fizička aktivnost može značajno poboljšati plodnost ukoliko je umerena i prilagođena individualnim potrebama. Redovno vežbanje pomaže u regulaciji hormona, poboljšava cirkulaciju i smanjuje stres, što doprinosi boljoj reproduktivnoj funkciji kod muškaraca i žena. Međutim, preterani napor, nizak procenat telesne masti i ekstremni treninzi mogu imati suprotan efekat i negativno uticati na plodnost.
Profil prolaktina je dijagnostička metoda koja podrazumeva višestruko merenje nivoa prolaktina u krvi u određenim vremenskim intervalima kako bi se utvrdilo da li postoji poremećaj u njegovom lučenju. Ova metoda se često koristi u slučajevima kada su vrednosti prolaktina blago povišene ili kada postoji sumnja na prolaktinom (tumor hipofize koji luči prolaktin).
Lignani imaju modulatorni efekat, što znači da pomažu u balansiranju estrogena u zavisnosti od potreba tela. Kod osoba s povišenim estrogenom mogu delovati antiestrogeno, dok kod onih sa niskim nivoom estrogena mogu delovati kao blagi fitoestrogeni i povećati estrogensku aktivnost.
Informacije objavljene na portalu IVF Centar (www.ivfcentar.rs) imaju isključivo informativnu svrhu. Ove informacije ne zamenjuju lečenje, dijagnostiku, prevenciju niti mogu uticati na tok lečenja bilo koje bolesti ili samog IVF tretmana. Saveti IVF Centra ne mogu zameniti pregled stručnjaka i ne treba ih uzimati kao medicinski savet.
IVF Centar preporučuje razgovor sa stručnim licima u vezi sa lečenjem neplodnosti i reproduktivnim zdravljem.
