Istraživači sa McGilla otkrivaju kako lipidni signalni put reguliše funkciju spermatozoida, otvarajući put inovativnoj dijagnostici Neplodnost pogađa milione ljudi širom sveta, a kod 34% muškaraca sa dijagnostikovanom neplodnošću ne postoji jasno objašnjenje njihovog stanja. Nova studija rasvetljava ključni deo slagalice – molekularne mehanizme koji omogućavaju spermatozoidima da oplode jajnu ćeliju. Pod vođstvom dr Cristiana O’Flahertyja, DVM, PhD, višeg naučnika u programu za zdravlje dece i ljudski razvoj, studija istražuje proces kapacitacije spermatozoida – neophodan proces kojim spermatozoidi postaju sposobni za oplodnju. Istraživanje, objavljeno u časopisu Human Reproduction, identifikuje ključnu ulogu sfingozin-1-fosfata (S1P), lipidne molekule, u regulaciji ovog procesa. Istraživači su otkrili da S1P stimuliše proizvodnju azot-oksida (NO), signalne molekule ključne za funkciju spermatozoida. „Do sada nismo znali kako se proizvodnja NO reguliše u spermatozoidima,“ objašnjava Steven Serafini, doktorand u laboratoriji dr O’Flahertyja i koautor studije. „Otkrili smo da S1P aktivira PI3K/AKT signalni put, koji zatim pokreće enzim sintazu azot-oksida, odgovoran za proizvodnju NO.“ Uticaj na razumevanje muške neplodnosti Ova saznanja imaju važne implikacije za razumevanje muške neplodnosti. Tokom ejakulacije, spermatozoidi dolaze u kontakt sa sfingolipidima prisutnim u seminalnoj plazmi kroz lipidni signalni put. Poremećaji ovog procesa – poput onih izazvanih gojaznošću, koja menja nivo lipida u krvi – mogu ometati
Žena iz SAD rodila dete drugog para Krystena Murray iz grada Savana, u američkoj saveznoj državi Džordžiji, podnela je tužbu protiv klinike za vantelesnu oplodnju nakon što joj je, kako tvrdi, zbog greške osoblja implantiran pogrešan embrion, što je dovelo do toga da je rodila dete drugog para. Murray (38) je izabrala donora sperme koji liči na nju – ima plave oči i svetloplavu kosu. Zatrudnela je i u decembru 2023. godine rodila dete. Međutim, Murray, koja je belkinja i koja je izabrala belog donora sperme, bila je šokirana kada je videla da je njen sin afroameričkog porekla. Uprkos tome što je saznala da je u pitanju greška klinike, Murray je razvila snažnu emotivnu povezanost s detetom i želela da ga zadrži. Zatražila je DNK test, koji je potvrdio njene strahove – dete nije bilo genetski povezano s njom. Kada je kontaktirala kliniku, osoblje je obavestilo biološke roditelje o grešci, stoji u tužbi. Biološki roditelji su zatim tužili Murray za starateljstvo, a ona je predala dete pet meseci nakon porođaja. Od tada ga nije videla. Nije mogla da veruje da je rodila dete drugog para “Pitala sam se da li je meni suđeno da budem majka, jer sam toliko dugo
Inovativna tehnologija za poboljšanje plodnosti, razvijena u Tel Avivu, pruža novu nadu parovima koji se bore sa problemima sa začećem. Rani klinički podaci daju upečatljive rezultate: 20 uspešnih trudnoća od samo 31 prenosa embriona, što predstavlja dramatičnu prednost u odnosu na 14 trudnoća iz 41 prenosa u kontrolnoj grupi.
AI u IVF-u Veštačka inteligencija (AI) zauzima centralno mesto u svetu vantelesne oplodnje (IVF). Analizom složenih podataka i unapređenjem odluka o lečenju, AI ima potencijal da transformiše brigu o plodnosti, pružajući novu nadu onima koji se suočavaju s izazovima zasnivanja porodice. Istraživanja AI u IVF-u Nedavna studija, koja je analizirala podatke 19.000 IVF pacijenata, pokazala je da vreme primene injekcija, kada folikuli imaju između 13 i 18 mm, značajno povećava šanse za dobijanje zrelih jajnih ćelija i živorođenih beba. Iako je ultrazvuk standard za praćenje rasta folikula, IVF generiše ogromnu količinu podataka koje je teško u potpunosti interpretirati i koristiti. Istraživači su otkrili da primena hormonskih okidača u trenutku kada veći broj folikula ima između 13 i 18 mm značajno poboljšava ishode. Ovo otkriće pokazuje kako AI može unaprediti vreme tretmana i poboljšati rezultate. Trenutno se lekari oslanjaju na ultrazvučne preglede za merenje veličine folikula, ali ogromna količina podataka koja se generiše tokom IVF procesa može biti previše složena za analizu. Tu AI dolazi do izražaja. “IVF proizvodi toliko bogatih podataka da može biti izazovno za lekare da ih u potpunosti iskoriste prilikom donošenja odluka o lečenju svojih pacijenata,” objašnjava jedan doktor, endokrinolog sa Imperial College London Instituta i koautor
Pomoću Fertila, proces hormonskih injekcija u IVF postupku može se skratiti na samo dva do tri dana, pre nego što se nezrele jajne ćelije izvade. One se zatim stavljaju u specijalizovanu posudu, koja funkcioniše kao sintetički jajnik za sazrevanje jajnih ćelija. Ovaj proces smanjuje broj i trajanje hormonskih injekcija za skoro 80% i ublažava njihove nuspojave.
Sve što treba da znate o vantelesnoj oplodnji (IVF) Ako niste vi u pitanju, možda je neko koga znate? Ne izgledate „neplodno”, ne osećate se tako, ali posle mnogo meseci (ili možda godina?) pokušavanja da osnujete porodicu uz razna ultrazvučna praćenja i ko zna koliko analiza, vreme je da ramislite i o vantelesnoj oplodnji. Šta sve treba da znate? Evo najbitnijih činjenica! Šta je vantelesna oplodnja i kako funkcioniše? Vantelesna oplodnja (IVF) je medicinski postupak koji pomaže parovima da postanu roditelji kada prirodni pokušaji začeća nisu uspešni. Postupak uključuje stimulaciju jajnika žene, sakupljanje jajnih ćelija, oplodnju u laboratoriji i vraćanje embriona u matericu. IVF je složen proces, ali nudi šansu za mnoge parove koji se suočavaju sa problemima plodnosti. Zašto je vantelesna oplodnja važna? Odluka o vantelesnoj oplodnji je značajna i utiče na mnoge aspekte vašeg života, uključujući vreme, finansije, emocije… Iako je za mnoge trudnoća prirodan proces, mnogi parovi širom sveta suočavaju se sa neplodnošću. Neplodnost može imati različite uzroke i često zahteva medicinsku intervenciju poput IVF-a. Uticaj godina na plodnost žene i muškarca ŽeneŽenski reproduktivni sistem je ključni faktor u uspehu IVF-a. Žene se rađaju sa svim jajnim ćelijama koje će ikada imati. Kroz godine, broj jajnih ćelija opada, a sa godinama opada i kvalitet
Egzozomi se najavljuju kao sledeća generacija ćelijskih terapija. Iako nisu ćelije, oni igraju vitalnu ulogu u komunikaciji i podmlađivanju svih ćelija u našem telu. Naučno je dokazano da je međućelijska komunikacija važna za održavanje zdrave ćelijske okoline.
Starost, hronične bolesti, faktori životne sredine i genetski poremećaji mogu ometati način na koji naše matične ćelije komuniciraju sa drugim ćelijama, i na taj način poremetiti proces zarastanja. Egzozomi igraju ključnu ulogu u regulaciji ovih komunikacijskih procesa.
Svako rođenje je na svoj način izuzetno. Ali to nikada nije bilo istinitije nego u slučaju Lujze Džoj Braun, prve „bebe iz epruvete“. Rođena je 1978. godine, a njeno izvanredno rođenje bilo je rezultat decenije rada hirurga, naučnika i embriologa.
Joy donosi izvanrednu priču o vrednim ljudima i o tome kako je njihov rad otvorio put za razvoj vantelesne oplodnje (IVF).
Novi zakon je usvojen u leto 2022. godine i doneo je velike promene kako u IVF-u u Grčkoj tako i u pogledu zamrzavanja jajnih ćelija. Prema novom zakonu, starosna granica za vantelesnu oplodnju u Grčkoj je 54 godine, čime se ženama koje imaju i više od 50 godina daje mogućnost da rađaju uz pomoć potpomognute oplodnje, uglavnom uz korišćenje doniranih jajnih ćelija ili embriona.
Prema objavljenim statistikama u Grčkoj, žene starije od 50 godina rodile su 52 dece u 2007. godini, 74 dece u 2009. godini, 128 dece u 2017. godini, 135 dece u 2019. godini i 187 dece u 2021. godini. Nije poznato koji je broj njih koristio donorine jajne ćelije, a koje su trudnoću ostvarile sa sopstvenim jajnim ćelijama.
Stopa fertiliteta u Kanadi dostigla je rekordno nisku vrednost od 1,26 dece po ženi, što ukazuje na kompleksne izazove s kojima se porodice suočavaju. Uzroci opadanja fertiliteta uključuju ekonomske nesigurnosti i posledice pandemije COVID-19. Takođe, primećen je porast stope prevremenih porođaja, koji je povezan s povećanjem broja starijih majki
Istraživači sa McGilla otkrivaju kako lipidni signalni put reguliše funkciju spermatozoida, otvarajući put inovativnoj dijagnostici Neplodnost pogađa milione ljudi širom sveta, a kod 34% muškaraca sa dijagnostikovanom neplodnošću ne postoji jasno objašnjenje njihovog stanja. Nova studija rasvetljava ključni deo slagalice – molekularne mehanizme koji omogućavaju spermatozoidima da oplode jajnu ćeliju. Pod vođstvom dr Cristiana O’Flahertyja, DVM, PhD, višeg naučnika u programu za zdravlje dece i ljudski razvoj, studija istražuje proces kapacitacije spermatozoida – neophodan proces kojim spermatozoidi postaju sposobni za oplodnju. Istraživanje, objavljeno u časopisu Human Reproduction, identifikuje ključnu ulogu sfingozin-1-fosfata (S1P), lipidne molekule, u regulaciji ovog procesa. Istraživači su otkrili da S1P stimuliše proizvodnju azot-oksida (NO), signalne molekule ključne za funkciju spermatozoida. „Do sada nismo znali kako se proizvodnja NO reguliše u spermatozoidima,“ objašnjava Steven Serafini, doktorand u laboratoriji dr O’Flahertyja i koautor studije. „Otkrili smo da S1P aktivira PI3K/AKT signalni put, koji zatim pokreće enzim sintazu azot-oksida, odgovoran za proizvodnju NO.“ Uticaj na razumevanje muške neplodnosti Ova saznanja imaju važne implikacije za razumevanje muške neplodnosti. Tokom ejakulacije, spermatozoidi dolaze u kontakt sa sfingolipidima prisutnim u seminalnoj plazmi kroz lipidni signalni put. Poremećaji ovog procesa – poput onih izazvanih gojaznošću, koja menja nivo lipida u krvi – mogu ometati
Žena iz SAD rodila dete drugog para Krystena Murray iz grada Savana, u američkoj saveznoj državi Džordžiji, podnela je tužbu protiv klinike za vantelesnu oplodnju nakon što joj je, kako tvrdi, zbog greške osoblja implantiran pogrešan embrion, što je dovelo do toga da je rodila dete drugog para. Murray (38) je izabrala donora sperme koji liči na nju – ima plave oči i svetloplavu kosu. Zatrudnela je i u decembru 2023. godine rodila dete. Međutim, Murray, koja je belkinja i koja je izabrala belog donora sperme, bila je šokirana kada je videla da je njen sin afroameričkog porekla. Uprkos tome što je saznala da je u pitanju greška klinike, Murray je razvila snažnu emotivnu povezanost s detetom i želela da ga zadrži. Zatražila je DNK test, koji je potvrdio njene strahove – dete nije bilo genetski povezano s njom. Kada je kontaktirala kliniku, osoblje je obavestilo biološke roditelje o grešci, stoji u tužbi. Biološki roditelji su zatim tužili Murray za starateljstvo, a ona je predala dete pet meseci nakon porođaja. Od tada ga nije videla. Nije mogla da veruje da je rodila dete drugog para “Pitala sam se da li je meni suđeno da budem majka, jer sam toliko dugo
Inovativna tehnologija za poboljšanje plodnosti, razvijena u Tel Avivu, pruža novu nadu parovima koji se bore sa problemima sa začećem. Rani klinički podaci daju upečatljive rezultate: 20 uspešnih trudnoća od samo 31 prenosa embriona, što predstavlja dramatičnu prednost u odnosu na 14 trudnoća iz 41 prenosa u kontrolnoj grupi.
AI u IVF-u Veštačka inteligencija (AI) zauzima centralno mesto u svetu vantelesne oplodnje (IVF). Analizom složenih podataka i unapređenjem odluka o lečenju, AI ima potencijal da transformiše brigu o plodnosti, pružajući novu nadu onima koji se suočavaju s izazovima zasnivanja porodice. Istraživanja AI u IVF-u Nedavna studija, koja je analizirala podatke 19.000 IVF pacijenata, pokazala je da vreme primene injekcija, kada folikuli imaju između 13 i 18 mm, značajno povećava šanse za dobijanje zrelih jajnih ćelija i živorođenih beba. Iako je ultrazvuk standard za praćenje rasta folikula, IVF generiše ogromnu količinu podataka koje je teško u potpunosti interpretirati i koristiti. Istraživači su otkrili da primena hormonskih okidača u trenutku kada veći broj folikula ima između 13 i 18 mm značajno poboljšava ishode. Ovo otkriće pokazuje kako AI može unaprediti vreme tretmana i poboljšati rezultate. Trenutno se lekari oslanjaju na ultrazvučne preglede za merenje veličine folikula, ali ogromna količina podataka koja se generiše tokom IVF procesa može biti previše složena za analizu. Tu AI dolazi do izražaja. “IVF proizvodi toliko bogatih podataka da može biti izazovno za lekare da ih u potpunosti iskoriste prilikom donošenja odluka o lečenju svojih pacijenata,” objašnjava jedan doktor, endokrinolog sa Imperial College London Instituta i koautor
Pomoću Fertila, proces hormonskih injekcija u IVF postupku može se skratiti na samo dva do tri dana, pre nego što se nezrele jajne ćelije izvade. One se zatim stavljaju u specijalizovanu posudu, koja funkcioniše kao sintetički jajnik za sazrevanje jajnih ćelija. Ovaj proces smanjuje broj i trajanje hormonskih injekcija za skoro 80% i ublažava njihove nuspojave.
Sve što treba da znate o vantelesnoj oplodnji (IVF) Ako niste vi u pitanju, možda je neko koga znate? Ne izgledate „neplodno”, ne osećate se tako, ali posle mnogo meseci (ili možda godina?) pokušavanja da osnujete porodicu uz razna ultrazvučna praćenja i ko zna koliko analiza, vreme je da ramislite i o vantelesnoj oplodnji. Šta sve treba da znate? Evo najbitnijih činjenica! Šta je vantelesna oplodnja i kako funkcioniše? Vantelesna oplodnja (IVF) je medicinski postupak koji pomaže parovima da postanu roditelji kada prirodni pokušaji začeća nisu uspešni. Postupak uključuje stimulaciju jajnika žene, sakupljanje jajnih ćelija, oplodnju u laboratoriji i vraćanje embriona u matericu. IVF je složen proces, ali nudi šansu za mnoge parove koji se suočavaju sa problemima plodnosti. Zašto je vantelesna oplodnja važna? Odluka o vantelesnoj oplodnji je značajna i utiče na mnoge aspekte vašeg života, uključujući vreme, finansije, emocije… Iako je za mnoge trudnoća prirodan proces, mnogi parovi širom sveta suočavaju se sa neplodnošću. Neplodnost može imati različite uzroke i često zahteva medicinsku intervenciju poput IVF-a. Uticaj godina na plodnost žene i muškarca ŽeneŽenski reproduktivni sistem je ključni faktor u uspehu IVF-a. Žene se rađaju sa svim jajnim ćelijama koje će ikada imati. Kroz godine, broj jajnih ćelija opada, a sa godinama opada i kvalitet
Egzozomi se najavljuju kao sledeća generacija ćelijskih terapija. Iako nisu ćelije, oni igraju vitalnu ulogu u komunikaciji i podmlađivanju svih ćelija u našem telu. Naučno je dokazano da je međućelijska komunikacija važna za održavanje zdrave ćelijske okoline.
Starost, hronične bolesti, faktori životne sredine i genetski poremećaji mogu ometati način na koji naše matične ćelije komuniciraju sa drugim ćelijama, i na taj način poremetiti proces zarastanja. Egzozomi igraju ključnu ulogu u regulaciji ovih komunikacijskih procesa.
Svako rođenje je na svoj način izuzetno. Ali to nikada nije bilo istinitije nego u slučaju Lujze Džoj Braun, prve „bebe iz epruvete“. Rođena je 1978. godine, a njeno izvanredno rođenje bilo je rezultat decenije rada hirurga, naučnika i embriologa.
Joy donosi izvanrednu priču o vrednim ljudima i o tome kako je njihov rad otvorio put za razvoj vantelesne oplodnje (IVF).
Novi zakon je usvojen u leto 2022. godine i doneo je velike promene kako u IVF-u u Grčkoj tako i u pogledu zamrzavanja jajnih ćelija. Prema novom zakonu, starosna granica za vantelesnu oplodnju u Grčkoj je 54 godine, čime se ženama koje imaju i više od 50 godina daje mogućnost da rađaju uz pomoć potpomognute oplodnje, uglavnom uz korišćenje doniranih jajnih ćelija ili embriona.
Prema objavljenim statistikama u Grčkoj, žene starije od 50 godina rodile su 52 dece u 2007. godini, 74 dece u 2009. godini, 128 dece u 2017. godini, 135 dece u 2019. godini i 187 dece u 2021. godini. Nije poznato koji je broj njih koristio donorine jajne ćelije, a koje su trudnoću ostvarile sa sopstvenim jajnim ćelijama.
Stopa fertiliteta u Kanadi dostigla je rekordno nisku vrednost od 1,26 dece po ženi, što ukazuje na kompleksne izazove s kojima se porodice suočavaju. Uzroci opadanja fertiliteta uključuju ekonomske nesigurnosti i posledice pandemije COVID-19. Takođe, primećen je porast stope prevremenih porođaja, koji je povezan s povećanjem broja starijih majki
Informacije objavljene na portalu IVF Centar (www.ivfcentar.rs) imaju isključivo informativnu svrhu. Ove informacije ne zamenjuju lečenje, dijagnostiku, prevenciju niti mogu uticati na tok lečenja bilo koje bolesti ili samog IVF tretmana. Saveti IVF Centra ne mogu zameniti pregled stručnjaka i ne treba ih uzimati kao medicinski savet.
IVF Centar preporučuje razgovor sa stručnim licima u vezi sa lečenjem neplodnosti i reproduktivnim zdravljem.
