Nikada nisam mislila da će radost stati u tako mali test sa dve crvene crtice. Taj trenutak, kada su se pojavile, promenio je sve – odjednom, moj svet je imao novi centar, moj um novu svrhu, a moje srce novi ritam. Zamišljala sam kako će izgledati. Da li će imati moje oči ili njegov osmeh? Kako će se nasmejati prvi put, kako ću ga ili nju ljuljati u naručju, pevati uspavanke i šaputati koliko je voljeno. Već sam volela svaki otkucaj malenog srca koje još nisam ni čula. Ali onda… sve se prekinulo. Tišina. Lekar je izgovorio reči koje su mi oduzele dah. Nije više bilo otkucaja, nije više bilo onog sitnog života u meni. Samo praznina. Samo bol koja se širila kroz svaki deo mog tela i uma. Pokušala sam da budem jaka, ali kako da budem jaka kada osećam da sam izgubila deo sebe? Nije više bilo otkucaja. Ljudi su govorili da će vreme zalečiti rane, da se sve dešava s razlogom. Ali kako objasniti srcu koje je prestalo da kuca zajedno s njim? Kako objasniti rukama koje su ostale prazne, snovima koji su prekinuti? Osećala sam se kao da samo ja nosim ovu bol, kao da niko
Razbilo me. Bacilo na pod. Slomilo iznutra, slomilo spolja. Osećala sam kako mi srce jako udara u trenutku kad sam na nalazu videla da nismo uspeli. Razvukla sam onaj odvratan i neiskren osmeh na lice i nastavila dalje, sa suzama koje nisu prodrle i osolile mi lice.
Polomljena…
A radila sam sve kako treba, baš sve. A razbila je i mene i njega i nas. Polomilo nas je na sitne delove i ostavilo tako…otišlo. Nestalo, a ipak ostalo u nama. Ostao je samo taj nalaz da lebdi iznad naših misli: Nisi trudna! Odzvanjalo mi je u glavi.
Uradili smo sve što je „uobičajeno“ i sve što nije uobičajeno, uradili smo baš sve. Bili smo mladi. Kretali smo se putem lečenja neplodnosti i upoznavali svakim danom nove termine, a naše strpljenje bivalo je sve manje i manje. Posle 4 IVF postupka i 3 inseminacije rodila sam svog sina, našeg divnog dečaka. Znam, imali smo sreće. Čak i sa svim traumama koje ovde neću da pominjem, i dalje smo imali sreće jer smo uspeli. Zašto bismo dalje bilo šta radili? Sedi i uživaj, mnogi bi rekli.
Opsesivno sam pretraživala internet tražeći informacije koje bi podržale moju teoriju da sam previše mlada za donaciju jajnih ćelija. Pronašla sam ono što sam tražila u beskonačnoj kakofoniji mišljenja koja su mi govorila da izbacim kafu, povećam šetnju, promenim ishranu, odem kod poznatog endokrinologa, opustim se… Gutala sam postove u nekim čet sobama gde su žene detaljno opisivale svoje probleme sa plodnošću, od debljine endometrijuma do boje menstrualne krvi. Biti anonimna U ovim virtuelnim sigurnim prostorima, mogla sam biti anonimna i mogla sam da delim svoju tugu. Bilo je malo ljudi u „stvarnom životu“ kojima sam mogla da se obratim – nije bilo ličnih grupa podrške, terapeuta specijalizovanih za pomoć pacijentima sa problemima plodnosti, a najmanje prijatelja sa kojima sam se osećala prijatno da delim svoje probleme. Zaista, u tolikom pretraživanju nisam pronašla ništa od krucijalne važnosti i to me je još više ljutilo. Priče, priče, priče i priče…a u stvari niko nije pričao “o tome”. Moji prijatelji su radosno i sa nadom govorili o svojoj sestri/tetki/koleginici sa fakulteta koja je prošla kroz IVF, ali na kraju usvojila, ili je „samo ostala trudna prirodno nakon što je prestala da pokušava“, ili otišli su u inostranstvo i puf došli trudni.” Bilo
Negde sam pročitala jednu rečenicu koja mi se posebno urezala u moždane vijuge, a kako se autora ne sećam parafraziraću: “Ako si propustila period za pronalaženje bračnog partnera, bez brige, taj period može opet doći, ipak potrudi se da ne propustiš vreme za majčinstvo jer tu život ne pruža reprizu.“
Draga moja bebo, Treba da znaš da te već dugo željno iščekujem. Bila je to baš teška borba i ponekad sam želela da odustanem, ali želja da te upoznam mnogo je bila jača i važnija od svega. Sve dok postoji i najmanja nada, neću odustati, govorila sam sebi. Ja sam te sama poželela Trenuci kada je test za trudnoću pokazao da sam trudna, kada su rezultati BetaHCG testa rasli i kada sam saznala da si na putu, bili su najsrećniji trenuci mog života. Tokom ovog puta, jedva čekam da čujem otkucaje tvog srca, osetim tvoje pokrete i konačno te držim u svojim rukama. Najvažnije od svega, ne mogu da dočekam da ti dam svu ljubav koju sam čuvala za tebe. Iskreno, imaćeš više ljubavi nego što će ti ikada biti potrebno. Znaj da te mnogo ljudi očekuje i da će te svi voleti jednako jako, ali da će moja ljubav biti najjača. Znam da si vredna svakog trenutka i svake tuge na ovom putu. Svet je sada pomalo haotičan, treba to da znaš. Zato uzmi vreme koje ti je potrebno da se pravilno razviješ i ojačaš. Ja znam da ćeš biti jedno snažno i hrabro dete koje će promeniti ovaj
Pišem ti ovo pismo s mnogo ljubavi i želje da znaš koliko mi je stalo do tebe. Znam da je trenutno teško, da su ispred tebe izazovi i da je proces lečenja neplodnosti pun emocija, pitanja i strahova. verujem da snage ponestaje ponekad, da poklekneš, da možda i plačeš sama..Ne želim da vidim suze u tvojim očima.
A žene znaju kako da se prilagode i kad je najteže da izdrže. Rodi se ono životinjsko u nama, inat za život. Borba za opstanak vrste. Ne posustajemo. Nastavljamo da se bodemo u stomak, u ruku, u butinu, da nas bockaju u guzu, da sakupljamo novac na računu za VTO i da koračamo ulicama kao i vi. Tu smo. Mnogo nas je iako možda ne znate. Razmislite o tome da svaka 6. osoba koju sretnete misli o ovome o čemu vam sada pišem. Razmislite o tome dok šetate ulicama.
Svako ima svoj put. Neki kažu da se sa već određenom sudbinom rađamo, a drugi pak kažu da sudbinu sami određujemo. Tako je i kada je pitanju rađanje. Svako ima svoj individualni put. Jedinstven. I svaki put je drugačiji. Svaki život jedan roman. Svako nešto želi, svako ima neki problem.
Deda Mraz može da vas čuje, zaista!
Napišite pismo, vaš put plodnosti.. Neka vaše pismo bude podstrek za mnoge druge, motivacija, zvezda vodilja, iskustvo više.
U susret Nedelji (ne)plodnosti 2024, pišem ti ovo pismo, draga moja. Pročitaj ga pažljivo, srcem. Draga moja, (Ne)plodnosti, Donela si mi više suza nego što sam ikada mislila da mogu da prolijem. Zbog tebe sam ležala na podu potpuno prazna nakon bezbroj negativnih testova na trudnoću…Nakon mnogo nagativnih beta sakupljala sam delove svog tela i svoje duše, dok si ti stajala nemo i gledala. Vrebala si me nemoćnu i ranjenu i svaki put me nalazila. Moje modrice, stotine tableta, hiljade analiza, bezbroj lica lekara, operacije, intervencije, anestezije, aspiracije, kvaliteti embriona, implantacije, neuspeli pokušaji da budem majka, stajali su pored tebe. Čeznula si za mojim suzama. Nosila si ranjenu mene s lakoćom. I dok su moje cipele bile izlizane od hodanja po ordinacijama i klinikama ti si se tiho smešila, smišljajuću još jednu novu prepreku. Sve mi je bilo teže da te razumem, i tebe i sve tvoje moći. Uplela si ruke u ceo moj život, u moj brak, u prijateljstva, u moje misli, moj posao…bila si svuda i nigde. I opet ti kažem, draga moja, ti si skupa, iscrpljujuća, teška, neizvesna, fizički i psihički naporna, emocionalno i mentalno neizdrživa. Ljuta sam na tebe. Potopila si moje srce u razočaranje i
Nikada nisam mislila da će radost stati u tako mali test sa dve crvene crtice. Taj trenutak, kada su se pojavile, promenio je sve – odjednom, moj svet je imao novi centar, moj um novu svrhu, a moje srce novi ritam. Zamišljala sam kako će izgledati. Da li će imati moje oči ili njegov osmeh? Kako će se nasmejati prvi put, kako ću ga ili nju ljuljati u naručju, pevati uspavanke i šaputati koliko je voljeno. Već sam volela svaki otkucaj malenog srca koje još nisam ni čula. Ali onda… sve se prekinulo. Tišina. Lekar je izgovorio reči koje su mi oduzele dah. Nije više bilo otkucaja, nije više bilo onog sitnog života u meni. Samo praznina. Samo bol koja se širila kroz svaki deo mog tela i uma. Pokušala sam da budem jaka, ali kako da budem jaka kada osećam da sam izgubila deo sebe? Nije više bilo otkucaja. Ljudi su govorili da će vreme zalečiti rane, da se sve dešava s razlogom. Ali kako objasniti srcu koje je prestalo da kuca zajedno s njim? Kako objasniti rukama koje su ostale prazne, snovima koji su prekinuti? Osećala sam se kao da samo ja nosim ovu bol, kao da niko
Razbilo me. Bacilo na pod. Slomilo iznutra, slomilo spolja. Osećala sam kako mi srce jako udara u trenutku kad sam na nalazu videla da nismo uspeli. Razvukla sam onaj odvratan i neiskren osmeh na lice i nastavila dalje, sa suzama koje nisu prodrle i osolile mi lice.
Polomljena…
A radila sam sve kako treba, baš sve. A razbila je i mene i njega i nas. Polomilo nas je na sitne delove i ostavilo tako…otišlo. Nestalo, a ipak ostalo u nama. Ostao je samo taj nalaz da lebdi iznad naših misli: Nisi trudna! Odzvanjalo mi je u glavi.
Uradili smo sve što je „uobičajeno“ i sve što nije uobičajeno, uradili smo baš sve. Bili smo mladi. Kretali smo se putem lečenja neplodnosti i upoznavali svakim danom nove termine, a naše strpljenje bivalo je sve manje i manje. Posle 4 IVF postupka i 3 inseminacije rodila sam svog sina, našeg divnog dečaka. Znam, imali smo sreće. Čak i sa svim traumama koje ovde neću da pominjem, i dalje smo imali sreće jer smo uspeli. Zašto bismo dalje bilo šta radili? Sedi i uživaj, mnogi bi rekli.
Opsesivno sam pretraživala internet tražeći informacije koje bi podržale moju teoriju da sam previše mlada za donaciju jajnih ćelija. Pronašla sam ono što sam tražila u beskonačnoj kakofoniji mišljenja koja su mi govorila da izbacim kafu, povećam šetnju, promenim ishranu, odem kod poznatog endokrinologa, opustim se… Gutala sam postove u nekim čet sobama gde su žene detaljno opisivale svoje probleme sa plodnošću, od debljine endometrijuma do boje menstrualne krvi. Biti anonimna U ovim virtuelnim sigurnim prostorima, mogla sam biti anonimna i mogla sam da delim svoju tugu. Bilo je malo ljudi u „stvarnom životu“ kojima sam mogla da se obratim – nije bilo ličnih grupa podrške, terapeuta specijalizovanih za pomoć pacijentima sa problemima plodnosti, a najmanje prijatelja sa kojima sam se osećala prijatno da delim svoje probleme. Zaista, u tolikom pretraživanju nisam pronašla ništa od krucijalne važnosti i to me je još više ljutilo. Priče, priče, priče i priče…a u stvari niko nije pričao “o tome”. Moji prijatelji su radosno i sa nadom govorili o svojoj sestri/tetki/koleginici sa fakulteta koja je prošla kroz IVF, ali na kraju usvojila, ili je „samo ostala trudna prirodno nakon što je prestala da pokušava“, ili otišli su u inostranstvo i puf došli trudni.” Bilo
Negde sam pročitala jednu rečenicu koja mi se posebno urezala u moždane vijuge, a kako se autora ne sećam parafraziraću: “Ako si propustila period za pronalaženje bračnog partnera, bez brige, taj period može opet doći, ipak potrudi se da ne propustiš vreme za majčinstvo jer tu život ne pruža reprizu.“
Draga moja bebo, Treba da znaš da te već dugo željno iščekujem. Bila je to baš teška borba i ponekad sam želela da odustanem, ali želja da te upoznam mnogo je bila jača i važnija od svega. Sve dok postoji i najmanja nada, neću odustati, govorila sam sebi. Ja sam te sama poželela Trenuci kada je test za trudnoću pokazao da sam trudna, kada su rezultati BetaHCG testa rasli i kada sam saznala da si na putu, bili su najsrećniji trenuci mog života. Tokom ovog puta, jedva čekam da čujem otkucaje tvog srca, osetim tvoje pokrete i konačno te držim u svojim rukama. Najvažnije od svega, ne mogu da dočekam da ti dam svu ljubav koju sam čuvala za tebe. Iskreno, imaćeš više ljubavi nego što će ti ikada biti potrebno. Znaj da te mnogo ljudi očekuje i da će te svi voleti jednako jako, ali da će moja ljubav biti najjača. Znam da si vredna svakog trenutka i svake tuge na ovom putu. Svet je sada pomalo haotičan, treba to da znaš. Zato uzmi vreme koje ti je potrebno da se pravilno razviješ i ojačaš. Ja znam da ćeš biti jedno snažno i hrabro dete koje će promeniti ovaj
Pišem ti ovo pismo s mnogo ljubavi i želje da znaš koliko mi je stalo do tebe. Znam da je trenutno teško, da su ispred tebe izazovi i da je proces lečenja neplodnosti pun emocija, pitanja i strahova. verujem da snage ponestaje ponekad, da poklekneš, da možda i plačeš sama..Ne želim da vidim suze u tvojim očima.
A žene znaju kako da se prilagode i kad je najteže da izdrže. Rodi se ono životinjsko u nama, inat za život. Borba za opstanak vrste. Ne posustajemo. Nastavljamo da se bodemo u stomak, u ruku, u butinu, da nas bockaju u guzu, da sakupljamo novac na računu za VTO i da koračamo ulicama kao i vi. Tu smo. Mnogo nas je iako možda ne znate. Razmislite o tome da svaka 6. osoba koju sretnete misli o ovome o čemu vam sada pišem. Razmislite o tome dok šetate ulicama.
Svako ima svoj put. Neki kažu da se sa već određenom sudbinom rađamo, a drugi pak kažu da sudbinu sami određujemo. Tako je i kada je pitanju rađanje. Svako ima svoj individualni put. Jedinstven. I svaki put je drugačiji. Svaki život jedan roman. Svako nešto želi, svako ima neki problem.
Deda Mraz može da vas čuje, zaista!
Napišite pismo, vaš put plodnosti.. Neka vaše pismo bude podstrek za mnoge druge, motivacija, zvezda vodilja, iskustvo više.
U susret Nedelji (ne)plodnosti 2024, pišem ti ovo pismo, draga moja. Pročitaj ga pažljivo, srcem. Draga moja, (Ne)plodnosti, Donela si mi više suza nego što sam ikada mislila da mogu da prolijem. Zbog tebe sam ležala na podu potpuno prazna nakon bezbroj negativnih testova na trudnoću…Nakon mnogo nagativnih beta sakupljala sam delove svog tela i svoje duše, dok si ti stajala nemo i gledala. Vrebala si me nemoćnu i ranjenu i svaki put me nalazila. Moje modrice, stotine tableta, hiljade analiza, bezbroj lica lekara, operacije, intervencije, anestezije, aspiracije, kvaliteti embriona, implantacije, neuspeli pokušaji da budem majka, stajali su pored tebe. Čeznula si za mojim suzama. Nosila si ranjenu mene s lakoćom. I dok su moje cipele bile izlizane od hodanja po ordinacijama i klinikama ti si se tiho smešila, smišljajuću još jednu novu prepreku. Sve mi je bilo teže da te razumem, i tebe i sve tvoje moći. Uplela si ruke u ceo moj život, u moj brak, u prijateljstva, u moje misli, moj posao…bila si svuda i nigde. I opet ti kažem, draga moja, ti si skupa, iscrpljujuća, teška, neizvesna, fizički i psihički naporna, emocionalno i mentalno neizdrživa. Ljuta sam na tebe. Potopila si moje srce u razočaranje i
Informacije objavljene na portalu IVF Centar (www.ivfcentar.rs) imaju isključivo informativnu svrhu. Ove informacije ne zamenjuju lečenje, dijagnostiku, prevenciju niti mogu uticati na tok lečenja bilo koje bolesti ili samog IVF tretmana. Saveti IVF Centra ne mogu zameniti pregled stručnjaka i ne treba ih uzimati kao medicinski savet.
IVF Centar preporučuje razgovor sa stručnim licima u vezi sa lečenjem neplodnosti i reproduktivnim zdravljem.
