Menu
Menu
Implantacijsko krvarenje se javlja kao posledica usađivanja embriona u zid materice (endometrijum). Ovo može biti rani znak trudnoće i oko 30% trudnica doživi ovo krvarenje. To nije nešto zbog čega treba brinuti i ako je prisutno i ako nije.
Krvarenje može biti različitog intenziteta, a sam patofiziološki mehanizam ove poljave nije razjašnjen.
Kako iskustva pokazuju ono se podjednako javlja kako kod zatrudnjivanja prirodnim putem, tako i kod žena koje su zatrudnele putem IVF postupka.
Da, povučen je lek Progesteron depo! Mnoge žene su sada zbunjene i imaju mnogo pitanja jer su ga koristile. U situaciji smo da nas zabrinutost preplavljuje, a briga u vezi sa zdravljem i zdravljem deteta sve veća. Zašto da ćutimo? hajmo da pričamo otvoreno o svemu što nas muči.
Želimo da sa vama zajedno razjasnimo sve nedoumice i dobijemo tačne informacije o progesteronu, zato smo u pomoć pozvali i doktorku Biljanu Dragaš, ginekologa sa dugogodišnjim iskustvom.
Pozivamo vas na besplatnu radionicu „Sve dileme u vezi sa progesteronom“, koju organizuje IVF Centar u saradnji sa kompanijom Miter.
Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je minimalno invazivni hiruški zahvat koji se primenjuje kada nije moguće da se dijagnoza potvrdi drugim dijagnostičkim metodama. Laparoskop je tanka cev, slična teleskopu, koja se provlači kroz mali rez na trbuhu kako bi hirurg mogao da vidi spoljašnjost materice, jajnika, jajovoda i okolne organe. Zašto se radi dijagnostička laparoskopija? Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je metoda izbora kada drugim dijagnostičkim metodama (ultrazvuk, rendgen, skener magnetna rezonanca) nisu mogli da se otkriju uzroci bola u maloj karlici ili potvrdi prisustvo promena na koje se sumnja. Dijagnostičkom laparoskopijom može da se: Kako se izvodi dijagnostička laparoskopija (celioskopija)? Dijagnostička laparoskopija se izvodi pod opštom anestezijom tako što se pacijentkinja postavlja u ležeći položaj. Prvo se napravi mali rez ispod pupka. Kroz taj rez se prvo uvuče cevčica (kanila) kroz koju se trbuh se naduva ugljen-dioksidom kako bi se organi bolje videli. Zatim se laparoskop uvuče kroz ovaj rez. Laparoskop ima kameru pomoću koje se na monitoru dobija slika organa koju hirurg prati u realnom vremenu. Kada je potrebna biopsija (uzimanje uzoraka tkiva) ili uklanjanje ožiljnog tkiva, onda se napravi još jedan rez dužine 0,5-1 cm neposredno iznad linije pubičnih dlačica kroz koji se provlače hiruški instrumenti. Kada se procedura završi, instrumeti
Laparoskopija je minimalno invazivna metoda i predstavlja savremenu, bezbednu i pouzdanu proceduru kojom se mogu rešiti brojna ginekološka stanja. Nekada je za ove intervencije, koje se sada rešavaju laparoskopijom, bilo neophodno uraditi veliku, otvorenu operaciju koje su zahtevale dug i bolan oporavak. Laparoskopija se bazira na više manjih rezova (najčešće tri) dužine od 0.5 do 1 cm kroz koje se specijalnim instrumentima obavlja sagledavanje i operisanje promena u maloj karlici.
Menstrualni ciklus počinje prvog dana jednog menstrualnog perioda i završava se prvog dana sledećeg perioda. To znači da je prvi dan menstrualnog ciklusa u stvari dan kada žena prokrvari. Pre nego što se rodi, u jajnicima devojčice nalaze se sve jajne ćelije koje će tokom čitavog njenog života moći da se koriste za sazrevanje i oplodnju u njenim menstrualnim ciklusima. Tri do četiri meseca pre rođenja fetus ženskoga pola ima oko 7 miliona jajnih ćelija, dok u vreme rađanja ostaje samo 1 milion, dok se ostale resorbuju. Kada devojčica dobije prvu menstruaciju u životu (menarha) broj jajnih ćelija u njenim jajnicima iznosi oko 400.000. U odmaklom životnom dobu, u vreme menopauze, u jajnicima žene ostaje samo nekoliko jajnih ćelija. Normalno, svakoga meseca u jajniku sazreva po jedna jajna ćelija. Šta se dešava za vreme jednog menstrualnog ciklusa? Tokom jednog ciklusa (meseca), dok traje menstrualno krvarenje, u jajniku se razvija nekoliko folikula. Folikuli su kesice koje sadrže po jednu nezrelu jajnu ćeliju. Za otprilike nedelju dana jedan folikul se ubrzano razvija i premašuje rastom okolne koji se vremenom smanjuju. U ovoj fazi stvara se sve veća količina estrogena, uglavnom u ćelijama koje okružuju ovaj dominantni, rastući folikul. Estrogen deluje na sluznicu materice (endometrijum), dovodeći
Materica (lat. uterus) je organ iz kog počinje život. Važno je da razumemo njenu veličanstvenu funkciju, i izgled. Materica zajedno sa jajnicima, jajovodima i vaginom čini unutrašnji ženski reproduktivni sistem i presudna je u periodu formiranja i razvijanja fetusa.
Za svaku ženu materica igra važnu ulogu kada otpočne trudnoća, ali je uvek dobro razumeti način funkcionisanja i promene koje joj se dešavaju tokom vremena. Od davnina materica je mističan i neshvatljiv organ ljudima i i dalje ne prestaje da fascinira svojom ulogom u stvaranju života iako je nauka do sada mnogo toga već spoznala.
Ako sumnjate ili ako postoje razlozi da verujete da imate jednorogu matericu, konsultujte se sa ginekologom. Jedino oni mogu da procene vašu istoriju bolesti, izvrše fizički pregled i zatraže odgovarajuće preglede kako bi procenili strukturu vaše materice.
Važno je napomenuti da nemaju sve žene sa jednorogom matericom probleme sa plodnošću.
Neke mogu imati uspešne trudnoće. Međutim, žene sa ovom anomalijom materice mogu imati koristi od dodatnog praćenja i nege tokom trudnoće.
Ispitivanje neplodnosti je glavni razlog zbog kojeg se žena upućuje na HyCoSy proceduru. Začepljeni (okludirani) jajovodi čest su uzrok neplodnosti. Okluzija jajovoda može se javiti kod brojnih stanja, uključujući prethodnu infekciju karlice, tešku endometriozu, prethodnu upalu slepog creva i adhezije karlice. Normalni jajovodi se ne vide prilikom redovnog ultrazvuka. HyCoSy procedura omogućava integrisanu procenu jajovoda, materice i karlice.
Endometrioza je hronična upalna bolest male karlice, koju karakteriše rast sluznice materice (endometrijuma) van samog tela materice. Sluznica materice, koja se nalazi van materice, najčešće na trbušnoj maramici, jajnicima, jajovodima, mokraćnoj bešici i crevima, reaguje na hormone. Ona se ponaša kao tkivo unutar materice, te krvari kao endometrijum koji se nalazi na prirodnom mestu. Endometrioza se najčešće javlja kod žena u reproduktivnom periodu.
Kod nekih žena s vanmateričnomtrudnoćom javljaju se uobičajeni rani znaci trudnoće: propušteni menstrualni ciklus, osetljivost dojki i mučnina, a rezultat testa trudnoće bude pozitivan. Ipak, vanmaterična trudnoća ne može da se nastavi normalno.Često su prvi znaci upozorenja blaga vaginalna krvarenja i bol u karlici. Ako oplođeno jaje nastavi da raste u jajovodu, to može dovesti do pucanja jajovoda, što često uzrokuje jako krvarenje u stomaku. Simptomi ovog stanja,opasnog po život, uključuju i nesvesticu i šok.
Lekar dijagnostikuje vanmateričnu trudnoću fizikalnim pregledom, laboratorijskim analizamakrvi i ultrazvukom.
Implantacijsko krvarenje se javlja kao posledica usađivanja embriona u zid materice (endometrijum). Ovo može biti rani znak trudnoće i oko 30% trudnica doživi ovo krvarenje. To nije nešto zbog čega treba brinuti i ako je prisutno i ako nije.
Krvarenje može biti različitog intenziteta, a sam patofiziološki mehanizam ove poljave nije razjašnjen.
Kako iskustva pokazuju ono se podjednako javlja kako kod zatrudnjivanja prirodnim putem, tako i kod žena koje su zatrudnele putem IVF postupka.
Da, povučen je lek Progesteron depo! Mnoge žene su sada zbunjene i imaju mnogo pitanja jer su ga koristile. U situaciji smo da nas zabrinutost preplavljuje, a briga u vezi sa zdravljem i zdravljem deteta sve veća. Zašto da ćutimo? hajmo da pričamo otvoreno o svemu što nas muči.
Želimo da sa vama zajedno razjasnimo sve nedoumice i dobijemo tačne informacije o progesteronu, zato smo u pomoć pozvali i doktorku Biljanu Dragaš, ginekologa sa dugogodišnjim iskustvom.
Pozivamo vas na besplatnu radionicu „Sve dileme u vezi sa progesteronom“, koju organizuje IVF Centar u saradnji sa kompanijom Miter.
Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je minimalno invazivni hiruški zahvat koji se primenjuje kada nije moguće da se dijagnoza potvrdi drugim dijagnostičkim metodama. Laparoskop je tanka cev, slična teleskopu, koja se provlači kroz mali rez na trbuhu kako bi hirurg mogao da vidi spoljašnjost materice, jajnika, jajovoda i okolne organe. Zašto se radi dijagnostička laparoskopija? Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je metoda izbora kada drugim dijagnostičkim metodama (ultrazvuk, rendgen, skener magnetna rezonanca) nisu mogli da se otkriju uzroci bola u maloj karlici ili potvrdi prisustvo promena na koje se sumnja. Dijagnostičkom laparoskopijom može da se: Kako se izvodi dijagnostička laparoskopija (celioskopija)? Dijagnostička laparoskopija se izvodi pod opštom anestezijom tako što se pacijentkinja postavlja u ležeći položaj. Prvo se napravi mali rez ispod pupka. Kroz taj rez se prvo uvuče cevčica (kanila) kroz koju se trbuh se naduva ugljen-dioksidom kako bi se organi bolje videli. Zatim se laparoskop uvuče kroz ovaj rez. Laparoskop ima kameru pomoću koje se na monitoru dobija slika organa koju hirurg prati u realnom vremenu. Kada je potrebna biopsija (uzimanje uzoraka tkiva) ili uklanjanje ožiljnog tkiva, onda se napravi još jedan rez dužine 0,5-1 cm neposredno iznad linije pubičnih dlačica kroz koji se provlače hiruški instrumenti. Kada se procedura završi, instrumeti
Laparoskopija je minimalno invazivna metoda i predstavlja savremenu, bezbednu i pouzdanu proceduru kojom se mogu rešiti brojna ginekološka stanja. Nekada je za ove intervencije, koje se sada rešavaju laparoskopijom, bilo neophodno uraditi veliku, otvorenu operaciju koje su zahtevale dug i bolan oporavak. Laparoskopija se bazira na više manjih rezova (najčešće tri) dužine od 0.5 do 1 cm kroz koje se specijalnim instrumentima obavlja sagledavanje i operisanje promena u maloj karlici.
Menstrualni ciklus počinje prvog dana jednog menstrualnog perioda i završava se prvog dana sledećeg perioda. To znači da je prvi dan menstrualnog ciklusa u stvari dan kada žena prokrvari. Pre nego što se rodi, u jajnicima devojčice nalaze se sve jajne ćelije koje će tokom čitavog njenog života moći da se koriste za sazrevanje i oplodnju u njenim menstrualnim ciklusima. Tri do četiri meseca pre rođenja fetus ženskoga pola ima oko 7 miliona jajnih ćelija, dok u vreme rađanja ostaje samo 1 milion, dok se ostale resorbuju. Kada devojčica dobije prvu menstruaciju u životu (menarha) broj jajnih ćelija u njenim jajnicima iznosi oko 400.000. U odmaklom životnom dobu, u vreme menopauze, u jajnicima žene ostaje samo nekoliko jajnih ćelija. Normalno, svakoga meseca u jajniku sazreva po jedna jajna ćelija. Šta se dešava za vreme jednog menstrualnog ciklusa? Tokom jednog ciklusa (meseca), dok traje menstrualno krvarenje, u jajniku se razvija nekoliko folikula. Folikuli su kesice koje sadrže po jednu nezrelu jajnu ćeliju. Za otprilike nedelju dana jedan folikul se ubrzano razvija i premašuje rastom okolne koji se vremenom smanjuju. U ovoj fazi stvara se sve veća količina estrogena, uglavnom u ćelijama koje okružuju ovaj dominantni, rastući folikul. Estrogen deluje na sluznicu materice (endometrijum), dovodeći
Materica (lat. uterus) je organ iz kog počinje život. Važno je da razumemo njenu veličanstvenu funkciju, i izgled. Materica zajedno sa jajnicima, jajovodima i vaginom čini unutrašnji ženski reproduktivni sistem i presudna je u periodu formiranja i razvijanja fetusa.
Za svaku ženu materica igra važnu ulogu kada otpočne trudnoća, ali je uvek dobro razumeti način funkcionisanja i promene koje joj se dešavaju tokom vremena. Od davnina materica je mističan i neshvatljiv organ ljudima i i dalje ne prestaje da fascinira svojom ulogom u stvaranju života iako je nauka do sada mnogo toga već spoznala.
Ako sumnjate ili ako postoje razlozi da verujete da imate jednorogu matericu, konsultujte se sa ginekologom. Jedino oni mogu da procene vašu istoriju bolesti, izvrše fizički pregled i zatraže odgovarajuće preglede kako bi procenili strukturu vaše materice.
Važno je napomenuti da nemaju sve žene sa jednorogom matericom probleme sa plodnošću.
Neke mogu imati uspešne trudnoće. Međutim, žene sa ovom anomalijom materice mogu imati koristi od dodatnog praćenja i nege tokom trudnoće.
Ispitivanje neplodnosti je glavni razlog zbog kojeg se žena upućuje na HyCoSy proceduru. Začepljeni (okludirani) jajovodi čest su uzrok neplodnosti. Okluzija jajovoda može se javiti kod brojnih stanja, uključujući prethodnu infekciju karlice, tešku endometriozu, prethodnu upalu slepog creva i adhezije karlice. Normalni jajovodi se ne vide prilikom redovnog ultrazvuka. HyCoSy procedura omogućava integrisanu procenu jajovoda, materice i karlice.
Endometrioza je hronična upalna bolest male karlice, koju karakteriše rast sluznice materice (endometrijuma) van samog tela materice. Sluznica materice, koja se nalazi van materice, najčešće na trbušnoj maramici, jajnicima, jajovodima, mokraćnoj bešici i crevima, reaguje na hormone. Ona se ponaša kao tkivo unutar materice, te krvari kao endometrijum koji se nalazi na prirodnom mestu. Endometrioza se najčešće javlja kod žena u reproduktivnom periodu.
Kod nekih žena s vanmateričnomtrudnoćom javljaju se uobičajeni rani znaci trudnoće: propušteni menstrualni ciklus, osetljivost dojki i mučnina, a rezultat testa trudnoće bude pozitivan. Ipak, vanmaterična trudnoća ne može da se nastavi normalno.Često su prvi znaci upozorenja blaga vaginalna krvarenja i bol u karlici. Ako oplođeno jaje nastavi da raste u jajovodu, to može dovesti do pucanja jajovoda, što često uzrokuje jako krvarenje u stomaku. Simptomi ovog stanja,opasnog po život, uključuju i nesvesticu i šok.
Lekar dijagnostikuje vanmateričnu trudnoću fizikalnim pregledom, laboratorijskim analizamakrvi i ultrazvukom.
Informacije objavljene na portalu IVF Centar (www.ivfcentar.rs) imaju isključivo informativnu svrhu. Ove informacije ne zamenjuju lečenje, dijagnostiku, prevenciju niti mogu uticati na tok lečenja bilo koje bolesti ili samog IVF tretmana. Usluge koje pruža IVF Centar ne mogu zameniti pregled IVF stručnjaka i ne treba ih uzimati kao medicinski savet. IVF Centar preporučuje razgovor sa stručnim licima u vezi sa lečenjem neplodnosti i reproduktivnim zdravljem.
