Seksualnost ne možemo svesti samo na nagon koji usmerava subjekta ka objektu, ne možemo je svesti na praksu koja dovodi do zadovoljstva, ne možemo je smatrati samo delom vlastite ličnosti, ne možemo je prihvatiti samo kao sredstvo za reprodukciju vrste.

Seksualno ponašanje se zasniva na tri primarne potrebe:

1. potrebi za afektivnom vezanošću
2. potrebi za čulnim zadovoljstvom
3. potrebi za produženjem vrste

Temeljna ljudska potreba jeste za pripadanjem, to je težnja čoveka da bude društveno biće i da u zajednici prevaziđe svoju odvojenost i izolovanost.

Šta utiče na seksualnost?

Na ljudsku seksualnost mogu uticati hormonske promene nastale u najranijem periodu. Neki stručnjaci tvrde da je način ispoljavanja seksualnosti u velikoj meri zavisi od genetskih predispozicija. Drugi tvrde da se on formira tokom ličnih eksperimenata u ranom periodu života, pa se na taj način menja i učvršćuje. Treći je stav da u oblikovanju seksualnosti oba faktora mogu da igraju ulogu.

Danas se smatra da su seksualno ponašanje i zadovoljstvo lično pravo svakog pojedinca i pojedinke.

Ljubav?

Ljubav je najvažniji sadržaj seksualnog ponašanja ljudi. Ispoljavanje seksualnosti je prirodna pojava i nije potreba samo mladih i odraslih, već i starijih ljudi, žena tokom trudnoće, obolelih, osoba sa hendikepom… Svi ljudi bez obzira na različitosti i specifična ograničenja, imaju pravo na bezbedno zadovoljavanje seksualnih potreba i interesovanja.

Pozitivan odnos prema seksualnosti izražava se kroz voljenje svog tela, zadovoljavanje svojih potreba, vođenje računa o svom zdravlju i prihvatanje sebe i svoje seksualnosti; kao i kroz dogovoreni, zajednički i obostrano zaštitnički odnos partnerki partnera, koji uključuje poštovanje i podstiče ukupni kvalitet života.

Negativan odnos prema seksualnosti izražava se kroz seksualno nasilje, eksploataciju, osećanje manje vrednosti i nisko samopoštovanje, a može uzrokovati dugoročnu štetu za pojedinku/ca i njene/njegove seksualne partnere/ke.

Kada počinje naš seksualni život?

Kada postajemo seksualna bića? Zabluda je mnogih da se naša seksualnost rađa početkom puberteta, sa prvim osećajima zadovoljstva u genitalijama. Istina je da ona tada ulazi u završnu fazu sazrevanja, a prethodio joj je psihoseksualni razvoj koji teče od samog rođenja. Štaviše, neka istraživanja pokazuju da muške bebe još u majčinom stomaku imaju erekcije, a ženske pulsiranja vaginalnih mišića, koja se, inače, dešavanju pri orgazmu.

PRVI SEKSUALNI ODNOS

Jedno od  najčešćih pitanja mladih jeste: kada je pravo vreme za prvi seksualni odnos? Odgovor je da neko jedinstveno pravo vreme ne postoji, već je to individualna stvar. Zato je mnogo bolje pitanje: koji sve faktori treba da budu prisutni i koji kriterijumi zadovoljeni da bi mlada osoba mogla da započne aktivan seksualni život?

1. INFORMISANOST

Kao što ne postoji gornja starosna granica za prvi seksualni odnos, tako ne postoji ni donja, ali neke stvari svakako treba imati u vidu: same godine ne predstavljaju ništa, važno je ono što se tokom njih naučilo i/ili propustilo da se nauči. Neophodno je da budeš dovoljno zreo/zrela, u smislu informisanosti. To znači – da su ti poznate bar osnovne činjenice o trudnoći, polno prenosivim bolestima, o načinima zaštite od bolesti, o kontracepciji, kao i da znaš gde i kome ti i tvoj /a partner/ka treba da se obrate ako do neželjene trudnoće ili neke polne infekcije dođe, kod jednog od vas ili kod oboje.

2. FIZIČKA ZRELOST

Za stupanje u seksualne odnose neophodno je da tvoje, kao i telo osobe sa kojom želiš seks, bude potpuno razvijeno, a posebno je važno da bude dovršen rast i razvoj svih polnih i reproduktivnih organa. Ukoliko se ovaj kriterijum ne poštuje, seksualni odnos može biti neizvodljiv, veoma bolan, traumatičan i rizičan jer može dovesti do privremenih, ali i trajnih oštećenja ovih organa. Može se desiti i da ova oštećenja budu takva da dalji rast i razvoj organa budu ometeni, da zakržljaju i, čak, dovedu do potpunog gubitka plodnosti. A traumatsko iskustvo zbog bola i povreda, ili pak zbog nemogućnosti da se seksualni čin desi (usled premalih organa, vaginalnog grča, nepostojanja i/ili slabe erekcije…), može učiniti da ta osoba ili par nikada više ne požele da imaju aktivan seksualni život.

Prva mentruacija kod devojčica, kao ni prve spontane erekcije i ejakulacije kod dečaka, ne moraju značiti da je kod te mlade osobe završen rast i razvoj reproduktivnog sistema. To međutim ne iskuljčuje mogućnost da devojčica zatrudni. Trudnoća u još nedovoljno razvijenom telu devojčice ostavlja ozbiljne posledice, koje su više nego opasne po njenu ličnost i zdravlje, pa čak i po njen život.

3. EMOCIONALNA ZRELOST

Čini se da je emocionalna zrelost ključ spremnosti za prvi seksualni čin. Samo osoba koja je emocionalno zrela, bez obzira na godine koje ima, znaće pravilno da proceni sopstvenu, kao i spremnost svog partnera za početak seksualnog života. Emocionalno je zrela ona osoba koja, kada oseća da nije spremna da vodi ljubav, svom partneru, bez obzira na pritiske, kaže “ne”. Svako ima pravo da ne pristane na seksualni odnos i niko ne treba da se oseća krivim zbog te odluke. Tako svi trebaju da razmisle šta žele, a šta ne. Uvek trebamo da odvojimo vremena da razmislimo i da ne popuštamo pod pritiscima. Treba da uzmemo u obzir potrebe i želje osobe sa kojom želimo da vodimo ljubav- to je znak poštovanja i ljubavi. Ali, ako ispunjenje tuđih želja osujeti tvoje, ne budi neodlučna/an da kažeš “ne”. Ako osećaš da bi te prvi (ali i bilo koji sledeći seksualni odnos) na neki način povredio, ne započinji ga.

4. IZBOR PARTNERA

Kada sa nekim nameravaš da stupiš u seksualni odnos, to treba da bude osoba kojoj veruješ da te neće iznerevriti – ni po pitanju zadovoljstva, ni po pitanju svih onih stvari o kojima se treba pobrinuti da seks ne bi bio rizičan. Idealna osoba bi bila ona koja zadovoljava sve “ tehničke” kriterijume, a uz to te voli, a ti voliš nju/njega. Da li je to osoba sa kojom si? Saznaj tako što ćeš sebi postaviti sledeća pitanja:

-Da li ti i tvoj partner/ka možete slobodno da razgovarate o seksu, trudnoći i polno prenosivim bolestima?

-Da li joj veruješ, poštuješ i voliš?

-Da li on/ona tebe poštuje, voli te i veruje ti?

-Da li, i koliko, znaš šta tvoj /a partner/ka voli, šta mu/joj prija a šta ne?

-Da li imaš želju da vodiš ljubav baš sa njim/njom?

-Da li smatraš d će ti taj/ta partner/ka pružiti dovoljno seksualnog zadovoljstva?

-Da li misliš da možeš da računaš na to da će on/a biti uz tebe u slučaju da dođe do neželjene trudnoće ili polne infekcije?

-Da li partner/ka vrši pritisak na tebe da vodite ljubav?

5. OBOSTRANO UŽIVANJE

Treba da poštuješ sebe i drugog i da znaš šta želiš. Vođenje ljubavi je predivno iskustvo, ali samo ako ste oboje spremni!

6. ZAŠTITA

Obavezno koristite zaštitu pri prvom, ali i pri svakom narednom seksualnom odnosu! Zaštita je obavezna i za tebe i za osobu sa kojom želiš da vodiš ljubav. Kontracepciom i sredstvima za zaštitu od polnih infekcija štitiš sebe, svoju voljenu osobu, vaše ljubav i povjerenje!

7. STRAHOVI

Strahovi su, nažalost, prisutni od samog početka našeg razvoja jer su nas učili da je to stvar o kojoj se ne priča. Da bi seksualani čin bio moguć i prijatan neophodni su i neki “tehnički” uslovi, da bi i trajao dovoljno dugo i pružio zadovoljstvo. To su, pre svega, vaginalno vlaženje kod devojke i erekcija kod muškarca. Ukoliko toga nema, koitus (penetracija) biće ili nemoguć ili nepotpun, ili bolan za jednog, odnosno za oba partnera. Veliki razlog da do vaginalnog vlaženja ili erekcije ne dođe  može upravo biti strah da će se desiti ono čega se pribojavaš! To jest, strah da nećeš biti “dovoljno dobra, odnosno dovoljno dobar u krevetu “. Devojke najviše brinu zbog očekivanog bola tokom prve penetracije, pucanja himena i krvarenja. Usled tog straha, one najčešće i ne razmišljaju kako da tokom prvog seksualnog odnosa dožive zadovoljstvo.

Istina je da prvi seks za devojku može biti bolan. Ali – ne mora. To zavisi od konstitucije himena, od toga a li je devojka u grču, kao i od partnera da li ume da bude nežan i strpljiv. Bol koji devojka oseća pri prvom odnosu ne javlja se samo zbog pucanja himena (čest je osećaj peckanja), već mnogo češće kao posledica zgrčenih vaginalnih mišića, nedostatka vaginalne sluzi, kao i zbog ranije neaktivnosti tih mišića. Treba znati da je kod nekih devojaka himen tako građen i elastičan da pri prvom seksualnom činu ona i ne oseti da je probijen, a nema ni krvarenja. Devojka koja oseća bol opiraće se partneru, pa je ključno strpljenje partnera. Nasilno prodiranje, u jednom naletu, probiće himen i izazvati bol velikog inteziteta.

Nedovoljno vlažna vagina za momka može biti jednako bolna, usled trenja, kao i za devojku. Ova situacija, koja je najčešće stresna, pred mladića postavlja dodatan zahtev – da održi erekciju. Dešava se da nedostatak partnerove erekcije devojka doživi kao poraz, misleći da nije dovoljno privlačna za njega. Istina je da gubljenje erekcije u ovakvim situacijama može biti upravo rezultat ljubavi – jer se momak plaši da je ne povredi ili izneveri, odnosno ne želi da dalje čini ono što devojci izaziva bol. Postoji bezbroj razloga zbog kojih muškarac može da “zakaže” u presudnom trenutku. To ni u kom slučaju nije poraz, ali jeste uvek razlog za strpljenje i razgovor.

Može se desiti da kod prvog seksualnog odnosa himen bude samo delimično probijen. Krvarenje je u tom slučaju slabo pa se i sledećeg puta ponovo javlja.

Kod prvih odnosa česta je nemogućnost da se postigne erekcija. uzroci su trema i strah. Ako mladić prestane misliti na to, opusti se i prepusti, problem će biti samo privremen, a može se desiti da nestane već tokom odnosa. Dakle, ovo nikako ne znači da je mladić impotentan. Strpljiva i nežna partnerka ili partner može mnogo da doprinese da se ova neugodnost reši. Važno je podržati partnera, uliti mu samopouzdanje, i reći da ne moraju ići “do kraja”. Ako devojka pokaže da njena očekivanja nisu nerealna, njen partner će se lakše opustiti. Svaki naredni seksualni odnos koji bude od početka do kraja uspešan i relaksirajući, učvrstiće samopouzdanje.

Problem sa postizanjem erekcije dešava se i iskusnima. Na erekciju, naime, mogu uticati brojni faktori: umor, ishrana, stres, dešavanja na privatnom i poslovnom planu, nedostatak adekvatnog prostora i uslova za seksualni odnos, strah od nove partnerke/partnera, strah od starosti, neka bolest, korišćenje određenih lekova. Ovaj problem se redovno javlja kod onih koji koriste drogu i alkohol.

Mi možemo da vam pomognemo na vašem putu do bebe. Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.