I ja sam mama, sama
Dok čekam konačno upoznavanje sa bebom koja mi uskoro dolazi, želela sam da, na neki način, pa i putem ovog teksta, motivišem svaku ženu koja se dvoumi, nije sigurna da li je spremna na potomstvo ili se brine da li će i kako uspeti kao mama, i to sama.
Mi smo žene nestvarno hrabra i skoro svemoguća bića i volela bih da svaka žena ima ovo na umu pre svake odluke u svom životu.
Na potpomognutu oplodnju sa donorom sam se odlučila nakon godina školovanja, poslovnog pronalaženja, velikog rada, života u velikim gradovima, putovanja, druženja, nakon nekoliko godina razmišljanja, plakanja, tuge, emotivnih pokušaja i emotivnog rasula.
A emocije?
S obzirom na velika emotivna razočaranja tokom godina gde nisam uspevala da pronađem osobu za sebe ili nekog zrelog muškarca koji je nalik meni (jeste, kažu da su mi kriterijumi visoki, ja zapravo mislim da su samo realni i logični) te godine su bile izuzetno teške i iza svakog mog osmeha skrivao se strah da li ću nekad imati svoju bebu, da li ću imati svoju porodicu i šta ako ne.
Kada je pažljivim razmatranjem odluka doneta, povratka više nije bilo, a mene je svakim danom održavala nada da će sve biti u redu, svakog dana me je poneki strah popuštao dok nisam sama već u trudnoći primetila promenu u sebi i osetila se ponosno da smo beba i ja uspeli i uspevamo i da smo sjajan tandem za život.
I evo ga, samo što nije.
Stiže jedan dečak da mi promeni život. Biće izazovno kažu, neće uvek biti lako, naročito jer je njegova mama osoba sa hendikepom. Upravo je to jedan od glavnih razloga za donetu odluku jer bi svako odlaganje bilo pogubno kasnije za moje kosti, zglobove, a ne postajemo mlađi svakog dana. Naprotiv.
Podrška za samu mamu?
Bilo je i osude i podrške sa strane, ali mama zna da može jer ako je sposobna za putovanja svetom, za skakanje padobranom, za borbu i život, mora biti sposobna i za ispunjenje svoje najveće želje, a to je želja za potomstvom.
Ova mama se nije obazirala mnogo na loše komentare, ipak onih pozitivnih je bilo malo više. Borba je neizvesna, ali kome je i kada život izvestan…? Moja želja za velikom porodicom i dalje stoji, ne odustajem od vere u ljubav, niti u pronalazak adekvatne osobe za život. Do tada, ne želim da propustim mogućnost za roditeljstvom i za kvalitetan odgoj jednog pametnog momka.
Sama mama sam ja
Negde sam pročitala jednu rečenicu koja mi se posebno urezala u moždane vijuge, a kako se autora ne sećam parafraziraću: “Ako si propustila period za pronalaženje bračnog partnera, bez brige, taj period može opet doći, ipak potrudi se da ne propustiš vreme za majčinstvo jer tu život ne pruža reprizu.“
Imam tek malo preko trideset pet i nosim čudo u sebi. Biću sama mama sa ponekom bojazni koja će se povremeno javiti, ali ću se boriti da svaki strah odgurnem od sebe jer imam smisao u životu, imaću i daću ljubav i obećanje da ću pružiti najbolje što mogu od sebe, uz nadu da će to biti dovoljno da stvorim jedno dobro biće koje će u budućnosti biti za primer i jedan od onih ljudi kojih je danas toliko malo, a voleli bismo da ih ima više.
Jedna Sandra
