Prenatalni preventivni skrining pregledi značajni su za praćenje zdravlja majke i bebe, kao i za pravovremeno uočavanje mogućih poremećaja vezanih za trudnoću i zdravlje bebe. Reč je o potpuno neinvazivnim pregledima koji ne služe za postavljanje ili odbacivanje dijagnoze, već za ukazivanje na potencijalni problem. Postoje skrining programi u prvom i drugom trimestru trudnoće.
Prenatalni skrining testovi u prvom trimestru
Skrining u prvom tromesečju jeste kombinacija ultrazvuka fetusa i ispitivanja krvi majke, što može pomoći u otkrivanju povišenog rizika od urođenih mana kod fetusa. Ovi testovi mogu se kombinovati i s drugim testovima, koji nisu ovde nabrojani.
Skrining u prvom tromesečju ima tri segmenta.
- Ultrazvučni test za fetalnu nuhalnu translucencu (NT) (Link na B-6 ultrazvuk – nuhalna translucenca)
Skrining nuhalne translucence predstavlja ultrasonografski prikaz kolekcije tečnosti ispod kože iza vrata fetusa, u prvom tromesečju trudnoće. Kod fetusa sa hromozomskim abnormalnostima, srčanim defektima i mnogim genetskim sindromima, povećana je debljina NT.
- Skrining proteina plazme povezanog sa trudnoćom (PAPP-A)
Ovo je protein koji stvara placenta u ranoj trudnoći. Abnormalni nivoi povezani su sa većim rizikom od hromozomskih abnormalnosti.
- Humani horionski gonadotropin (hCG)
Ovo je hormon koji stvara placenta u ranoj trudnoći. Abnormalni nivoi povezani su sa većim rizikom od hromozomskih abnormalnosti.
Kada se koriste zajedno, ovi testovi imaju veću sposobnost da otkriju povećan rizik od genetski urođenih mana kod bebe, kao što su Daunov sindrom (trizomija 21), Edvardsov sindrom (trizomija 18) ili Patau sindrom (trizomija 13).
Prenatalni skrining testovi u drugom trimestru
Prenatalni skrining u drugom tromesečju može uključivati nekoliko testova krvi, koji se nazivaju višestruki (multipli) markeri. Ovi testovi pružaju informacije o riziku od rođenja bebe sa određenim genetskim poremećajima ili urođenim manama. Skrining se izvodi uzimanjem uzorka krvi između 15. i 20. nedelje trudnoće, a idealno od 16. do 18. nedelje. Višestruki (multipli) markeri:
- Skrining alfa-fetoproteina (AFP)
Ovaj test u trudnoći određuje nivo alfa-fetoproteina koji obično stvara jetra fetusa. Ovaj protein se nalazi u amnionskoj tečnosti oko fetusa i preko placente prelazi u krv. AFP test krvi se naziva i MSAFP (AFP u serumu majke).
Abnormalni nivoi AFP mogu biti znak:
- otvorenog defekta nervne cevi (ONTD) kao što je spina bifida,
- Daunovog sindroma,
- ostalih problema sa hromozomima,
- problema u trbušnom zidu fetusa,
- blizanaca – više od jednog fetusa stvara protein,
- netačno određene starosti trudnoće, tj. termina porođaja;
- hCG – ljudski horionski hormon gonadotropin koji stvara placenta;
- estriola – hormon koji stvara placenta;
- inhibina – hormon koji stvara placenta.
Abnormalni rezultati AFP i drugih markera mogu značiti da je potrebno dodatno testiranje.
Ultrazvuk se često radi da bi se potvrdila starost trudnoće. Za tačnu dijagnozu može biti potrebna amniocenteza.
Skeniranje višestrukih markera nije definitivno dijagnostičko sredstvo, već samo skrining test radi utvrđivanja kome treba preporučiti dodatna testiranja. Testovi mogu dati i lažno pozitivne rezultate, a to znači da ukazuju na problem i kada je plod zdrav. S druge strane, rezultati mogu biti i lažno negativni. To znači da pokazuju da je fetus normalan kada fetus zaista ima zdravstvenih problema.
Ukoliko postoji problem sa fetusom, veća je verovatnoća da se on otkrije ako se skrining testovi urade u prvom i drugom tromesečju, nego kada se uradi samo jedan skrining test. Čak 19 od 20 slučajeva Daunovog sindroma može se otkriti kada se obavi skrining i u prvom i u drugom trimestru.
Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
