Porodični odnosi i donacija postaju goruće pitanje u svetu IVF-a. Jedna dvadesetogodišnja studija otkrila je da se roditeljstvo i prilagođavanje deteta ne razlikuju ni malo kod dece koja su začeta uz pomoć donacije reproduktivnih ćelija i porodice gde su deca začeta putem prirodnog začeća. Odsustvo biološke veze između dece i njihovih roditelja ne utiče na odnose majke i deteta ili psihološko prilagođavanje u mladosti.
O studiji
Dvadesetogodišnja kvalitativna studija pratila je 65 porodica koje su dobile decu uz pomoć donacije ili surogat materinstva. 22 porodice nastale su uz pomoć surogat materinstva, 17 porodica uz pomoć donacije jajnih ćelija i 26 porodica koje su se ostvarile uz pomoć donacije spermatozoida. Otkriveno je da nije bilo razlike u psihološkom smislu – jednak je kvalitet porodičnih odnosa bez obzira na to kako su deca začeta.
Međutim, studija sugeriše da razgovor sa decom o njihovom biološkom poreklu može biti koristan za porodične odnose i zdravo prilagođavanje. Ovo se naročito odnosi na period pre polaska u školu. Deca koji su saznala za svoje biološko poreklo pre sedme godine života imala su manje negativne odnose sa svojim majkama. Njihove majke su pokazivale niži nivo anksioznosti i depresije.
Ova longitudinalna studija prva je koja ispituje dugoročne efekte različitih tipova IVF procedura i prilagođavanje deteta. Takođe, prva je koja prospektivno istražuje efekat uzrasta u kojem je deci rečeno da su začeta donacijom jajnih ćelija, donacijom spermatozoida ili uz pomoć surogat majke.
Izveštaj autora
Najnoviji izveštaj iz sedme faze studije omogućio je istraživačima da ispitaju kvalitet odnosa roditelj-dete i psihološko prilagođavanje dece iz studije kada su napunili 20 godina. Iako su nalazi sa 14 godina pokazali da porodice formirane uz pomoć donacije reproduktivnih ćelija dobro funkcionišu, nije bilo poznato da li se ovaj obrazac nastavio i u odraslom dobu.
Zaključak studije je pozitivan, uprkos strahovima da će mlade odrasle osobe rođene uz pomoć donacije reproduktivnih ćelija pokazati veći nivo problema prilagođavanja i teškoća u odnosima sa svojim majkama. Strahovi ove vrste nisu bil osnovani.
Iz standardizovanih intervjua i upitnika sa majkama i decom došlo se do kvalitetnih zaključaka. Najnovija analiza je pokazala da su mladi odrasli, koji su saznali za svoje biološko poreklo pre 7. godine, imali manje negativnih odnosa sa svojim majkama. Generalno, veze između roditelja i deteta nisu se razlikovale među porodicama, bez obzira da li je dete dobijeno uz pomoć donacije ili ne.
Autori podvlače da odsustvo biološke veze između dece i njihovih roditelja ne ometa razvoj pozitivnih odnosa majka-dete. Na primer, samo 7% majki koje su otkrile takve detalje detetu do 7. godine prijavilo je probleme u porodičnim odnosima. S druge strane, 22% je onih koje su otkrile način začeća nakon 7. godine.
Čini se da rezultati takođe poništavaju široko rasprostranjeno uverenje. Ono se temelji na tome da deca začeta uz pomoć donacije mogu imati povećani nivo problema prilagođavanja. Autori sugerišu da se ova deca rađaju u porodicama u kojima su odgajane. Nisu ih napustili biološki roditelji. Roditelji ih smatraju svojom decom. Ona su voljena i željena. Naravno, u većini takvih porodica postoji i genetska veza sa jednim roditeljem.
Oklevanje kod donacije spermatozoida
Jedino upozorenje pronađeno je u porodicama sa decom začetom uz pomoć donacije spermatozida. U odraslom dobu, oni su prijavili lošiju porodičnu komunikaciju od onih koje su začete uz pomoć donacije jajnih ćelija. Ovo bi se moglo objasniti, kažu autori, većom tajnovitošću oko donacije spermatozida nego doniranja jajnih ćelija. Često je i veće oklevanje očeva da otkriju svom detetu da on nije njihov biološki otac.
Takođe, jedan od razloga može biti, kako kažu autori, i to da su muškarci nevoljniji da o tome pričaju. Istraživači su otkrili da je samo 42% roditelja koji su dete dobili uz pomoć doniranih spermatozoida reklo ovu informaciju do detetove 20. godine. Dalje, 88% roditelja je reklo detetu da je u pitanju donacija jajnih ćelija. Čak 100% roditelja otkrilo je svojoj deci da je u pitanju surogat materinstvo.
„Danas postoji toliko porodica stvorenih potpomognutom reprodukcijom da to izgleda sasvim uobičajeno“, rekao je jedan od istraživača. „Ali pre samo dvadeset godina, kada smo započeli ovu studiju, stavovi su bili veoma različiti. Ovo istraživanje znači da rađanje dece na različite ili nove načine zapravo ne utiče na to kako porodice funkcionišu. Čini se da je želja za decom sve veća. To je ono što je zaista važno.“
Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
