Suštinski, dobra jajna ćelija je ona koja može da formira kompetentan embrion, sposoban da dovede do rođenja živog deteta. Kvalitet jajnih ćelija se procenjuje indirektno, na osnovu stopa oplodnje, formiranja blastociste, euploidije, trudnoće, spontanih pobačaja, živorođenja i slično.
Naravno, i spermatozoidi imaju veoma važnu ulogu u svim ovim faktorima. Upravo zato je definisanje kvaliteta jajne ćelije složeno, jer su mnogi pokazatelji dobrog kvaliteta jajne ćelije zajednički i sa spermatozoidima.
Što su jajne ćelije mlađe, veća je šansa da će jednog dana iz njih nastati zdrava beba. Na primer: ako žena pre 35. godine zamrzne oko 15 jajnih ćelija, šansa da dobije dete kasnije je oko 80%. Posle 36. godine, ta šansa pada na oko 40%. Zato stručnjaci savetuju da se na ovu proceduru misli dok su ćelije što mlađe.
Planiranje porodice jedno je od najvažnijih životnih poglavlja za mnoge parove. Međutim, i pored želje, strpljenja i truda, trudnoće ponekad nema. Medicina definiše neplodnost (infertilitet) kao nemogućnost ostvarivanja trudnoća nakon 12 meseci redovnih, nezaštićenih polnih odnosa kod žena mlađih od 35 godina, odnosno nakon 6 meseci kod žena starijih od 35 godina.
Ovo ne znači da trudnoća nije moguća, već da je vreme da se uradi detaljnija procena i otkloni eventualni problem.
Starost žene je jedan od ključnih faktora uspeha u vantelesnoj oplodnji (IVF). Iako reproduktivna medicina danas nudi sve više mogućnosti, kvalitet jajnih ćelija, spermatozoida i embriona i dalje postavlja prirodna ograničenja. Razumevanje kako godine utiču na rezultate IVF-a pomaže parovima i lekarima da realnije planiraju tretmane i biraju optimalne strategije.
Stope fertiliteta su u državama članicama EU kontinuirano opadale od sredine 1960-ih pa sve do početka 21. veka. Međutim, početkom 2000-ih, ukupan fertilitet u EU je pokazao znake blagog porasta. Taj rast je prestao 2010. godine (kada je stopa ukupnog fertiliteta iznosila 1,57), nakon čega je usledio novi pad koji je dostigao relativni minimum 2013. godine (1,51). Nakon toga je zabeležen blagi rast 2016. (1,57), a zatim novi pad do 2020. (1,51).
U 2021. godini, tokom pandemije COVID-19, fertilitet se povećao na 1,53, ali je u 2022. ponovo opao na 1,46, da bi u 2023. godini dostigao istorijski minimum od 1,38 živorođenih beba po ženi.
Zahvaljujući sve uspešnijem lečenju, sve više žena koje su prošle kroz onkološku terapiju danas razmišlja o trudnoći nakon raka i mogućnosti da ostvare majčinstvo. U Srbiji onkološli pacijenti imaju mogućnost zamrzavanja reproduktivnih ćelija radi očuvanja plodnosti pre terapije karcinoma o trošku RFZO. Žene koje su se lečile od karcinoma mogu zatrudneti prirodnim putem ili uz pomoć metoda asistirane reprodukcije, poput vantelesne oplodnje (VTO). Izbor metode zavisi od više faktora, uključujući vrstu i intenzitet onkološkog lečenja, očuvanje ovarijalne rezerve i individualne okolnosti. Prirodno začeće nakon lečenja Iako je plodnost često smanjena nakon onkološkog lečenja, prirodno začeće je moguće. Na primer, neke studije o ženama koje su preživele rak dojke pokazuju je da je oko 65% onih koje su pokušale da zatrudne prirodnim putem uspelo u tome, što ukazuje da spontana trudnoća može biti realna opcija za mnoge žene nakon lečenja. Asistirana reprodukcija Za žene koje ne mogu zatrudneti prirodnim putem, metode asistirane reprodukcije, poput VTO, predstavljaju alternativu. Studije pokazuju da žene koje su koristile VTO nakon lečenja raka imaju slične stope trudnoće i porođaja kao i žene koje nisu imale rak, posebno kada se koriste sopstvene jajne ćelije . Smernice FIGO (Međunarodna federacije ginekologije i akušerstva) za trudnoću nakon raka 1.
PRP (Platelet-Rich Plasma) terapija jajnika i endometrijuma je inovativna metoda koja podrazumeva ubrizgavanje sopstvene plazme bogate trombocitima u određene delove reproduktivnog sistema. Plazma se dobija centrifugiranjem pacijentkinjine krvi, nakon čega se ubrizgava direktno u tkivo.
U procesu vantelesne oplodnje (IVF), jedan od ključnih faktora uspeha je genetski status embriona. Preimplantaciono genetsko testiranje (PGT-A) omogućava da se embrioni klasifikuju u tri osnovne grupe: normalni (euploidni), abnormalni (aneuploidni) i mozaični embrioni. Normalni (euploidni) embrioni Embrioni sa tačnim brojem hromozoma (46, raspoređenih u 23 para) imaju najveće šanse za uspešnu implantaciju, zdravu trudnoću i rođenje deteta bez genetskih anomalija. Ovi embrioni su idealan izbor za transfer. Abnormalni (aneuploidni) embrioni Aneuploidni embrioni imaju previše ili premalo hromozoma. Ova nepravilnost može dovesti do: Obično se aneuploidni embrioni ne transferuju jer su šanse za uspeh niske, ali u određenim slučajevima, uz konsultaciju sa genetičarom, može se razmatrati mogućnost transfera. Mozaični embrioni – između normalnog i abnormalnog Mozaični embrioni sadrže mešavinu normalnih i abnormalnih ćelija. Na primer, deo ćelija može imati ispravan broj hromozoma, dok drugi deo može imati viškove ili nedostatke. Ovi embrioni su posebno izazovni jer njihov razvoj može ići u različitim pravcima:🔹 Samokorekcija – abnormalne ćelije mogu nestati tokom razvoja, ostavljajući zdrav fetus.🔹 Neuspešna implantacija – u zavisnosti od procenta abnormalnih ćelija, embrion može prestati da se razvija.🔹 Povećan rizik od komplikacija – uključujući pobačaj ili razvojne probleme kod deteta. Mozaicizam se deli na niski (mali procenat abnormalnih ćelija)
Materica je dinamičan organ koji se prilagođava hormonskim promenama i fiziološkim procesima tokom života žene, uključujući menstruaciju, trudnoću i menopauzu. Njena veličina, oblik i funkcija ključni su za plodnost i opšte reproduktivno zdravlje.
Jajnici su parni reproduktivni organi kod žena, smešteni sa obe strane materice, u blizini jajovoda. Oni imaju ključnu ulogu u proizvodnji jajnih ćelija i lučenju hormona, kao što su estrogen i progesteron.
U reproduktivnom periodu, normalna veličina jajnika varira, ali prosečne dimenzije su:
Dužina: 2,5 – 5 cm
Širina: 1,5 – 3 cm
Debljina: 0,6 – 1,5 cm
Zapremina: 4 – 10 ml
Suštinski, dobra jajna ćelija je ona koja može da formira kompetentan embrion, sposoban da dovede do rođenja živog deteta. Kvalitet jajnih ćelija se procenjuje indirektno, na osnovu stopa oplodnje, formiranja blastociste, euploidije, trudnoće, spontanih pobačaja, živorođenja i slično.
Naravno, i spermatozoidi imaju veoma važnu ulogu u svim ovim faktorima. Upravo zato je definisanje kvaliteta jajne ćelije složeno, jer su mnogi pokazatelji dobrog kvaliteta jajne ćelije zajednički i sa spermatozoidima.
Što su jajne ćelije mlađe, veća je šansa da će jednog dana iz njih nastati zdrava beba. Na primer: ako žena pre 35. godine zamrzne oko 15 jajnih ćelija, šansa da dobije dete kasnije je oko 80%. Posle 36. godine, ta šansa pada na oko 40%. Zato stručnjaci savetuju da se na ovu proceduru misli dok su ćelije što mlađe.
Planiranje porodice jedno je od najvažnijih životnih poglavlja za mnoge parove. Međutim, i pored želje, strpljenja i truda, trudnoće ponekad nema. Medicina definiše neplodnost (infertilitet) kao nemogućnost ostvarivanja trudnoća nakon 12 meseci redovnih, nezaštićenih polnih odnosa kod žena mlađih od 35 godina, odnosno nakon 6 meseci kod žena starijih od 35 godina.
Ovo ne znači da trudnoća nije moguća, već da je vreme da se uradi detaljnija procena i otkloni eventualni problem.
Starost žene je jedan od ključnih faktora uspeha u vantelesnoj oplodnji (IVF). Iako reproduktivna medicina danas nudi sve više mogućnosti, kvalitet jajnih ćelija, spermatozoida i embriona i dalje postavlja prirodna ograničenja. Razumevanje kako godine utiču na rezultate IVF-a pomaže parovima i lekarima da realnije planiraju tretmane i biraju optimalne strategije.
Stope fertiliteta su u državama članicama EU kontinuirano opadale od sredine 1960-ih pa sve do početka 21. veka. Međutim, početkom 2000-ih, ukupan fertilitet u EU je pokazao znake blagog porasta. Taj rast je prestao 2010. godine (kada je stopa ukupnog fertiliteta iznosila 1,57), nakon čega je usledio novi pad koji je dostigao relativni minimum 2013. godine (1,51). Nakon toga je zabeležen blagi rast 2016. (1,57), a zatim novi pad do 2020. (1,51).
U 2021. godini, tokom pandemije COVID-19, fertilitet se povećao na 1,53, ali je u 2022. ponovo opao na 1,46, da bi u 2023. godini dostigao istorijski minimum od 1,38 živorođenih beba po ženi.
Zahvaljujući sve uspešnijem lečenju, sve više žena koje su prošle kroz onkološku terapiju danas razmišlja o trudnoći nakon raka i mogućnosti da ostvare majčinstvo. U Srbiji onkološli pacijenti imaju mogućnost zamrzavanja reproduktivnih ćelija radi očuvanja plodnosti pre terapije karcinoma o trošku RFZO. Žene koje su se lečile od karcinoma mogu zatrudneti prirodnim putem ili uz pomoć metoda asistirane reprodukcije, poput vantelesne oplodnje (VTO). Izbor metode zavisi od više faktora, uključujući vrstu i intenzitet onkološkog lečenja, očuvanje ovarijalne rezerve i individualne okolnosti. Prirodno začeće nakon lečenja Iako je plodnost često smanjena nakon onkološkog lečenja, prirodno začeće je moguće. Na primer, neke studije o ženama koje su preživele rak dojke pokazuju je da je oko 65% onih koje su pokušale da zatrudne prirodnim putem uspelo u tome, što ukazuje da spontana trudnoća može biti realna opcija za mnoge žene nakon lečenja. Asistirana reprodukcija Za žene koje ne mogu zatrudneti prirodnim putem, metode asistirane reprodukcije, poput VTO, predstavljaju alternativu. Studije pokazuju da žene koje su koristile VTO nakon lečenja raka imaju slične stope trudnoće i porođaja kao i žene koje nisu imale rak, posebno kada se koriste sopstvene jajne ćelije . Smernice FIGO (Međunarodna federacije ginekologije i akušerstva) za trudnoću nakon raka 1.
PRP (Platelet-Rich Plasma) terapija jajnika i endometrijuma je inovativna metoda koja podrazumeva ubrizgavanje sopstvene plazme bogate trombocitima u određene delove reproduktivnog sistema. Plazma se dobija centrifugiranjem pacijentkinjine krvi, nakon čega se ubrizgava direktno u tkivo.
U procesu vantelesne oplodnje (IVF), jedan od ključnih faktora uspeha je genetski status embriona. Preimplantaciono genetsko testiranje (PGT-A) omogućava da se embrioni klasifikuju u tri osnovne grupe: normalni (euploidni), abnormalni (aneuploidni) i mozaični embrioni. Normalni (euploidni) embrioni Embrioni sa tačnim brojem hromozoma (46, raspoređenih u 23 para) imaju najveće šanse za uspešnu implantaciju, zdravu trudnoću i rođenje deteta bez genetskih anomalija. Ovi embrioni su idealan izbor za transfer. Abnormalni (aneuploidni) embrioni Aneuploidni embrioni imaju previše ili premalo hromozoma. Ova nepravilnost može dovesti do: Obično se aneuploidni embrioni ne transferuju jer su šanse za uspeh niske, ali u određenim slučajevima, uz konsultaciju sa genetičarom, može se razmatrati mogućnost transfera. Mozaični embrioni – između normalnog i abnormalnog Mozaični embrioni sadrže mešavinu normalnih i abnormalnih ćelija. Na primer, deo ćelija može imati ispravan broj hromozoma, dok drugi deo može imati viškove ili nedostatke. Ovi embrioni su posebno izazovni jer njihov razvoj može ići u različitim pravcima:🔹 Samokorekcija – abnormalne ćelije mogu nestati tokom razvoja, ostavljajući zdrav fetus.🔹 Neuspešna implantacija – u zavisnosti od procenta abnormalnih ćelija, embrion može prestati da se razvija.🔹 Povećan rizik od komplikacija – uključujući pobačaj ili razvojne probleme kod deteta. Mozaicizam se deli na niski (mali procenat abnormalnih ćelija)
Materica je dinamičan organ koji se prilagođava hormonskim promenama i fiziološkim procesima tokom života žene, uključujući menstruaciju, trudnoću i menopauzu. Njena veličina, oblik i funkcija ključni su za plodnost i opšte reproduktivno zdravlje.
Jajnici su parni reproduktivni organi kod žena, smešteni sa obe strane materice, u blizini jajovoda. Oni imaju ključnu ulogu u proizvodnji jajnih ćelija i lučenju hormona, kao što su estrogen i progesteron.
U reproduktivnom periodu, normalna veličina jajnika varira, ali prosečne dimenzije su:
Dužina: 2,5 – 5 cm
Širina: 1,5 – 3 cm
Debljina: 0,6 – 1,5 cm
Zapremina: 4 – 10 ml