Zovem se… zapravo, nije ni važno kako se zovem. Ako čitaš ovo, možda ćeš u mojoj priči pronaći deo sebe, otkriti nešto novo, preispitati sebe i svoje dileme, baš kao što sam i ja radila. Godinama sam pokušavala da postanem majka. Moj muž i ja smo prošli sve što smo mogli. Preglede, hormone, injekcije koje sam davala sama sebi, aspiracije, transfere… svaki put sam verovala da je to „taj put“. Svaki put sam zamišljala kako ću mu reći da sam trudna. Svaki put sam u glavi već birala ime. Najpre je njegova dijagnoza “lošeg spermograma” kupila kartu za VTO, ali su godine prolazile i nosile i moje ćelije, nisam to znala, nisam na to računala. Dok smo se borili s njegovim spermogramom, dani su pojeli moje dobre ćelije. A onda bi došao trenutak istine. I opet – ništa. Sećam se kako sam počela da merim vreme drugačije. Ne po mesecima, već po neuspelim pokušajima. Ne po godinama, već po razočaranjima. Moj muž je bio uz mene kroz sve. Držao me za ruku kad nisam mogla da ustanem iz kreveta. Govorio mi: „Još jednom. Možemo mi to.“ I želela sam da verujem. Zbog njega. Zbog nas. Ali negde duboko, počela sam
Dvadesetogodišnja kvalitativna studija pratila je 65 porodica koje su dobile decu uz pomoć donacije ili surogat materinstva. 22 porodice nastale su uz pomoć surogat materinstva, 17 porodica uz pomoć donacije jajnih ćelija i 26 porodica koje su se ostvarile uz pomoć donacije spermatozoida. Otkriveno je da nije bilo razlike u psihološkom smislu – jednak je kvalitet porodičnih odnosa bez obzira na to kako su deca začeta.
Međutim, studija sugeriše da razgovor sa decom o njihovom biološkom poreklu može biti koristan za porodične odnose i zdravo prilagođavanje. Ovo se naročito odnosi na period pre polaska u školu.
Zamrzavanje embriona (krioprezervacija) je postupak koji omogućava očuvanje embriona za buduću upotrebu. Ova tehnika se široko koristi u postupcima vantelesne oplodnje (VTO) i značajno povećava šanse za trudnoću, omogućavajući pacijentima da iskoriste kvalitetne embrione iz istog ciklusa stimulacije bez potrebe za ponovnim hormonskim tretmanima i aspiracijom jajnih ćelija.
Usvajanje embriona je idealna opcija za pacijente koji ne mogu koristiti sopstvene gamete, omogućavajući transfer embriona koji su prethodno donirali drugi parovi. U slučaju duple donacije gameta, koristi se oplodnja in vitro (IVF) uz jajne ćelije i spermatozoide donora, koji su odabrani prema strogim medicinskim, imunološkim i genetskim kriterijumima. Ove tehnike ne predstavljaju samo efikasna medicinska rešenja, već su i čin velikodušnosti donora, pružajući nadu onima koji žele da osnuju porodicu – bilo iz medicinskih razloga ili kao izraz promišljenog altruizma.
U Španiji je izvedeno više od 13.000 ciklusa IVF postupka uz korišćenje doniranih jajnih ćelija. Ova brojka pozicionira Španiju na čelo Evrope i pokazuje poverenje koje donori i primaoci imaju u španski zdravstveni sistem.
Da li se pitate kada i kako da kažete svom detetu da je začeto donacijom? U ovom tekstu, nudimo savete o tome kako i kada možete razgovarati sa detetom o začeću uz pomoć donacije.
U okviru VTO Foruma, 16. novembra 2024. godine, prisustvujte panelu „Ćelije koje život znače“ koji počinje u 13:30 h. Na panelu će govoriti Lela Šurlan, dr Irina Matskula, dr Nicole Mardešić i dr Uliana Dorofejeva.
Ova prilika omogućava vam da dobijete prave informacije i saznate više o važnosti kvalitetnih jajnih ćelija. Učešće je besplatno, ali je neophodna prijava. Ne propustite!
Iako je donacija dostupna, ona nije imala pomaka nakon 2019. godine, te se do današnjeg dana nije obavila ni jedna procedura vantelesne oplodnje sa doniranim spermatozoidom ili jajnom ćelijom u Srbiji. Malo informacija, stigma, tabu i predrasude, uz epidemiju korona virusa, uticali su na to da se otvaranje Banke reproduktivnih ćelija svede samo na malu radost onih kojima je potrebna i veliko razočarenje što se do ovog momenta nije napredovalo ni na jednom polju. Pre svega, bez velike kampanje i informisanja javnog mnjenja (pogotovo mlađe populacije) o važnostiiI značaju doniranja, Banka će i ostati na ovom nivou na kome je sada – PRAZNA. Zato je važno da vi, mladi, shvatite neophodnost ove procedure, probudite u sebi humanost i altruizam.
Ova opcija nekada je jedina moguća za parove koji se suočavaju sa neplodnošću oba partnera. Jedina je i za singl žene koje nemaju svoje jajne ćelije. Proces podrazumeva odmrzavanje zamrznutih embriona donatora koji nisu iskorišćeni, a zatim njihov prenos u matericu primaoca. Komplikovano ili ne za razumevanje, u praksi je vrlo jednostavno. Ukoliko nekom preostanu embrioni nakon uspešne vantelesne oplodnje, taj par ima mogućnost da preostale embrione pokloni nekom drugom.
Srbija je zemlja koja daje mogućnost i parovima i ženama bez partnera da uz pomoć doniranih reproduktivnih ćelija ostvare trudnoću. Osim što nam zakon to omogućava, mi sada imamo i podršku države i Fonda za ovakav postupak, to je jedinstveno u svetu. Pravo na postupak imaju parovi koji ispunjavaju osnovne kriterijume, kao i žene koje nemaju partnera.
Zovem se… zapravo, nije ni važno kako se zovem. Ako čitaš ovo, možda ćeš u mojoj priči pronaći deo sebe, otkriti nešto novo, preispitati sebe i svoje dileme, baš kao što sam i ja radila. Godinama sam pokušavala da postanem majka. Moj muž i ja smo prošli sve što smo mogli. Preglede, hormone, injekcije koje sam davala sama sebi, aspiracije, transfere… svaki put sam verovala da je to „taj put“. Svaki put sam zamišljala kako ću mu reći da sam trudna. Svaki put sam u glavi već birala ime. Najpre je njegova dijagnoza “lošeg spermograma” kupila kartu za VTO, ali su godine prolazile i nosile i moje ćelije, nisam to znala, nisam na to računala. Dok smo se borili s njegovim spermogramom, dani su pojeli moje dobre ćelije. A onda bi došao trenutak istine. I opet – ništa. Sećam se kako sam počela da merim vreme drugačije. Ne po mesecima, već po neuspelim pokušajima. Ne po godinama, već po razočaranjima. Moj muž je bio uz mene kroz sve. Držao me za ruku kad nisam mogla da ustanem iz kreveta. Govorio mi: „Još jednom. Možemo mi to.“ I želela sam da verujem. Zbog njega. Zbog nas. Ali negde duboko, počela sam
Dvadesetogodišnja kvalitativna studija pratila je 65 porodica koje su dobile decu uz pomoć donacije ili surogat materinstva. 22 porodice nastale su uz pomoć surogat materinstva, 17 porodica uz pomoć donacije jajnih ćelija i 26 porodica koje su se ostvarile uz pomoć donacije spermatozoida. Otkriveno je da nije bilo razlike u psihološkom smislu – jednak je kvalitet porodičnih odnosa bez obzira na to kako su deca začeta.
Međutim, studija sugeriše da razgovor sa decom o njihovom biološkom poreklu može biti koristan za porodične odnose i zdravo prilagođavanje. Ovo se naročito odnosi na period pre polaska u školu.
Zamrzavanje embriona (krioprezervacija) je postupak koji omogućava očuvanje embriona za buduću upotrebu. Ova tehnika se široko koristi u postupcima vantelesne oplodnje (VTO) i značajno povećava šanse za trudnoću, omogućavajući pacijentima da iskoriste kvalitetne embrione iz istog ciklusa stimulacije bez potrebe za ponovnim hormonskim tretmanima i aspiracijom jajnih ćelija.
Usvajanje embriona je idealna opcija za pacijente koji ne mogu koristiti sopstvene gamete, omogućavajući transfer embriona koji su prethodno donirali drugi parovi. U slučaju duple donacije gameta, koristi se oplodnja in vitro (IVF) uz jajne ćelije i spermatozoide donora, koji su odabrani prema strogim medicinskim, imunološkim i genetskim kriterijumima. Ove tehnike ne predstavljaju samo efikasna medicinska rešenja, već su i čin velikodušnosti donora, pružajući nadu onima koji žele da osnuju porodicu – bilo iz medicinskih razloga ili kao izraz promišljenog altruizma.
U Španiji je izvedeno više od 13.000 ciklusa IVF postupka uz korišćenje doniranih jajnih ćelija. Ova brojka pozicionira Španiju na čelo Evrope i pokazuje poverenje koje donori i primaoci imaju u španski zdravstveni sistem.
Da li se pitate kada i kako da kažete svom detetu da je začeto donacijom? U ovom tekstu, nudimo savete o tome kako i kada možete razgovarati sa detetom o začeću uz pomoć donacije.
U okviru VTO Foruma, 16. novembra 2024. godine, prisustvujte panelu „Ćelije koje život znače“ koji počinje u 13:30 h. Na panelu će govoriti Lela Šurlan, dr Irina Matskula, dr Nicole Mardešić i dr Uliana Dorofejeva.
Ova prilika omogućava vam da dobijete prave informacije i saznate više o važnosti kvalitetnih jajnih ćelija. Učešće je besplatno, ali je neophodna prijava. Ne propustite!
Iako je donacija dostupna, ona nije imala pomaka nakon 2019. godine, te se do današnjeg dana nije obavila ni jedna procedura vantelesne oplodnje sa doniranim spermatozoidom ili jajnom ćelijom u Srbiji. Malo informacija, stigma, tabu i predrasude, uz epidemiju korona virusa, uticali su na to da se otvaranje Banke reproduktivnih ćelija svede samo na malu radost onih kojima je potrebna i veliko razočarenje što se do ovog momenta nije napredovalo ni na jednom polju. Pre svega, bez velike kampanje i informisanja javnog mnjenja (pogotovo mlađe populacije) o važnostiiI značaju doniranja, Banka će i ostati na ovom nivou na kome je sada – PRAZNA. Zato je važno da vi, mladi, shvatite neophodnost ove procedure, probudite u sebi humanost i altruizam.
Ova opcija nekada je jedina moguća za parove koji se suočavaju sa neplodnošću oba partnera. Jedina je i za singl žene koje nemaju svoje jajne ćelije. Proces podrazumeva odmrzavanje zamrznutih embriona donatora koji nisu iskorišćeni, a zatim njihov prenos u matericu primaoca. Komplikovano ili ne za razumevanje, u praksi je vrlo jednostavno. Ukoliko nekom preostanu embrioni nakon uspešne vantelesne oplodnje, taj par ima mogućnost da preostale embrione pokloni nekom drugom.
Srbija je zemlja koja daje mogućnost i parovima i ženama bez partnera da uz pomoć doniranih reproduktivnih ćelija ostvare trudnoću. Osim što nam zakon to omogućava, mi sada imamo i podršku države i Fonda za ovakav postupak, to je jedinstveno u svetu. Pravo na postupak imaju parovi koji ispunjavaju osnovne kriterijume, kao i žene koje nemaju partnera.