Za drugi broj Magazina Plodnost razgovarali smo sa prof. dr Đurom Macutom, uglednim stručnjakom iz oblasti endokrinologije i reproduktivne medicine. Profesor Macut je rođen u Beogradu, gde je završio Medicinski fakultet, doktorirao i specijalizirao, dok je stručno usavršavanje nastavio na univerzitetima u Ženevi, Upsali i Oksfordu. Trenutno je zamenik direktora Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS, i član Izvršnog odbora Evropskog endokrinološkog društva. Endokrinološka priprema je veoma važna za uspešan proces i zato je to bila tema ovog razgovora.
Štitasta žlezda i plodnost – više od hormona
„Hormoni štitaste žlezde – TSH, FT4 i FT3 – ključni su za pravilno funkcionisanje reproduktivne osovine“, ističe prof. Macut. Povećan TSH može ukazivati na poremećaj funkcije štitaste žlezde, što direktno utiče na plodnost i uspešnost vantelesne oplodnje (VTO).
Ukoliko se otkrije autoimuna bolest štitaste žlezde, poput Hashimoto tiroiditisa, šansa za spontani pobačaj ili neuspešnu implantaciju značajno raste. Zato je pravovremena endokrinološka priprema od suštinske važnosti.
Optimalne vrednosti TSH u kontekstu VTO su između 1 i 4 μIU/ml. Ipak, kod prisustva antitela, čak i vrednosti preko 2,5 μIU/ml mogu zahtevati terapiju.
Autoimunost
Tiroidna autoimunost može uticati na rane pobačaje, prevremene porođaje i zahteva česte kontrole hormona tokom trudnoće, na svakih 4–6 nedelja. Terapija se bazira na Levotiroksinu (T4), dok se kombinovana terapija T3 i T4 koristi izuzetno retko i pod strogim nadzorom.
Zanimljivo, žene koje su operisale štitnu žlezdu i dobro su supstituisane hormonima, često imaju stabilnije stanje od onih sa aktivnom autoimunošću.
Prolaktin – hormon koji tiho utiče na plodnost
Povišen prolaktin može dovesti do potpunog zastoja u radu polne osovine – anovulacije, neredovnih ciklusa, pa čak i pojave mleka iz dojki. Jedan od mogućih uzroka je prolaktinom – benigni tumor hipofize.
„Kod sumnje na prolaktinom, posebno ako su vrednosti prolaktina preko 1.500 ng/ml, neophodno je dodatno ispitivanje i terapija koju vodi endokrinolog“, naglašava prof. Macut.
Analiza prolaktina se mora raditi u vidu profila – tri uzastopna vađenja krvi u bolničkim uslovima, kako bi se dobila precizna slika o vrednostima.
Ishrana i hormoni
Na pitanje o ulozi ishrane u hormonalnom balansu, prof. Macut jasno ističe granice:
„Nisam zagovornik da nutricionisti leče hormonalne poremećaje. Oni mogu biti deo tima u smislu prilagođavanja ishrane – posebno kod insulinske rezistencije, ali lečenje hormona je zadatak lekara.“
Neuravnotežena ishrana, bogata ugljenim hidratima, može pogoršati insulinsku rezistenciju i povećati nivo muških polnih hormona, što dodatno komplikuje sindrom policističnih jajnika.
Endokrinološka priprema i VTO moraju ići ruku pod ruku.
Puna dijagnostička obrada hormona – štitaste žlezde, prolaktina, insulina – i njihova pravilna regulacija pre samog procesa vantelesne oplodnje, značajno povećavaju šanse za uspešnu trudnoću.
Ovaj tekst publikovan je u Magazinu Plodnost br.2. Za sva pitanja i nedoumice, molimo Vas da nas kontaktirate putem mejla office@ivfcentar.rs ili putem besplatnog telefona 0800 707 077. Nije dozvoljeno kopiranje tekstova bez navođenja izvora.
