Kad me pitaš kako sam, treba da znaš da sam dobro. Jesam.
Dobro sam, iako sam danas saznala da mi se četvrta vantelesna oplodnja odlaže jer ovaj ciklus nije bio dobar. I znam da tebi to ne znači puno i znam da misliš da to nije strašno i da će doći naredni ciklus, ali meni je svaki sat dug, a da ne pričam o jednoj nedelji ili celom mesecu. Ili nekoliko meseci. Ali dobro sam. Ako to očekuješ da kažem, evo kažem…Dobro sam.
Kako sam? Čekam. Tako sam.
Dok ti ideš na posao, juriš u saobraćaju i nerviraju te prolaznici, ja jurim za nalizama, razmišljam o tome kada će doći taj moj red? Kucam na različita vrata i nadam se da će mi neko prići sa upitnim i nežnim pogledom. Nadam se da će se neko potruditi, i tražim taj pogled. Kad me pitaš kako sam, treba da znaš da sam pre samo par meseci dobila još jednu negativnu betu i da se nisam oporavila, a sada evo odlažem naredni ciklus jer tako mora. Još jedan neuspeh u nizu, veliki pad iz kod se nisam izvukla bez ogrebotina, nisam ostala neoštećena, ostale su rane koje su duboke. Kad me pitaš kako sam, treba da znaš da ispred tebe stoji osoba koja pati, iako joj ne vidiš to na licu. Vidiš joj široki osmeh i malo brige. A ta osoba želi strasno i jako da bude majka, da brine o nekom, da mazi mali obraz i ljubi malecne oke koje je gledaju. Ta osoba koju pitaš kako je – nije dobro. Iako možda ne izgleda tako. Ispred tebe stoji duh koji hoda, diše, radi, mrda, spava i sanja, ali nema dosanjane snove. Samo hrpu želja u torbi. Ispred tebe je tuga koja se ne vidi. Moraš da zagrebeš duboko i da primetiš suzu, ukoliko imaš vremena za dužu priču. A znam da je nemaš jer žuriš.
Kad me pitaš kako sam, treba da znaš da ću ti odgovoriti da sam dobro, jer se to očekuje od mene.
Kad me pitaš kako sam, nasmešiću se i reći ću da sam dobro, da je sve super, da se volimo, da putujemo, da nam je život lep, da radimo i zarađujemo lepo, da vodimo ispunjen život i da “usput tako radimo na bebi”. Da, usput. Bez opterećenja. Neću reći koliko me boli svaka vest o trudnoći, onako ženski. Koliko me bole reči drugih koji pitaju: “A kad ćete vi? A zašto ne usvojite?”. Neću reći koliko me zabolelo pitanje na razgovoru za posao kada su me pitali da li planiram porodicu? Želela sam da vrištim i kažem šta sve planiram, ali sam ćutala i nemo zurila u tačku.
Kad me pitaš kako sam, znaj da sam u stvari dobro. Idem kod terapeuta. Idem često u laboratorije. Imam stalno ultrazvučne preglede. Stalno proveravam hormone i radim briseve. Izostajem s posla, i mračni pogledi kolega me ubijaju. Ubija me torta koleginice za rođendan ćerkice jer se pitam da li ću ikad da da donesem tortu u obliku zeke, podseti me sve to. Ali inače sam dobro. Kratko ću ti odgovoriti da jesam.
Kad me pitaš kako sam, treba da znaš da moje slike na društvenom mrežama ne govore ništa o meni i o tome kako sam stvarno. Treba da znaš da ovo društvo ne prašta tugu, da za nju nema strpljenja, nema razumevanja, nema vremena. Zato kažem dobro sam. Dobro sam.
Kad me pitaš kako sam, znaj da ću se blago nasmešiti i kratko i jednostavno reći: Dobro sam. A iza te dve reči stajaće sve ovo iznad i mnogo više od toga.
Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
