Menu
Menu
Šta obuhvata planiranje porodice? Planiranje porodice obuhvata različite mere i odluke koje parovi donose radi kontrole broja dece i vremenskog razmaka između rođenja. To uključuje korišćenje metoda kontracepcije, poput kondoma, hormonalnih kontraceptiva ili intrauterinih kontraceptivnih sredstava, radi sprečavanja neželjenih trudnoća. Planiranje porodice takođe uključuje pristup reproduktivnoj zdravstvenoj zaštiti, informacijama o seksualnom obrazovanju i kontracepciji, kao i mogućnost razgovora o opcijama planiranja porodice i donošenju odluka koje odgovaraju individualnim potrebama i željama. Koje pripreme su potrebne za planiranu trudnoću? Za planiranu trudnoću postoje neke važne pripreme koje mogu biti korisne. Evo nekih važnih aspekata: Što kasnije dođe do želje za detetom, to je važnije da se zajedno s lekarom napravi plan kako ne bi izgubili vreme. Koje su posledice neplanirane trudnoće? Neplanirana trudnoća može imati različite posledice, kako za pojedinca tako i za životne okolnosti. Evo nekih mogućih posledica: Važno je napomenuti da posledice neplanirane trudnoće variraju od osobe do osobe i zavise od individualnih okolnosti. U takvim situacijama preporučuje se traženje podrške stručnjaka poput lekara, savetnika ili službi za planiranje porodice radi donošenja najboljih mogućih odluka. Koji su načini poboljšanja reproduktivnog zdravlja i smanjenja rizika od neplodnosti? Postoje različiti načini za poboljšanje reproduktivnog zdravlja i smanjenje rizika od neplodnosti. Evo
Ako se pitate kada da potražite pomoć za sterilitet, dajemo vam ključne smernice.
Preporučuje se da žene ispod 35 godina pokušavaju da zatrudne 12 meseci pre nego što se konsultuju sa stručnjakom, dok žene starije od 35 godina trebaju da potraže pomoć nakon 6 meseci neuspešnog pokušavanja.
Sa godinama, fertilitet opada, pa ako imate nepravilne cikluse, bolne menstruacije, ili istoriju pobačaja, konsultacije sa lekarom mogu pomoći.
Kod muškaraca, problemi sa seksualnom funkcijom ili bol u testisima takođe mogu ukazivati na probleme sa fertilitetom.
Ako osećate da nešto nije u redu, ne čekajte predugo; potražite savet ranije.
Polno prenosive bolesti su najčešće infektivne bolesti u svetu. Uglavnom se (ali ne i jedino) prenose seksualnim kontaktima sa inficiranom osobom. Neke od infekcija (HIV, sifilis, gonoreja) mogu imati transmisiju sa majke na bebu, tokom trudnoće, kao i tokom porođaja i dojenja, a neka novija istraživanja i metode pokazuju da ukoliko je bolest poznata lekarima, moguće je izbeći transmisiju.
Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je minimalno invazivni hiruški zahvat koji se primenjuje kada nije moguće da se dijagnoza potvrdi drugim dijagnostičkim metodama. Laparoskop je tanka cev, slična teleskopu, koja se provlači kroz mali rez na trbuhu kako bi hirurg mogao da vidi spoljašnjost materice, jajnika, jajovoda i okolne organe. Zašto se radi dijagnostička laparoskopija? Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je metoda izbora kada drugim dijagnostičkim metodama (ultrazvuk, rendgen, skener magnetna rezonanca) nisu mogli da se otkriju uzroci bola u maloj karlici ili potvrdi prisustvo promena na koje se sumnja. Dijagnostičkom laparoskopijom može da se: Kako se izvodi dijagnostička laparoskopija (celioskopija)? Dijagnostička laparoskopija se izvodi pod opštom anestezijom tako što se pacijentkinja postavlja u ležeći položaj. Prvo se napravi mali rez ispod pupka. Kroz taj rez se prvo uvuče cevčica (kanila) kroz koju se trbuh se naduva ugljen-dioksidom kako bi se organi bolje videli. Zatim se laparoskop uvuče kroz ovaj rez. Laparoskop ima kameru pomoću koje se na monitoru dobija slika organa koju hirurg prati u realnom vremenu. Kada je potrebna biopsija (uzimanje uzoraka tkiva) ili uklanjanje ožiljnog tkiva, onda se napravi još jedan rez dužine 0,5-1 cm neposredno iznad linije pubičnih dlačica kroz koji se provlače hiruški instrumenti. Kada se procedura završi, instrumeti
Menstrualni ciklus počinje prvog dana jednog menstrualnog perioda i završava se prvog dana sledećeg perioda. To znači da je prvi dan menstrualnog ciklusa u stvari dan kada žena prokrvari. Pre nego što se rodi, u jajnicima devojčice nalaze se sve jajne ćelije koje će tokom čitavog njenog života moći da se koriste za sazrevanje i oplodnju u njenim menstrualnim ciklusima. Tri do četiri meseca pre rođenja fetus ženskoga pola ima oko 7 miliona jajnih ćelija, dok u vreme rađanja ostaje samo 1 milion, dok se ostale resorbuju. Kada devojčica dobije prvu menstruaciju u životu (menarha) broj jajnih ćelija u njenim jajnicima iznosi oko 400.000. U odmaklom životnom dobu, u vreme menopauze, u jajnicima žene ostaje samo nekoliko jajnih ćelija. Normalno, svakoga meseca u jajniku sazreva po jedna jajna ćelija. Šta se dešava za vreme jednog menstrualnog ciklusa? Tokom jednog ciklusa (meseca), dok traje menstrualno krvarenje, u jajniku se razvija nekoliko folikula. Folikuli su kesice koje sadrže po jednu nezrelu jajnu ćeliju. Za otprilike nedelju dana jedan folikul se ubrzano razvija i premašuje rastom okolne koji se vremenom smanjuju. U ovoj fazi stvara se sve veća količina estrogena, uglavnom u ćelijama koje okružuju ovaj dominantni, rastući folikul. Estrogen deluje na sluznicu materice (endometrijum), dovodeći
Polipi se nalaze u sluznici materice i obično su mekani, crveni i izuzetno su male veličine. Izrađeni su od tkiva koje brzo raste. Smatra se da sitni polipi ne remete plodnost, iako nekoliko polipa (uglavnom većih) može biti povezano s neplodnošću i većim stopama pobačaja. Uz to, smanjenje reproduktivne sposobnosti može biti uzrokovano kada polip ograniči ili utiče na jajovode. Dijagnoza Mali polipi se mogu dijagnostikovati postupkom nazvanim kiretaža, koji uključuje struganje materice i procenu tkiva. Dijagnoza polipa može biti moguća i pomoću histerograma za rendgensko snimanje materice i histeroskopije koja omogućava lekaru da pregleda matericu. Da bi se eliminisala dijagnoza raka, tkivo polipa treba biti podvrgnuto biopsiji. Uzrok Polipi su posledica prekomernog rasta tkiva iz sluznice materice, ali i prisustvo ženskog hormona estrogena takođe doprinosi njihovom prekomernom rastu. Znaci i simptomi Simptomi ponekad ne postoje kod žena s polipima, dok druge mogu doživeti mnoge simptome. Najčešći simptomi su obilne menstruacije, krvarenje nakon menopauze i krvarenje u neočekivanim trenucima. Lečenje Moguće je podvrgnuti se hirurškom zahvatu, poznatom kao histeroskopija koja može ukloniti polipe. Ne postoji garancija da se oni ipak neće vratiti, tako da može biti potrebna buduća operacija za ponovljeno uklanjanje polipa. U retkim slučajevima karcinomnih polipa bila bi potrebna histerektomija.
Pregrađena materica (lat.uterus septatus) je malformacija materice (odstupanje od normalnog oblika, deformitet). Lako se operiše i smatra se da otklanjanje septuma pozitivno utiče na sposobnost da se održi trudnoća.
Ovo je najčešći deformitet materice i nastaje još pre rođenja, tokom samog fetalnog razvoja. Razdvajajući septum je vlaknasta, mišićna traka tkiva koja može biti debela ili tanka. Žene sa ovako pregrađenom matericom najčešće nemaju problem da zatrudne, ali imaju povećan rizik od spontanog pobačaja, Ukoliko žena ne želi potomstvo, ovu pojavu nije neophodno lečiti.
Materica (lat. uterus) je organ iz kog počinje život. Važno je da razumemo njenu veličanstvenu funkciju, i izgled. Materica zajedno sa jajnicima, jajovodima i vaginom čini unutrašnji ženski reproduktivni sistem i presudna je u periodu formiranja i razvijanja fetusa.
Za svaku ženu materica igra važnu ulogu kada otpočne trudnoća, ali je uvek dobro razumeti način funkcionisanja i promene koje joj se dešavaju tokom vremena. Od davnina materica je mističan i neshvatljiv organ ljudima i i dalje ne prestaje da fascinira svojom ulogom u stvaranju života iako je nauka do sada mnogo toga već spoznala.
Abnormalna funkcija štitne žlezde može uticati na vašu plodnost. Naime, nedijagnostikovana i nelečena bolest štitne žlezde potencijalno može biti uzrok neplodnosti i ponovljenih pobačaja.
Endokrinolozi ukazuju na neke podatke koji sugerišu da bi određeni nivoi hormona štitne žlezde mogli da povećaju stopu trudnoće i da smanje stopu pobačaja. Savet je da je poželjno da nivo TSH bude ispod 2,5, a to se lako može prilagoditi malom dozom hormona tiroksina.
E2 (estradiol) dominira tokom folikularne (prve) faze ciklusa kod žena. Njegove niske vrednosti, uz povišen FSH hormon dodatno potvrđuju dijagnozu ovarijalne insuficijencije (smanjene ovarijelne rezerve). Nivo estradiola drastično se smanjuje u menopauzi.
Važno je da znamo da se rast estradiola prati sa rastom folikula i najviši je u vreme sazrevanja folikula tj. pred ovulaciju. Ukoliko se jajna ćelija ne oplodi posle ovulacije, nivo estradiola se postepeno smanjuje.
Estradiol je i pokazatelj rasta endometrijuma, a posebno se prati tokom lečenja neplodnosti.
Šta obuhvata planiranje porodice? Planiranje porodice obuhvata različite mere i odluke koje parovi donose radi kontrole broja dece i vremenskog razmaka između rođenja. To uključuje korišćenje metoda kontracepcije, poput kondoma, hormonalnih kontraceptiva ili intrauterinih kontraceptivnih sredstava, radi sprečavanja neželjenih trudnoća. Planiranje porodice takođe uključuje pristup reproduktivnoj zdravstvenoj zaštiti, informacijama o seksualnom obrazovanju i kontracepciji, kao i mogućnost razgovora o opcijama planiranja porodice i donošenju odluka koje odgovaraju individualnim potrebama i željama. Koje pripreme su potrebne za planiranu trudnoću? Za planiranu trudnoću postoje neke važne pripreme koje mogu biti korisne. Evo nekih važnih aspekata: Što kasnije dođe do želje za detetom, to je važnije da se zajedno s lekarom napravi plan kako ne bi izgubili vreme. Koje su posledice neplanirane trudnoće? Neplanirana trudnoća može imati različite posledice, kako za pojedinca tako i za životne okolnosti. Evo nekih mogućih posledica: Važno je napomenuti da posledice neplanirane trudnoće variraju od osobe do osobe i zavise od individualnih okolnosti. U takvim situacijama preporučuje se traženje podrške stručnjaka poput lekara, savetnika ili službi za planiranje porodice radi donošenja najboljih mogućih odluka. Koji su načini poboljšanja reproduktivnog zdravlja i smanjenja rizika od neplodnosti? Postoje različiti načini za poboljšanje reproduktivnog zdravlja i smanjenje rizika od neplodnosti. Evo
Ako se pitate kada da potražite pomoć za sterilitet, dajemo vam ključne smernice.
Preporučuje se da žene ispod 35 godina pokušavaju da zatrudne 12 meseci pre nego što se konsultuju sa stručnjakom, dok žene starije od 35 godina trebaju da potraže pomoć nakon 6 meseci neuspešnog pokušavanja.
Sa godinama, fertilitet opada, pa ako imate nepravilne cikluse, bolne menstruacije, ili istoriju pobačaja, konsultacije sa lekarom mogu pomoći.
Kod muškaraca, problemi sa seksualnom funkcijom ili bol u testisima takođe mogu ukazivati na probleme sa fertilitetom.
Ako osećate da nešto nije u redu, ne čekajte predugo; potražite savet ranije.
Polno prenosive bolesti su najčešće infektivne bolesti u svetu. Uglavnom se (ali ne i jedino) prenose seksualnim kontaktima sa inficiranom osobom. Neke od infekcija (HIV, sifilis, gonoreja) mogu imati transmisiju sa majke na bebu, tokom trudnoće, kao i tokom porođaja i dojenja, a neka novija istraživanja i metode pokazuju da ukoliko je bolest poznata lekarima, moguće je izbeći transmisiju.
Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je minimalno invazivni hiruški zahvat koji se primenjuje kada nije moguće da se dijagnoza potvrdi drugim dijagnostičkim metodama. Laparoskop je tanka cev, slična teleskopu, koja se provlači kroz mali rez na trbuhu kako bi hirurg mogao da vidi spoljašnjost materice, jajnika, jajovoda i okolne organe. Zašto se radi dijagnostička laparoskopija? Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je metoda izbora kada drugim dijagnostičkim metodama (ultrazvuk, rendgen, skener magnetna rezonanca) nisu mogli da se otkriju uzroci bola u maloj karlici ili potvrdi prisustvo promena na koje se sumnja. Dijagnostičkom laparoskopijom može da se: Kako se izvodi dijagnostička laparoskopija (celioskopija)? Dijagnostička laparoskopija se izvodi pod opštom anestezijom tako što se pacijentkinja postavlja u ležeći položaj. Prvo se napravi mali rez ispod pupka. Kroz taj rez se prvo uvuče cevčica (kanila) kroz koju se trbuh se naduva ugljen-dioksidom kako bi se organi bolje videli. Zatim se laparoskop uvuče kroz ovaj rez. Laparoskop ima kameru pomoću koje se na monitoru dobija slika organa koju hirurg prati u realnom vremenu. Kada je potrebna biopsija (uzimanje uzoraka tkiva) ili uklanjanje ožiljnog tkiva, onda se napravi još jedan rez dužine 0,5-1 cm neposredno iznad linije pubičnih dlačica kroz koji se provlače hiruški instrumenti. Kada se procedura završi, instrumeti
Menstrualni ciklus počinje prvog dana jednog menstrualnog perioda i završava se prvog dana sledećeg perioda. To znači da je prvi dan menstrualnog ciklusa u stvari dan kada žena prokrvari. Pre nego što se rodi, u jajnicima devojčice nalaze se sve jajne ćelije koje će tokom čitavog njenog života moći da se koriste za sazrevanje i oplodnju u njenim menstrualnim ciklusima. Tri do četiri meseca pre rođenja fetus ženskoga pola ima oko 7 miliona jajnih ćelija, dok u vreme rađanja ostaje samo 1 milion, dok se ostale resorbuju. Kada devojčica dobije prvu menstruaciju u životu (menarha) broj jajnih ćelija u njenim jajnicima iznosi oko 400.000. U odmaklom životnom dobu, u vreme menopauze, u jajnicima žene ostaje samo nekoliko jajnih ćelija. Normalno, svakoga meseca u jajniku sazreva po jedna jajna ćelija. Šta se dešava za vreme jednog menstrualnog ciklusa? Tokom jednog ciklusa (meseca), dok traje menstrualno krvarenje, u jajniku se razvija nekoliko folikula. Folikuli su kesice koje sadrže po jednu nezrelu jajnu ćeliju. Za otprilike nedelju dana jedan folikul se ubrzano razvija i premašuje rastom okolne koji se vremenom smanjuju. U ovoj fazi stvara se sve veća količina estrogena, uglavnom u ćelijama koje okružuju ovaj dominantni, rastući folikul. Estrogen deluje na sluznicu materice (endometrijum), dovodeći
Polipi se nalaze u sluznici materice i obično su mekani, crveni i izuzetno su male veličine. Izrađeni su od tkiva koje brzo raste. Smatra se da sitni polipi ne remete plodnost, iako nekoliko polipa (uglavnom većih) može biti povezano s neplodnošću i većim stopama pobačaja. Uz to, smanjenje reproduktivne sposobnosti može biti uzrokovano kada polip ograniči ili utiče na jajovode. Dijagnoza Mali polipi se mogu dijagnostikovati postupkom nazvanim kiretaža, koji uključuje struganje materice i procenu tkiva. Dijagnoza polipa može biti moguća i pomoću histerograma za rendgensko snimanje materice i histeroskopije koja omogućava lekaru da pregleda matericu. Da bi se eliminisala dijagnoza raka, tkivo polipa treba biti podvrgnuto biopsiji. Uzrok Polipi su posledica prekomernog rasta tkiva iz sluznice materice, ali i prisustvo ženskog hormona estrogena takođe doprinosi njihovom prekomernom rastu. Znaci i simptomi Simptomi ponekad ne postoje kod žena s polipima, dok druge mogu doživeti mnoge simptome. Najčešći simptomi su obilne menstruacije, krvarenje nakon menopauze i krvarenje u neočekivanim trenucima. Lečenje Moguće je podvrgnuti se hirurškom zahvatu, poznatom kao histeroskopija koja može ukloniti polipe. Ne postoji garancija da se oni ipak neće vratiti, tako da može biti potrebna buduća operacija za ponovljeno uklanjanje polipa. U retkim slučajevima karcinomnih polipa bila bi potrebna histerektomija.
Pregrađena materica (lat.uterus septatus) je malformacija materice (odstupanje od normalnog oblika, deformitet). Lako se operiše i smatra se da otklanjanje septuma pozitivno utiče na sposobnost da se održi trudnoća.
Ovo je najčešći deformitet materice i nastaje još pre rođenja, tokom samog fetalnog razvoja. Razdvajajući septum je vlaknasta, mišićna traka tkiva koja može biti debela ili tanka. Žene sa ovako pregrađenom matericom najčešće nemaju problem da zatrudne, ali imaju povećan rizik od spontanog pobačaja, Ukoliko žena ne želi potomstvo, ovu pojavu nije neophodno lečiti.
Materica (lat. uterus) je organ iz kog počinje život. Važno je da razumemo njenu veličanstvenu funkciju, i izgled. Materica zajedno sa jajnicima, jajovodima i vaginom čini unutrašnji ženski reproduktivni sistem i presudna je u periodu formiranja i razvijanja fetusa.
Za svaku ženu materica igra važnu ulogu kada otpočne trudnoća, ali je uvek dobro razumeti način funkcionisanja i promene koje joj se dešavaju tokom vremena. Od davnina materica je mističan i neshvatljiv organ ljudima i i dalje ne prestaje da fascinira svojom ulogom u stvaranju života iako je nauka do sada mnogo toga već spoznala.
Abnormalna funkcija štitne žlezde može uticati na vašu plodnost. Naime, nedijagnostikovana i nelečena bolest štitne žlezde potencijalno može biti uzrok neplodnosti i ponovljenih pobačaja.
Endokrinolozi ukazuju na neke podatke koji sugerišu da bi određeni nivoi hormona štitne žlezde mogli da povećaju stopu trudnoće i da smanje stopu pobačaja. Savet je da je poželjno da nivo TSH bude ispod 2,5, a to se lako može prilagoditi malom dozom hormona tiroksina.
E2 (estradiol) dominira tokom folikularne (prve) faze ciklusa kod žena. Njegove niske vrednosti, uz povišen FSH hormon dodatno potvrđuju dijagnozu ovarijalne insuficijencije (smanjene ovarijelne rezerve). Nivo estradiola drastično se smanjuje u menopauzi.
Važno je da znamo da se rast estradiola prati sa rastom folikula i najviši je u vreme sazrevanja folikula tj. pred ovulaciju. Ukoliko se jajna ćelija ne oplodi posle ovulacije, nivo estradiola se postepeno smanjuje.
Estradiol je i pokazatelj rasta endometrijuma, a posebno se prati tokom lečenja neplodnosti.
Informacije objavljene na portalu IVF Centar (www.ivfcentar.rs) imaju isključivo informativnu svrhu. Ove informacije ne zamenjuju lečenje, dijagnostiku, prevenciju niti mogu uticati na tok lečenja bilo koje bolesti ili samog IVF tretmana. Usluge koje pruža IVF Centar ne mogu zameniti pregled IVF stručnjaka i ne treba ih uzimati kao medicinski savet. IVF Centar preporučuje razgovor sa stručnim licima u vezi sa lečenjem neplodnosti i reproduktivnim zdravljem.
